Izvor: RTS, 03.Dec.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (3.12.2008.)
Politika: Kriza zbližava Evropu, Dugovanja „Infostanu” kao most preko Save; Novosti: Privreda spasava državu, Tanja koverta ili – otkaz, Umrle, pa zaboravljene; Blic: Vlada štiti direktore koji kradu, Velja Ilić obeštetio taksistu, pa ga okrivio za sudar
Beogradski dnevni listovi danas pišu o ekonomskoj krizi, dugovima građana "Infostanu", mogućnostima za prevazilaženje krize u Srbiji, novčanim naknadama predsednicima i članovima upravnih i nadzornih odbora većine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << javnih preduzeća, bebama umrlim, pa zaboravljenim, javnom pozivu Republičkog tužilaštva da im se dostave podaci o zloupotrebama, Velji Iliću, učesniku u saobraćaju, ...
Kriza zbližava Evropu
Sve je više znakova da će aktuelna finansijska kriza pozitivno uticati na dodatno zbližavanje država unutar Evropske unije. Izvori dopisništva VAC-a u Briselu navode primere iz Danske, Švedske i Irske, tri članice tradicionalno nezainteresovane za jedinstvo u EU. Takođe, saznajemo iz više različitih izvora da Island želi članstvo u EU što pre je moguće, a pominje se 2011. godina.
Vlada u Stokholmu zabrinuta je za budućnost domaće valute i već otvoreno lobira za prelazak na evro, a poznata švedska kompanija „Sandvik" najavila je juče otpuštanje 1.500 zaposlenih, što je dodatno proširilo nervozu. Slično raspoloženje vlada i u Kopenhagenu, gde je 2000. godine predlog o uvođenju evra odbijen na referendumu.
Sada danska vlada najavljuje ponavljanje glasanja o tome. Njihov premijer Anders Fog Rasmunsen najavio je konsultacije sa opozicijom i podršku uvođenju evra. Zahtev za ulazak u monetarnu uniju oni mogu zvanično predati najranije sledeće godine.
U Republici Irskoj najzad se popravlja raspoloženje prema EU, a Brisel u tome vidi još jednu šansu da „progura" Lisabonski sporazum na ponovljenom referendumu. Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja, čiji su rezultati objavljeni u „Ajriš tajmsu", 52,5 odsto Iraca spremno je da podrži „Lisabon",ali za uzvrat očekuju određene povlastice od partnera iz EU.
- U atmosferi globalne finansijske oluje, promenilo se raspoloženje u Irskoj. Sada, oni imaju veoma jasnu ideju kako je značajno biti deo EU - objasnio je visokorangirani briselski diplomata.
Analize Instituta za međunarodne i evropske odnose u Dablinu pokazuju da bi se zemlja suočila sa ozbiljnim posledicama ukoliko bi ponovila referendum, a onda ponovo odbila „Lisabon".
U pripremama za junski referendum Brisel je, nimalo stidljivo, podsećao Irce koliko su imali koristi od članstva u EU, u koju su ušli 1973. godine kao siromašna zemlja, a onda postali autentično privredno čudo. Međutim, Irci su glatko prešli preko toga ne pokazavši zahvalnost Evropi.
Finansijska kriza dovela je nedavno Island na ivicu bankrota, a od tada se sve češće pominje da oni žele u EU. Brisel odavno želi da vidi Island u svom sazvežđu, kao i Norvešku, ali obe zemlje se drže po strani, pre svega zbog bojazni da bi im članstvo u EU ugrozilo najjaču privrednu granu, ribarstvo.
Gear Hard, premijer Islanda i lider desničarske Nezavisne partija koja se tradicionalno protivi članstvu u Uniji, nedavno je izjavio da je najvažnije za male zemlje da imaju zaštitu koju pruža članstvo u EU, kao i širom otvorenu ekonomiju. Prošle nedelje, premijer je potpisao sporazum prema kojem će Britanci i svi ostali strani ulagači na Islandu biti tretirani prema novim pravilima u EU.
Evropski komesar Oli Ren više puta javno je istakao želju da se Island priključi Uniji, poslednji put jesenas. On je objasnio da bi za Rejkjavik kao i za sve druge važila ista procedura učlanjenja kroz pregovore o članstvu, ali da je u njihovom slučaju to mnogo jednostavnije nego na zapadnom Balkanu.
Dugovanja „Infostanu" kao most preko Save
Deset odsto domaćinstava u Beogradu ne plaća komunalije već deceniju i po zbog čega je glavnica duga prema „Infostanu" 7,5 milijardi dinara. Od tog iznosa gotovo polovina „otpada" na neizmirene obaveze za daljinsko grejanje. Računajući i kamate nesavesni građani od 1994. godine do sada duguju više od basnoslovnih 11 milijardi dinara.
Ukoliko bi sva domaćinstva isplatila dugovanja prema komunalnim preduzećima, u kasi Skupštine Beograda, bez uzimanja kredita,bilo bi dovoljno novca za izgradnju prekjuče započetog mosta preko Save. Prema prvim proračunima, izgradnja ćuprije na Adi Ciganliji stajala bi oko 118,64 miliona evra, što je po jučerašnjem srednjem kursu evra oko 10,5 milijardi dinara.
Ili bi, recimo, od ovog novca mogla da bude potpuno obnovljena tramvajska mreža i kupljena nova šinska vozila za šta je Beograd uzeo kredit od 90 miliona evra. Ostalo bi još novca i za završetak fabrike vode „Makiš 2" za koju je od banaka pozajmljeno 20 miliona evra.
Preko uplatnice „Infostana" grejanje plaća 263.000 domaćinstava, vodu - 458.000, a „Čistoću" - 573.000 sugrađana. Beogradskaporodica u proseku duguje oko 16.800 dinara za komunalije sa troškovima suda i prosečnom kamatom.
Nadležni iz Skupštine grada podsećaju da se nijedan dug ne zaboravlja i da se zatezna kamata obračunava za svaki dan. Neredovne platiše imaju rok od osam dana po utuženju da plate neizmireni račun. Ukoliko za to vreme plate dug, tužba se povlači. Ako u datom periodu tužena domaćinstva ne plate zaostale račune, kamata im se ponovo obračunava, a samim tim i dug uvećava.
U glavnom gradu ima ljudi koji punih 14 godina koriste vodu, greju se iz toplana i smeće im se odnosi ispred zgrade, a da nisu nijednom platili račun „Infostana". Ovo javno preduzeće je podnelo čak 14 tužbi protiv njih. Najveći broj tih sugrađana živi u obodnim opštinama, ali neki stanuju i u „krugu dvojke". Stanari u pojedinim zgradama u Novom Beogradu i na Voždovcu toliko su solidarni da odavno ne plaćaju komunalije zbog čega bi komunalci mogli da odluče da im uskrate usluge.
Da bi stimulisao plaćanje duga, republički parlament je usvojio zakon na osnovu koga su privrednici oslobođeni plaćanja kamate ukoliko do 31. decembra ove godine plate glavnicu poreskog duga. Ukoliko svoju obavezu prema državi izmire do 31. marta 2009. godine biće im otpisano 75 odsto, a ako to urade do 30. juna sledeće godine platiće i 50 odsto od ukupno obračunate kamate.
Privreda spasava državu
Naredna godina biće veliki izazov za svetsku ekonomiju, ali i za Srbiju, poručio je u razgovoru za "Novosti" Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, govoreći o posledicama svetske ekonomske krize.
- Drugi i treći kvartal naredne godine su ključni. Verujem, a to su i procene međunarodnih institucija, da će akcije država učinjene u pravcu stimulisanja privredne ekspanzije početi da se osećaju krajem naredne godine.
- Izvesno je poskupljenje cene kapitala i smanjenje raspoloživih sredstava za kreditiranje. Sigurno je realno očekivati i pad svetske tražnje za pojedinim našim proizvodima, što može bitno da pogorša uslove poslovanja dosadašnjim nosiocima rasta naše privrede. Pitanje je, svakako, i koliko će Srbija u novim uslovima biti atraktivna za priliv stranog kapitala, koji je bitan faktor stabilnosti i rasta.
- Čuje se u javnosti da je ovo šansa za Srbiju. Jeste šansa, ukoliko naša ponuda bude kvalitetnija od drugih. A to znači, odgovorna politika trošenja budžetskih sredstava, odgovoran rad parlamenta i brzo usvajanje potrebnih zakona. To znači privatizaciju i restrukturiranje javnih preduzeća, efikasnije sudstvo, administraciju, rad državnog revizora, snaženje rada regulatornih tela.
- Mislim da je Vlada potcenila obuhvat krize i u javnosti je na početku stvoren utisak da je Srbija izolovano ostrvo koje oluja neće zahvatiti. Kasnije je tehnički vrlo korektno odreagovano i donete su određene mere koje su delom bile replika mera sprovedenih u regionu. Danas mi se čini da još nemamo razumevanje da je ključ pozicije Srbije u narednoj godini nivo i struktura budžeta. Više nego ikada potrebno je smanjenje neproduktivne javne potrošnje, a ekspanzija investicija.
- Ovo je posebno vreme i zahteva i poseban odnos prema trenutku u kome se nalazimo. Mislim da Vlada nije dovoljno u ovom periodu konsultovala privredu kako da se odgovori izazovima krize, već je to više radila kabinetski. Treba slediti primere iz okruženja gde je više nego jasno da je odgovorno sučeljavanje sa efektima svetske krize moguće samo snažnom komunikacijom i koordinacijom sa onima kojima su te mere i namenjene.
- Ukoliko bi došlo do bitno manjeg priliva stranog kapitala aktivirao bi se negativniji scenario. Manji priliv značio bi forsirano prilagođavanje platnog bilansa trošenjem deviznih rezervi ili smanjivanjem uvoza. To bi imalo posledično negativne efekte direktno i na domaću privredu, ali bi izvršilo dalji pritisak na potencijalnu depresijaciju kursa, pritisak na cene, na plate.
- U situaciji kada su građani najviše povlačili štedne uloge od banaka, NBS je izašla sa merama koje su bankama pomogle da pregrme najjači udar na tekuću likvidnost. S druge strane, već najavljene mere konverzije postojećih kredita u čisto dinarske uz produženje rokova otplate ide u korist građanima. NBS bi mogla u ovim uslovima da razmisli o snižavanju obavezne rezerve na dugoročne izvore sredstava, da uvede instrument devizne konverzije i da se pojavi na deviznom tržištu i na strani ponude i na strani tražnje. Time bi centralna banka smirivala oscilacije kursa.
Pitić ne veruje da ćemo evro za Novu godinu plaćati više nego sada. "Verujem čak i manje", dodao je. "Stabilnost kursa je od izuzetne važnosti za privredu i NBS i Vlada moraju to da obezbede", zaključuje Goran Pitić uz očekivanje da će inflacija na kraju godine biti između 10 i 11 odsto.
Tanja koverta ili - otkaz
Novčane naknade predsednicima i članovima upravnih i nadzornih odbora većine javnih preduzeća, kao i agencija čiji je osnivač država, moraju biti drastično smanjene već od januara - potvrđeno je "Novostima" u Vladi Srbije.
U protivnom, ko se ogluši o preporuku koju je Vlada usvojila početkom novembra, suočiće se sa sankcijama, rekli su nam u Nemanjinoj 11. Još nije definitivno precizirano koje će se kazne primenjivati, ali naši izvori ukazuju da to mogu biti i smene postavljenih kadrova.
Niko neće moći da se "provuče", jer pred ministre obavezno stižu finansijski planovi preduzeća, u kojim lako mogu da se pronađu izdaci za plate i naknade.
Vladina preporuka, inače, izričito predviđa da najveća naknada predsednika UO može biti u visini jedne i po prosečne plate u Srbiji - što je oko 48.000 dinara. Istovremeno, članstvo u UO ne moži biti plaćeno više od oko 38.000 dinara (20 odsto više od prosečne zarade u zemlji).
Nove naknade, dakle, biće simbolične u odnosu na iznose koje sada dobijaju predstavnici stranaka u javnim preduzećima, ali vladajuća koalicija ne razmatra ideju da se one potpuno ukinu, a da funkcioneri UO - volontiraju.
Nepisano pravilo je, naime, da se posle raspodele vrućih državnih funkcija između vodećih stranačkih rukovodilaca, namiruju funkcioneri iz "drugog ešelona" i to preko - upravnih odbora. U vladajućoj koaliciji, inače, postoji formula 3:1:1, za kadrove DS, G 17 plus i SPS u javnim preduzećima.
Lider G 17 plus Mlađan Dinkić već je, u polušali, primetio manje redove ispred stranačke centrale otkad je Vlada rešila da sreže naknade u upravnim i nadzornim odborima i agencijama. U Dinkićevoj stranci, međutim, pozivaju da se zajednička preporuka svih ministara o naknadama primenjuje bez izuzetaka.
I u DS podržavaju smanjenje naknada na razumnu meru, a zalažu se da članstvo u odborima ubuduće ne bude politička funkcija. Kolundžija ne veruje da će, posle Nove godine, kada budu srezane naknade, opasti interesovanje za upravne odbore.
Branko Ružić, predsednik IO SPS, podržava preporuku Vlade o smanjivanju zarada u javnim preduzećima i očekuje da se ona dosledno primenjuje.
Direktor SPO Aleksandar Jugović smatra da su plate u UO zaista bile "neprimerene i bezobrazno velike".
Protiv rada bez ikakve zarade izjašnjava se Dragan Marković Palma, lider JS, koji objašnjava da bi, u tom slučaju, postojala opasnost da se mnogi članovi UO "ugrađuju" u poslove preduzeća kako bi imali koristi od te funkcije.
Umrle, pa zaboravljene
Čini se da će 50 mrtvorođenih beba koje se nalaze u zamrzivaču Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, još dugo će tamo ostati. Trenutni zakon o sahranjivanju vezuje ruke svim ustanovama da sahrane decu, dok roditelji ne potpišu da su saglasni sa tim.
Dok roditelji mtvrorođene dece, ili beba koje su umrle nakon porođaja u Porodilištu u Višegradskoj ne potpišu u JKP „Pogrebne usluge" da li žele da sahrane dete, posmrtni ostaci ne mogu da napuste bolnicu. Zbog veoma strogih pravila, i emotivnog šoka roditelja koji se više ne raspituju za mrtvo novorođenče, oko 50 beba već godinama stoji u zamarzivaču porodilišta. Iz „Višegradske" kažu da su pravila o obaveznom potpisu roditelja o sahranjivanju rigorozna da bi se izbegla nova afera o krađi dece.
U Pravnoj službi „Višegradske", objašnjavaju da su svi roditelji umrlih beba obavešteni, ali da su odbili da pričaju i slušaju o tome. Međutim, prema Zakonu o sahranjivanju, ako najbliži srodnik ne može da plati troškove sahranjivanja, ili odbije da sahrani dete, dužna je opština da preuzme brigu o sahranjivanju. Predsednik opštine Tomislav Đorđević kaže da Savski venac zbog „rupe u zakonu" ne može da plati sporne sahrane.
- Opština ima sredstva da plati sve sahrane beba, ali ne može da ih izdvoji dok roditelji ne potpišu da nemaju novca za to - kaže Tomislav Đorđević. - Zakon nam u drugom slučaju dozvoljava da finansiramo sahranjivanje samo lica koja imaju identitet. Smatramo da je sramno postojanje ovakvog problema i želimo da budemo deo rešenja, ali bez potpisa roditelja, ili možda sudske presude, ne možemo da platimo te sahrane.
Sa druge strane, iz preduzeća „Pogrebne usluge" tvrde da bi umesto roditelja, mogao da dođe predstavnik opštine i potpiše da dete može da se sahrani. Ipak, do sada takvih slučajeva nije bilo. Deca koja su umrla ubrzo posle porođaja sahranjuju se ili kremiraju na groblju Lešće. U Bebi-vrt ovog groblja rasipa se njihov pepeo.
- Novac ovom preduzeću nikada nije bio problem, ali bez potpisa roditelja da ne mogu da plate ili da ne žele da sahrane dete, ne možemo da preuzmemo posmrtne ostatke iz bolnice - kaže Zoran Marković, zadužen za odnose sa javnošću JKP „Pogrebne usluge". Do sada su sve bebe sahranjene na Lešću uz odobrenje roditelja.
U pravnoj službi Porodilišta u Višegradskoj prisećaju se da je devedesetih godina pokrenuta velika afera o krađi dece u porodilištima. Zato su pravila o sahranjivanju mrtvorođenih i odmah nakon porođaja umrlih beba, zaoštrena. Bez potpisa roditelja, svima su vezane ruke.
Vlada štiti direktore koji kradu
Vlada Srbije odgovorna je za sve štetne menadžerske ugovore u javnim preduzećima koji su omogućili da pojedinci, preko nezakonitog uzimanja milionskih otpremnina, dupliranih funkcija, isplate enormnih bonusa i rasipničkih budžeta za reprezentaciju, isisavaju novac građana i bogate se. Republičko tužilaštvo javno poziva da im se dostave podaci o zloupotrebama. Ukoliko Vlada ili menadžeri njenih preduzeća to ne urade, znači da štite direktore koji kradu.
Iako mediji već danima bruje o milionskim otpremninama koje su menadžeri Aerodroma „Nikola Tesla", „Skijališta Srbije" i „Jat tehnike" uzimali seleći se s jedne na drugu državnu funkciju, državne institucije još nisu reagovale. Bivši direktor Aerodroma Nebojša Nedeljković je iz ovog preduzeća uzeo otpremninu 1,6 miliona dinara, iako je na istoj sednici Vlade na kojoj je razrešen ove funkcije postavljen za direktora „Skijališta".
Iz ovog preduzeća je kasnije kao otpremninu uzeo još 2,166 miliona. Takođe, Radoslav Tomašević, direktor „Jat tehnike" uzeo je u februaru ove godine 2,15 miliona, a sledećeg dana se zaposlio kao pomoćnik ministra Velimira Ilića i još je na toj funkciji kod Milutina Mrkonjića. To što je uzeo otpremninu opravdao je time što „gaji dva studenta", pa mu trebaju pare. Ovo sve nije bilo dovoljno da se aktivira pravna zaštita države i njene imovine.
- Tužilaštvo prati sva aktuelna dešavanja i na osnovu svojih ustavnih i zakonskih ovlašćenja preduzima odgovarajuće aktivnosti - rekao je za „Blic" Tomo Zorić, portparol Republičkog tužilaštva, odbijajući da precizira šta preduzima i da li su od „Skijališta", Aerodroma ili „Jat tehnike" tražili na uvid menadžerske ugovore i odluke o otpremnini.
Ipak, Zorić je preko „Blica" javno pozvao sve koji imaju relevantne informacije o svemu i „daju izjave za medije", da ih dostave Tužilaštvu.
Velja Ilić obeštetio taksistu, pa ga okrivio za sudar
Velimir Ilić izjavio je da nije kriv za saobraćajnu nezgodu ispred zgrade Skupštine Srbije u kojoj je džipom udario u „jugo floridu" „Beotaksija". Taksistu Bracu M. Ilić je pred novinarima u Skupštini optužio da je prošao kroz crveno svetlo i udario u njegov automobil. Međutim, kako saznaje „Blic", Ilić je dan ranije policajcima priznao da je džipom udario taksi vozilo i pred njima taksisti ponudio novac.
Prema saznanjima „Blica", lider Nove Srbije se na mesto sudara vratio dvadeset minuta nakon izlaska uviđajne ekipe policije. Pred njima Ilić je taksisti ponudio da nadoknadi štetu, zbog čega uviđaj nije rađen, a slučaj je kao saobraćajna nezgoda evidentiran u knjizi događaja beogradske policije.
Novinarima je bivši ministar za kapitalne investicije dan posle udesa tvrdio i da je sa parkinga izašao uz asistenciju policajca, koji mu je pokazao da izađe na ulicu.
- I ja sam izašao. Taksista je uleteo i nije mogao da stane. Nije bilo nikakvog udarca, on se samo prislonio uz mene - rekao je Ilić.
On je dodao da je na taksiju oštećen branik i far i da šteta iznosi oko 100 evra, dok na njegovom automobilu nije bilo oštećenja.
- Policija, koja je sve videla, rekla je da je sve u redu, a taksista i ja smo razmenili brojeve telefona i dogovorili se da on sve to popravi - rekao je Ilić.
