Izvor: RTS, 29.Maj.2010, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori o ruskom kreditu u junu
Pregovori o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za železničku infrastrukturu u Srbiji nastavljaju se 1. juna, izjavio ministar Milutin Mrkonjić. Realizacija projekata najverovatnije početkom jula, rekao Mrkonjić.
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić rekao je da će pregovori o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za železničku infrastrukturu u Srbiji biti nastavljeni 1. juna, ističući da oni "nisu zapeli" i da će "najverovatnije početkom jula krenuti realizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << projekata".
Radovi na deonici budućeg autoputa Beograd-južni Jadran, od Uba do Lajkovca, počeće na Vidovdan, 28. juna, rekao je ministar Milutin Mrkonjić u Valjevu.
Ta deonica duga je 12,5 kilometara, po prvim procenama koštaće oko 55 miliona evra, finansiraće se iz budžeta Srbije, a budući izvođači radova moraju se obavezati da će deo radova izvedenih u ovoj godini naplatiti naredne godine, rečeno je na promociji radova na toj deonici.
U budžetu za tu namenu izdvojeno je dve milijarde dinara, a po sličnom principu radi se i na trasi Koridora 10 od Horgoša do Novog Sada.
"Prvog juna se nastavljaju pregovori o ruskom kreditu, koji je vezan za železnicu. Ne treba govoriti o tome da je železnički Koridor 10 isto tako značajan kao i putni Koridor 10", rekao je Mrkonjić i dodao da je železnički čak i značajniji od putnog za razvoj Srbije.
Ministar je istakao da se duž železničkog Koridora 10 nalaze metalska preduzeća, kao što su "Bratstavo", "Šinvoz", "Želvoz" i druga, koja danas vape za poslom.
Ruskoj strani su ranije dostavljeni projekti koji se odnose na beogradski železnički čvor, prugu Valjevo-Loznica, elektrifikaciju pruge Niš - Dimitrovgrad i rekonstrukciju pruge Beograd-Bar.
"Planiramo da u realizaciji u značajnom delu u ovoj godini taj deo ruskog kredita ode na dva projekta. Jedan je beogradski železnički čvor, a drugi je modernizacija severnog kraka pruge od Beograda do Subotice", neveo je Mrkonjić.
Ministar je naveo da je u komercijalnim kreditima, kao što je bio zajam Kine za most Zemun - Borča, normalno da zemlje koje daju novac traže učešće svojih preduzeća i dodao da komercijalni kredit za autoput ne bi odgovarao, jer to mogu da rade i naša preduzeća.
Dogovoreno je da polovina od tih sredstava ode na ruska preduzeća, a polovina da ostane našim firmama, rekao je Mrkonjić, uz napomenu da će ruske firme u projektu beogradskog železničkog čvora učestvovati više sa opremom nego sa građevinskim radovima.
"Većina radova na Beogradskom čvoru se odnosi ne na građevinske radove nego na opremu. Ruska oprema apsolutno odgovara po kvalitetu zapadnim opremama. Rusi će dati opremu, a mi ćemo to da uskladimo. Isto se odnosi na prugu od Beograda do Novog Sada i Subotice", naveo je Mrkonjić.
"Rusi imaju dobre šine, mi nemamo šine i to je dobra kombinacija", tvrdi ministar za infrastrukturu.
Vlada Srbije je početkom maja usvojila Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma o ruskom kreditu od 200 miliona dolara za pokriće deficita srpskog budžeta, a načelni dogovor o kreditima vrednim ukupno milijardu dolara postignut je tokom prošlogodišnje posete ruskog predsednika Dmitrija Medveva Beogradu.
