Izvor: RTS, 19.Jan.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (19. 01. 2009.)
Politika: Rekorna vera u Obamu; Blic: Tražićemo povećanje cene gasa; Novosti: Priznaje zločine; Pres: Strahuju od povratka krvnika!
Beogradski dnevni listovi danas pišu o atmosferi u SAD uoči inauguracije Baraka Obame, hoće li će gasna kriza uticati na poskupljenje tog energenta, kako iskazi Ali Hamada, bivšeg oficira Al Kaide, mogu da promene predstavu o karakteru minulog rata u BiH, kakav je život u strahu od povratka krvnika u Leskovcu, ...
Rekordna vera >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Obamu
„Ovakve gužve nije bilo ni u vreme najvećih rasprodaja", vajka se stanovnik Vašingtona dok čeka voz podzemne železnice. Otežu se, naime, redovi za prevoz, pred kasama samousluga, za mesto u restoranu, za bioskopske ulaznice, pred semaforima...
Gužve su osetno povećane zbog toga što se u prestonicu slivaju mase gostiju koji žele da prisustvuju preksutrašnjoj promeni na vrhu izvršne vlasti - prelasku predsedničke funkcije sa Džordža Buša na Baraka Obamu. Interesovanje za taj čin je veće nego ikad u novijoj istoriji, ne samo zbog činjenice da kormilo Bele kuće prvi put preuzima crnac, nego i zbog naraslih očekivanja da se život nacije „vrati na normalan kolosek", da dolazeći predsednik popravi i unutrašnje i odnose sa svetom.
Vera u Obamu je rekordna, toliko velika da mestimično izgleda i preterana u vezivanju sudbine za jednog čoveka - proizlazi iz upravo objavljenih istraživanja javnog mnjenja. Čak je 79 odsto učesnika u anketi „Njujork tajmsa" i televizije Si-Bi-Es izjavilo da sa optimizmom gleda na četiri predstojeće godine Obaminog mandata, što je najveći stepen poverenja iskazan jednom ovdašnjem nastupajućem predsedniku u poslednje 32 godine.
Istovremeno, pak, većina ispitanika je rekla da ne očekuje bitan napredak u naredna 24 meseca ka ostvarivanju ključnih Obaminih obećanja, da će se - oporaviti ekonomija, reformisati zdravstveni sistem i završiti rat u Iraku.
Iz paradoksa da se više veruje u lidera nego u njegov startni učinak, proističe utisak da su Amerikanci postali svesniji dubine problema u koje su zapali. Misle da su izabrali odgovarajućeg vođu, ali da mu je prethodnik ostavio breme za čije će olakšavanje biti potrebno poduže vreme.
Veruju (61 procenat) da će na kraju njegovog četvorogodišnjeg mandata stvari stajati bolje nego sada. A tri četvrtine anketiranih smatra, na primer, da će 2012. i ekonomija biti jača i da će se povećati zaposlenost...
Podrška Obami je u drastičnoj suprotnosti sa ocenama njegovom prethodniku. Džordž Buš, navodi se, odlazi s čela države kao rekordno nepopularan predsednik (svega 22 odsto podrške) dobrim delom zato što 80 odsto Amerikanaca smatra da im je sada gore nego kad su ga reizabrali pre četiri godine.
Takvo mnjenje nagoveštava i povoljnosti i neugodnosti za Obamu. Lako mu je, naime, da poveća nade, a biće mu teško da smanji nagomilane, nasleđene, nevolje.
Istraživači podsećaju - da se lideri mahom znatno bolje dočekuju nego što se ispraćaju. Nade su, po pravilu, veće od mogućnosti da se ostvare. Novo je to što, u ovim trenucima, više nisu manje od produženih - strepnji.
Tražićemo povećanje cene gasa
Dušan Bajatović, direktor „Srebijagasa" koji je prisustvovao samitu u Moskvi na kojem se razgovaralo o rešenju spora između Rusije i Ukrajine, kaže za „Blic" da bi ruski gas preko Ukrajine mogao da potekne već u ponedeljak jer obe zemlje imaju i politički i ekonomski interes da se na ovu krizu što pre stavi tačka. Prema rečima Bajatovića, od trenutka kada krene protok, stanje u Srbiji biće normalizovano za 72 sata.
On ne krije da bi se na sutrašnjem sastanku u zgradi Vlade, na kojem će se razgovarati o pomoći „Srbijagasu", moglo pokrenuti i pitanje povećanja cene ovog energenta. Čak i da se prisutni iz ministarstava finansija i energetike, ali i Agencije za energetiku, slože sa predlogom, čekaće se odluka Vlade Srbije.
Desetodnevna gasna kriza samo je uvećala manjak s kojim posluje „Srbijagas". Budući da se gas koji dobijamo iz Mađarske i Nemačke plaća unapred, i to dnevno od 250.000 do 300.000 dolara, to je skuplje od gasa iz Moskve.
- Gubitak od 4,2 milijarde dinara, koliko je bio u manjku „Srbijagas" samo u poslednja tri meseca 2008. godine, mora nekako da se nadoknadi. Ovaj gubitak rezultat je poskupljenja kursa dolara i činjenice da mi prodajemo gas jeftinije nego što ga uvozimo. Razgovaraćemo na temu cene gasa jer „Srbijagasu" mora da se pomogne i zbog činjenice da je Vlada odobrila da se 33 odsto računa za gas plaća šest meseci od dospeća. To nadoknađuje niko drugi do „Srbijagas" uz standarno slab procenat naplate koji se dodatno aktuelizovao u januaru - kaže za „Blic" Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa".
On ističe da će samo u januaru za pokrivanje uvoza gasa i tekućih troškova za decembar u ovoj kompaniji manjkati pet milijardi dinara, a najavljeno pojeftinjenje ovog energenta iz Rusije Srbija zbog kursa dinara neće osetiti. On ističe da se od 100 fakturisanih računa za gas, plati svega 60, ali i da su „Srbijagasu" vezane ruke budući da bi zbog toga trebalo da ugasi neku od toplana neplatiša i time ostavi deo građana bez grejanja. Zbog slabe naplate, ova kompanija je, prema rečima Bajatovića, u konstantom problemu likvidnosti prema inostranim dobavljačima.
Jedno od rešenja da se pomogne „Srbijagasu" jeste da se ili obezbede sredstva iz budžeta ili da se mi ponovo zadužimo kao u decembru, dok je treća opcija korigovanje cene - ističe Bajatović.
Aktuelna gasna kriza otvorila je i pitanje skladištenja gasa u Banatskom dvoru, o čemu će razgovarati Nacionalni savet za infrastrukturu koji će se sastati u sredu. Iako je za završetak gradnje potrebno između 20 i 25 miliona evra, Bajatović najavljuje da će do početka sledeće grejne sezone skladište tehnički biti potpuno osposobljeno.
Priznaje zločine
Svedok Haškog tužilaštva u procesu protiv generala Rasima Delića, ratnog komandanta Armije BiH, koji žarko očekuje da dobije azil Srbije, iskazom protiv Izetbegovićevog komandanta značajno je uticao da se promeni predstava o karakteru minulog rata u bivšoj centralnoj republici nekadašnje Jugoslavije.
To je ocena i dobrog dela muslimanskih medija, jer je bivši oficir Al kaide uspeo da dokaže da "Alahovi borci" iz belog sveta nisu u Bosnu i Hercegovinu pali s neba, već su bili miljenici sarajevskog režima, ali su doživeli da sada vlasti BiH žele da ih se ratosiljaju.
Ali Hamad, bivši oficir Al Kaide, koji se nalazi u imigracionom centru u Lukavici, uveren je da će, umesto u matičnu zemlju Bahrein, biti isporučen Beogradu, gde je spreman da pred Specijalnim sudom za ratne zločine svedoči o zlodelima jedinice "El mudžahedin" u regionu Vozuće i Zavidovića, gde su, pored ostalog, Srbima odsecali glave!
Ali Hamad ne bi bio tako neprijatan svedok za mnoge u Sarajevu i BiH da na svetlost dana nije izneo i dokumente poput onog do kojeg su došle "Novosti", u kojem Alijin general Rasim Delić naređenjem praktično potvrđuje da su bili pod komandom Armije BiH, njenog Trećeg korpusa, a pod vrhovnom komandom muslimanske vlade iz Sarajeva, čiji je vrhovni komandant bio Alija Izetbegović.
Prema saznanju "Novosti", ovaj nekadašnji Alahov borac dostavio je i spisak od 1.703 mudžahedina, navodeći precizne podatke o njima, uključujući i matične brojeve. Te spiskove do sada niko nije osporio.
- U najmanju ruku je čudno zašto Bosna i Hercegovina želi da izruči Ali Hamada, koji u ovoj zemlji ima suprugu sa kojom je u braku od 1995. godine, i dve ćerkice, od kojih je jedna treći, a druga sedmi razred osnovne škole - priča njegov advokat Duško Tomić. - Pravosuđe Srbije će imati priliku da pred njim, o najtežim ratnim zločinima, svedoči jedini poznati oficir Al Kaide koji joj je okrenuo leđa. Šansu koju ispušta Sarajevo, srećom, svi su izgledi, neće propustiti Beograd, i to je veliko ohrabrenje i za pravdu, i za istinu.
Naš sagovornik kaže da je njegov klijent potvrdio da su mudžahedini bili toliko integrisani u oružane snage BiH, i da je na njihovo insistiranje od Armije BiH, koja je imala i Hrvata i Srba, napravljen isključivo kadar po meri Alahovih ratnika. Tako su iz Armije BiH morali da odu pukovnik Stjepan Šider, inače Hrvat, a potom i general Jovan Divljak, koji je Srbin.
Strahuju od povratka krvnika!
Policija traga za Draganom Stojanovićem Bečejcem, osumnjičenim da je u subotu ujutru u leskovačkom naselju Bobište ubio Bogoljuba Mitića (72) i njegovog sina Jovana (46). Jovanov sin Miroslav i snaja Snežana, bivša Stojanovićeva supruga, koji su bili prava meta ubice, strahuju da će se on vratiti i dovršiti ono što je započeo, zbog čega kuću Mitića obezbeđuju policijske patrole.
Leskovačka policija intenzivno traga za ubicom, kontrolišući sve prilaze Leskovcu, kao i objekte u kojima bi ubica mogao da se skriva. Međutim, on se i dalje nalazi na slobodi. Portparol leskovačke policije Boban Zdravković potvrdio je za Press da su sve raspoložive snage angažovane na hvatanju osumnjičenog, ali detaljnije informacije nije želeo da saopšti kako akcija ne bi bila ugrožena.
Za to vreme, kuću Mitića u Bobištu 24 sata obezbeđuju policijske patrole. Jovanov sin Miroslav i njegova supruga Snežana plaše se da se Stojanović ne vrati i ponovo pokuša da ih ubije.
- On je želeo da ubije mene i Mikija jer ne može da se pomiri s tim da sam ga ostavila i počela da živim sa drugim čovekom. Plašimo se da će noću ponovo da se uvuče u kuću i pobije nas na spavanju. Dobro je što nas policija štiti, ali ne znam dokle će oni moći to da rade - kaže Snežana za Pres.
Miroslav, na koga je ubica pucao, ali je promašio, kaže da ga je Stojanović u poslednjih mesec dana često zvao telefonom i pretio, a neke od komšija su ga i primetile kako se nekoliko dana pre ubistva šeta oko kuće.
- On je juna prošle godine upao u kuću Snežaninih roditelja, u kojoj je ona živela nakon što ga je napustila, i prvo joj je pretio pištoljem, a onda je potegao nož i ranio je. Pre mesec dana došao je poziv Snežani da će se 23. januara održati ročište zbog tog napada i od tada su počele njegove pretnje da će nas pobiti - priča Miroslav, i dodaje da su sve pretnje prijavljivali policiji.
Poslednji ozbiljniji incident dogodio se oktobra prošle godine.
U zgradi u naselju Dubočica, u kojoj osumnjičeni Stojanović stanuje, komšije nisu bile previše voljne da pričaju o Draganu, uz obrazloženje da „svi u gradu znaju o kakvom se čoveku radi".
Tragedija u Bobištu dogodila se oko 2.30 časova u subotu, kada je Stojanović ušao kroz prozor kupatila u kuću Mitića, i prvo počeo bejzbol palicom da udara dedu Bogoljuba, koji je spavao. Bogoljubovo zapomaganje probudilo je i ostale ukućane, a prvi je u pomoć dedi pritekao unuk Miroslav, u koga je napadač pucao, ali metak se zario u zid. Bogoljub je uspeo da izađe napolje i uzme sekiru, ali ga je Dragan sustigao i hicima iz pištolja ubio na stepeništu.
U tom trenutku iz pomoćne zgrade u kojoj je spavao izašao je i Miroslavljev otac Jovan, inače invalid, koga je ubica usmrtio sa dva hica. Dok se to dešavalo, Miroslavljeva supruga Snežana iskočila je kroz prozor i spas potražila kod komšija. Stojanović je pokušao da je pronađe, a kada nije uspeo, pobegao je.
