Izvor: RTS, 23.Jul.2009, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (23. 07. 2009.)

Žandarme je napala grupa Ljirima Jakupija, Za pregled 350 dinara, Država ima 10.000 stanova, Crkva protiv Stipe Mesića, pišu bepgradske dnevne novine

Žandarme je napala grupa Ljirima Jakupija

Srpske službe bezbednosti usmerile su istragu terorističkih napada kod Bujanovca i u Preševu ka grupi poznatog teroriste Ljirima Jakupija zvanog Nacista, rodom iz Bujanovca, saznaje „Politika" iz pouzdanih izvora bliskih istrazi. Jakupi i članovi njegove grupe >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se, prema dostupnim informacijama, nalaze na Kosovu i Metohiji, u okolini Gnjilana.

Službe bezbednosti zadužene za rasvetljavanje poslednjih događaja u Kopnenoj zoni bezbednosti došle su i do podataka koji su mogući motivi terorističkih napada. Prve informacije govore da su članovi grupe Ljirima Jakupija hteli samo da naglase da su još aktivni, ali i da isprovociraju pripadnike Žandarmerije na neku širu akciju koja bi izazvala revolt albanskog stanovništva. Ipak, to su samo prve informacije koje će dalje biti proveravane.

U međuvremenu, srpska policija još nije zatražila pomoć misije Euleksa na Kosovu i Metohiji za otkrivanje počinilaca terorističkih napada u Bujanovcu i Preševu, kao što je to prošle nedelje najavio ministar policije Ivica Dačić. Karin Limdal, portparol Euleks policije, izjavila je juče za „Politiku" da su MUP Srbije i Euleks policija poslednji put kontaktirali 9. juna, kada je, posle napada na Žandarmeriju, zahtevano da se povećaju mere bezbednosti na administrativnoj liniji, sa strane Kosmeta. Iz MUP-a Srbije nismo dobili nikakav zvaničan odgovor o tome.

Za Ljirima Jakupija poslednji put čulo se u leto 2007. godine, kada je izbegao hapšenje od strane makedonske policije na Šar planini. U tadašnjoj akciji makedonskih specijalnih jedinica koja je trajala više od 10 sati, ubijeno je osam članova grupe Ljirima Jakupija, dok je 13 uhapšeno. Ta grupa terorista našla se u Makedoniji, nakon što je Jakupi, pod misterioznim okolnostima, prethodno pobegao iz zatvora „Dubrava" kod Istoka sa još šestoricom zatvorenika. Posle toga je uhapšeno desetak stražara, pod sumnjom da su im omogućili bekstvo.

Jakupi je rođen 1979. godine. Kao azilant u Nemačkoj je uspostavio kontakte sa pripadnicima albanske emigracije. Sredinom 1998. godine odazvao se pozivu ilegalne Vlade Kosova na čijem je čelu bio Bujar Bukoši i tajnim kanalima je stigao na Kosmet gde je postao dobrovoljac OVK, a „vatreno krštenje" imao je u borbama sa srpskim snagama bezbednosti na području Đakovice, pod komandom Ramuša Haradinaja.

Posle demobilizacije OVPBM otišao je na Kosovo, ali su ga međunarodne snage tamo uhapsile. Nakon puštanja iz pritvora, otišao je nakratko u Nemačku, ali se vratio u Makedoniju koju je sa svojom ekipom pokušao da destabilizuje. Krajem 2004. godine ranjen je u sukobu sa makedonskom policijom, posle čega odlazi na Kosovo gde je uhapšen.

On se od 2004. godine nalazi i na crnoj listi SAD, a početkom 2005. godine kao opasnom teroristi zabranjen mu je ulaz u sve zemlje Evropske unije.

Početkom 2007. godine Sudsko veće u Gnjilanu osudilo je Ljirima Jakupija na šest godina zatvora zbog kidnapovanja albanskih civila na Kosovu (septembar 2000). Jakupija je na višegodišnju kaznu zatvora u odsustvu osudio i Okružni sud u Vranju koji je za delo „terorizma osudio grupu Albanaca" na ukupno 55 godina zatvora.

Prema podacima srpskih bezbednosnih službi, Jakupi važi za „izuzetno sposobnog teroristu i najvećeg stručnjaka za eksploziv među albanskim ekstremistima". Iako ima samo 30 godina, prema tvrdnjama našeg izvora, iza sebe već ima dvanaest godina terorističkog staža.

Za pregled 350 dinara

Osiguranici Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kojima greškom poslodavaca još nisu overene zdravstvene knjižice, lečiće se po "beneficiranom cenovniku". A, u hitnim slučajevima - u potpunosti o trošku osiguranja.

RZZO je svim domovima zdravlja u Srbiji naložio da pacijente sa neoverenim zdravstvenim knjižicama zbrinjavaju po cenovniku Zavoda, a ne po ekonomskim cenama koje se na primarnoj zdravstvenoj zaštiti primenjuju, uglavnom, samo za vanstandardne zdravstvene usluge. Jer, dopunski rad u najvećem broju domova zdravlja još nije zaživeo. U redovnom radnom vremenu oni mogu da pružaju samo usluge iz paketa obaveznog zdravstvenog osiguranja, pa većina i nema ekonomske cenovnike.

- Naš cenovnik važi samo za osiguranike koji imaju zdravstvenu knjižicu, ali neoverenu, i samo za usluge koje se inače finansiraju iz kase zdravstvenog osiguranja - kaže Vladan Ignjatović, pomoćnik direktora RZZO.

- Svaki osiguranik kojem pregled ili neku drugu medicinsku uslugu naplate više nego što je predviđeno našim cenovnikom, ima pravo da se žali matičnoj filijali RZZO. Ukoliko se ustanovi da je oštećen, biće mu vraćeno sve što je platio više.

Kratka poseta izabranom lekaru, recimo, radi propisivanja leka, po cenovniku RZZO košta 192 dinara. Obavezna vakcinacija je 161 dinar, poseta patronažne sestre novorođenčetu i porodilji 425 dinara, a poseta patronažne sestre porodici 283. Uzimanje materijala za analize i testiranja je 37 dinara, lekarski pregled na terenu 866, prvi neurološki pregled 384, a test funkcije kardiovaskularnog sistema 1.419 dinara.

- Većina pacijenata je već overila zdravstvene knjižice, a onima koji nisu pružali smo zdravstvenu zaštitu o našem trošku dok nismo dobili uputstvo iz RZZO - kaže dr Dragana Nalić, direktor Doma zdravlja Voždovac. - Cenovnik RZZO je pristupačan i to je pravedno, jer ljudima koji su tuđom krivicom ostali bez zdravstvene knjižice ne bi trebalo da stvaramo dodatne probleme.

U ovom, kao i u većini domova zdravlja u Srbiji, ekonomski cenovnici primenjuju se samo na medicini rada, za usluge izvan paketa obavezne zdravstvene zaštite. Jedna od takvih je, recimo, sistematski pregled za polaganje vozačkog ispita, koji košta 2.500 dinara.

- Uvešćemo dopunski rad, ali još smo u fazi priprema - navodi dr Nalić. - Uslove ispunjava 30 lekara. Očekujemo da ćemo krajem godine početi da radimo dopunski.

U primarnoj zdravstvenoj zaštiti medicinski hitnom pacijentu ne sme biti naplaćena nijedna usluga, bez obzira da li ima zdravstvenu knjižicu i da li je overena - kaže Ignjatović. - To važi za pacijente sa visokom telesnom temperaturom, prelomom, uganućem i svim onim zdravstvenim problemima koji mogu da ugroze život.

Država ima 10.000 stanova

Vlada Srbije konačno zna kolikom imovinom raspolaže država. Na podugačkom spisku u koji je „Blic" imao uvid je 4.026 zgrada i čak 9.860 stanova od ukupno 441.271 kvadrata. Ništa manje je poslovnog prostora kojim praktično raspolaže Vlada - objekata je 9.069 na 112.234 kvadrata. Ništa manje vredno nije i 398 odmarališta, 896 sportskih objekata.

Na pregled nepokretnosti Vlada Srbije čekala je bukvalno osam meseci. Zbirni pregled od Republičke direkcije za imovinu zatražio je krajem prošle godine premijer Mirko Cvetković, a izveštaj je dostavljen tek prošle nedelje kada se i našao na zasedanju Vlade. Direkciji je trebalo nekoliko meseci da pošalje izveštaj premijeru, dok odgovora na pitanje „Blica" - kome je prodato 288 državnih stanova, još nema.

Kako za „Blic" kažu, sledeći korak premijera je da se uvede red u korišćenje državne imovine, što znači da će uskoro biti jasno propisano kako će se tom imovinom raspolagati.

Kako stoji u izveštaju Direkcije, država ima ukupno 275.475 nepokretnosti i 10.929.275 pokretnih stvari. Vrednost stanova kojim raspolaže Vlada je, prema proceni Direkcije, 7.436.870.753 dinara, a sportskih objekata 7.206.703.081 dinar, koji imaju ukupno 3.435.064 kvadrata. Vlada raspolaže i sa 130 restorana koji imaju 74.685 kvadrata i vrede 528.952.842 dinara.

Najviše imovine je u Beogradu - 42.068 objekata, deset puta manje - 4.574 je u Severnobačkom okrugu, a najmanje imovine u vlasništvu države u Kosovsko-pomoravskom okrugu 1.192. Ukupna površina imovine u Beogradu je 150.219.857, a vrednost 91.402.501.881 dinara. Trenutno, različita imovina u Beogradu ima 643 korisnika. Javnost nije upoznata kako su u vreme prošle vlade prodavani državni stanovi, a jedini slučaj koji je obelodanjen jeste onaj direktora „Železnica" Milenka Šarančića. Prodaja imovine u vlasništvu države odvijala se po nižim cenama od tržišne. Prema oceni stručnjaka, država bi trebalo stanove da prodaje po tržišnoj ceni kako bi mogla iznova da kupi nove.

Crkva protiv Stipe Mesića

Izjava hrvatskog predsednika Stjepana Mesića da su „komemoracije na Blajburškim poljima", koje se održavaju svake godine u proleće, „ustaški dernek", izazvala je gnev među hrvatskim sveštenstvom u Nemačkoj. Naime, pre nekoliko dana u Minhenu su po crkvama podeljeni leci, kojima se poziva na protest, a predsednik Hrvatske naziva komunistom.

„Odzvonilo je" naslov je letka na hrvatskom jeziku, koji se delio na misama u Minhenu. Na tim lecima se Hrvati u Nemačkoj pozivaju na protest u Minhenu protiv hrvatskog predsednika, zakazan za juče, na dan kad je Mesić boravio u tom gradu. Povod za proteste je, pored Mesićeve izjave o Blajburgu, i to što on navodno veliča komunizam i Tita i zataškava komunističke zločine.

Organizator protesta je, prema pisanju pojedinih hrvatskih medija, navodno i fra Tomislav Dukić iz crkve svetog Mihaela u Minhenu. On je s oltara na nedeljnoj misi najavio proteste protiv predsednika Hrvatske povodom njegovog dolaska u glavni grad Bavarske.

Stjepan Mesić je povodom podeljenih letaka reagovao šaljući protestno pismo Apostolskoj nuncijaturi. Pored toga, on je naglasio da ne brani komunizam.

- Hrvatske ne bi ni bilo da nije bilo antifašizma. Nikakvi sveštenici, koji slave rođendan Ante Pavelića, koji je prodao pola Hrvatske, ne mogu vratiti ni NDH ni Antu Pavelića - izjavio je Mesić.

Budući da sa hrvatskim medijima fra Tomislav Dukić nije želeo da razgovara, oni su za objašnjenje o pozivima na protest pitali don Anta Kutleša, zaduženog za hrvatske vernike u inostranstvu.

- Površno sam informisan o celom događaju. Čuo sam za saopštenje predsednika o tome, ali nije mi poznat sadržaj letaka. Uprava hrvatskih vernika u inostranstvu, dakle Hrvatske biskupske konferencije i Konferencije biskupa BiH, želi da istakne da hrvatska katolička misija u Minhenu nije organizovala nikakav protest niti su leci o protestu deljeni po crkvama. Kad je reč o obaveštenju o protestu koje je pročitano na kraju mise, radi se o postupku koji izlazi iz okvira naše crkve. Ne mogu ništa da dodam jer nemam letak u ruci i ne znam ko iza toga stoji, pa to treba shvatiti kao običan oglas - naveo je Kutleša.

S druge strane, predsednik Matice hrvatske u Minhenu Roman Sole za hrvatske medije izjavio je da se u Minhenu svake nedelje održavaju bar jedne velike demonstracije i da je to demokratsko pravo svakog građanina.

- Budući da naša domovina tom razvijenom svetu, nažalost, još ne pripada, tako je i glas o minhenskim protestima protiv Stjepana Mesića bombastična vest o kojoj su se raspisali sve hrvatske novine i portali - kaže Sole.

Nastavak na RTS...

Mondo: Srpske žandarme napala grupa Ljirima Jakupija