Izvor: RTS, 23.Jan.2010, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (23. 01. 2010.)
Blic: Našeg Miroslava je nemoguće ne voleti, Press: Rusi ne daju pare za obilaznicu, Novosti: Ustav meri nove kazne, Politika: Šarići ostali bez zaštite u Crnoj Gori, piše dnevna štampa
Našeg Miroslava je nemoguće ne voleti
U kući porodice Gavrilović u selu Vidovi, u kojoj se pre osamdeset godina rodio patrijarh Irinej, u petak nije prestajao da zvoni telefon. Njegova snaha Desanka, supruga pokojnog patrijarhovog brata Vukomana, čitav dan je primala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << čestitke, a sve meštane ovog sela u blizini Čačka izuzetno je obradovala vest da novi poglavar SPC potiče upravo iz njihovog mesta.
Desanka Gavrilović kaže da su Miroslav, kako je Irinejovo kršteno ime, Vukoman i njihova sestra Milijanka, koja živi u vidovskom zaseoku Kovačevići, ali je veoma lošeg zdravstvenog stanja, imali jako teško detinjstvo.
- Bili su više gladi nego siti. Majka Milijana često nije imala šta da im da da jedu - priseća se Desanka onoga što joj je o tom vremenu pričao pokojni suprug.
Miroslav je još kao đak često posećivao manastire u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i na nagovor starog igumana Jestatija iz manastira Preobraženje upisao je Bogosloviju u Prizrenu i tada je bilo jasno koji je životni put odabrao. Kada se Desanka udala za Vukomana 1956. godine, Miroslav je bio student Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Od tada do danas ona ga jednostavno zove - bato.
- Jedna Irinejova sestra iz Beograda mi je zamerila što ga tako zovem, rekavši da bi trebalo da ga oslovljavam sa preosvećeni. On je, međutim, za mene bato i tako će ostati dok sam živa. Pitala sam i njega da li se zbog toga ljuti, a on je rekao - naravno da ne. Moji sinovi Zoran i Predrag ga zovu stricem, a unuci dedom - kaže Desanka.
Meštani Vidove ističu da je novi patrijarh „mnogo dobar i skroman čovek" koji nije zaboravio svoje poreklo, selo i najmilije.
- Našeg Miroslava je nemoguće ne voleti. Po svojim ljudskim karakteristikama sličan je pokojnom patrijarhu Pavlu - kažu Vidovčani i dodaju da će srpska crkva biti u pravim rukama.
Dok je živeo u Beogradu, često je navraćao do rodne kuće. Međutim, nakon prelaska u Niš, zbog udaljenosti i obaveza, susreti sa porodicom bivali su sve ređi, ali je telefonski kontakt bio redovan. Ponovo je učestao svoje dolaske kada mu se razboleo sinovac Zoran, kojeg posećuje kad god ima vremena. Poslednji put u rodnom kraju bio je sredinom oktobra kada mu se udavala unuka Jelena. Nju i supruga Irinej je venčao u čačanskoj crkvi.
Desanka otkriva i šta je najrođenijima uvek govorio. - Ko tebe kamenom, ti njega hlebom. To nam je stalno ponavljao - kaže Desanka Gavrilović.
Rusi ne daju pare za obilaznicu
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je juče da su srpski planovi za ulaganje u obilaznicu oko Beograda „ukočili" pregovore sa Rusijom oko kredita od 800 miliona dolara! Po njegovim rečima, ruska strana želi da sav novac bude uložen u železnicu i da u tome učestvuju njihova preduzeća.
- Ima jedna varijanta po kojoj bi deo novca otišao na obilaznicu oko Beograda, na sektor između Orlovače i Bubanj potoka, negde oko 170 miliona dolara, ali to je sada zakočilo pregovore - kazao je Mrkonjić novinarima na 11. sastanku Nadzornog komiteta Koridora 10, na kome su učestvovali predstavnici svih evropskih država kroz koje prolazi ova međunarodna saobraćajnica.
Mrkonjić je rekao da Srbija hoće taj iznos da upotrebi za završetak obilaznice oko Beograda, a da ostalih 630 miliona dolara ruskog kredita bude uloženo u železnicu.
- Interes ruskih preduzeća je veliki i oni uslovljavaju pregovore, razne su stvari u igri, a struktura naše železnice je takva da odgovara železnicama Rusije. Tako da tu možemo da nađemo zajednički jezik i ja sam pristalica toga da se dogovorimo i radimo zajedno - istakao je Mrkonjić.
Po njegovim rečima, Rusi su veoma zainteresovani da učestvuju u izgradnji železničke stanice „Prokop" u Beogradu.
- Očekujem da ćemo tokom januara završiti pregovore i potpisati ugovore - rekao je ministar.
Ustav meri nove kazne
Više građana Srbije zatražilo je od Ustavnog suda da ispita da li je u skladu sa Ustavom nekoliko odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji je stupio na snagu 10. decembra.
Oni traže da se preispita pravo policije da vozačima oduzima strane vozačke dozvole, ukoliko ih pronađe prilikom kontrole saobraćaja. Građani, takođe, smatraju i da je u suprotnosti sa "zakonom svih zakona" zabrana vozaču i putnicima da izađu iz vozila prilikom kontrole, osim ako im to policija ne dozvoli, kao i kazna od 5.000 dinara za taj prekršaj.
U Ustavnom sudu kažu da je postupak već pokrenut.
- Sud je odredio rok Narodnoj skupštini od 45 dana da iznese mišljenje o ovim odredbama - rekao je za "Novosti" Dejan Milić, savetnik za odnose sa javnošću u USS.
Čitav niz "sumnjivih" odredbi, kako saznaje naš list, pronašli su i u Komitetu za bezbednost saobraćaja. Predstavnici ove organizacije kažu da prikupljaju materijal da bi se i oni obratili Ustavnom sudu i ukazali da pojedine odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja nisu saglasne sa najvišim pravnim aktom.
- U velikoj suprotnosti sa Ustavom je i odredba prema kojoj se policijski zapisnik smatra za neoboriv dokaz na sudu - smata Damir Okanović iz Komiteta. - To je direktno mešanje izvršne vlasti u sudsku. Ovako sudiji dokaze nameće policija, uprkos tome što je ovlašćen da po slobodnoj volji ocenjuje šta je dokaz, a šta nije.
Kao "posebno problematično", Okanović navodi ovlašćenje policije da na 24 sata zadrži osobu koju je zatekla u prekršaju i koja izražava nameru da ga i dalje čini. U ovoj situaciji osoba ne bi imala pravo na žalbu, ali bi je imala da je kojim slučajem, počinila neko teško krivično delo iz oblasti saobraćaja. Sve to, prema rečima našeg sagovornika, pokazuje da ne postoji kontrola institucija.
Spisku spornih odredbi, Damir Okanović dodaje i onu kojom se dozvoljava "pauku" da odnese vozilo parkirano na trotoaru, čak iako ne ometa i ne ugrožava saobraćaj. - Ovo je čisto zadiranje u pravo privatne svojine - objašnjava Okanović.
Šarići ostali bez zaštite u Crnoj Gori
Glavni osumnjičeni za šverc više od dve tone kokaina iz južne Amerike Darko Šarić nalazi se u jednoj zapadnoevropskoj državi, dok je njegov rođeni brat Duško najverovatnije u Crnoj Gori, saznaje „Politika" iz pouzdanih izvora bliskih istrazi. Istražni organi čekaju da se ispoštuje zakonska procedura kako bi se što skorije zatražilo Šarićevo hapšenje od strane crnogorskih vlasti.
Srpske službe veruju da bi nalog za hapšenje Darka Šarića koji je dosad važio za „nedodirljivog i uticajnog biznismena" trebalo da bude uvažen, jer se on zamerio jednom uticajnom čoveku bliskom vrhu crnogorske vlasti. Sukob je nastao zbog poslovno-finansijskih kombinacija, a eskalirao je zbog prevlasti u Rudniku uglja u Pljevljima, čiji su akcionari Šarić i osoba bliska vrhu vlasti u Crnoj Gori. Navodno je ta osoba čak i pucala u noge Šariću, neposredno pre zaplene dve tone kokaina u Urugvaju.
Osim tog čoveka sa kojim se sukobio, Šariću je, prema pouzdanim saznanjima našeg lista, zaštitu donedavno pružao i čovek koji u medijima figurira kao „nezvanični kralj balkanskog podzemlja". Međutim, Šarić na tu zaštitu više neće moći da računa, jer je „nezvanični kralj", kako saznajemo, nedavno doživeo ozbiljne zdravstvene probleme zbog kojih je ostao privremeno nepomičan. „Nezvanični kralj" se oporavlja u apartmanu luksuznog hotela na obali Jadranskog mora. Ta dva podatka daju nadu, srpskim istražnim organima da bi Šarić mogao konačno da se nađe iza rešetaka zbog sumnje da je organizovao šverc kokaina.
