Izvor: B92, 27.Feb.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Vreme", 26. februar
pise: Ljubomir Zivkov
Zona sumraka
Bolji zivot
Nije proslo ni nedelju dana od Kongresa, a benzin stize na svaku pumpu, u svaku kucu, u svaku poru naseg zivota. Ustao sam u pola pet, zasto da nekoj pumpi ja ne napravim sefte? Isto kao i kad su izbori, volim da sam medju prvima, nije mi tesko da cekam dok se biracko mesto ne otvori, znam tacan odgovor i jedva cekam da ga zaokruzim... Gradjanima koji se premisljaju i lome do sest >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uvece ja bih oduzeo pravo glasa, koliko je sati, sest popodne, lepo, izvolite doci za cetiri godine... Tri litra supera i tri litra dizela mogu sebi da priustim. To sto nemam kola moja je privatna stvar, na pumpi me to niti ko pita niti kontrolise, nema vise bonova, ne moram da se osecam kao gradjanin drugog reda... Od ulicnih prodavaca iz principa nisam nijednom kupio ni benzin ni dizel. Em je bilo skupo, em prokuvavaju flase, zakidaju i na kolicini i na oktanima... O ruglu i utisku koji smo na strane turiste i novinare do danas ostavljali da i ne govorim. Nisam od onih koji se prave da im je na putu nestalo benzina pa idu da im se natoci preko reda. Sa svoje dve kantice stao sam iza jedne lade i polako se pomerao napred: niti zelim da kome uzmem benzin ispred nosa, niti dopustam da me neko obidje. Niti ima za tim potrebe. Benzina ima dovoljno, cena mu se sigurno nece menjati do Petog kongresa. Covece, dok moji ustanu, ustedecu deset i po dinara samo na superu. Kod crnoberzijanaca je opatuljeni litar takozvanog goriva bio dvadeset dva dinara, sad je pravi super osamnaest i po, tri litra, skoro jedanaest dinara, dizel cu uzeti na drugoj pumpi, nigde ne zurim...
Vratio sam se kuci oko pola osam ujutro. Bas da vidim hoce li televizija korektno izvestiti o gorivu koje je u novom milenijumu istovremeno poteklo na svim pumpama u Republici. Mene nije niko intervjuisao (iako sam imao sroceno sta cu reci), ali su anketirani gradjani jako lepo govorili. Kako i ne bi! I staro i mlado raduje se sto sverca benzina vise nema, dvojica preprodavaca likuju sto ulicne preprodaje nece biti. Pomenulo se, ne povratilo se. Ne znaju doduse od cega ce ziveti, ali im je vec preko glave da varaju sugradjane, da unistavaju karburatore i da zagadjuju sredinu. Pojava benzina na drzavnim pumpama najbolji je odgovor onima koji su se, moram reci, drsko pitali sta radi predsednik Milutinovic. Ja sam uveren da iza ove akcije stoji predsednik. Da, gospodine Vuksanovicu! Dok gradska skupstina pravi haos u saobracaju primoravajuci gradjane da peske odlaze na posao, na pregled, pa i na porodjaj, dok se po kontejnerima pusi neodneseno smece, a nepelcovani kerovi ujedaju koga stignu, neko u ovoj zemlji radi svoj posao! Da smo se poveli za vama i da smo zatrazili predsednikovu ostavku, kako ste nas "mudro" savetovali u Pirotu, i da je predsednik ostavku dao (a on bi je bio dao da su gradjani to zaista zeleli!), benzin bi se i dan-danas tocio na trotoarima i na sinama.
Da predsednik nesto radi meni je i bez benzina bilo jasno, mada nisam znao sta tacno radi, i nisam bio siguran hoce li se kao rezultat njegovog pregalastva pojaviti benzin, amnestija, mleko ili penzija. Hteo sam da mu svi mi koji smo njegove vatrene pristalice, a nema nas mnogo, ne znam zapravo nikog, zajedno posaljemo telegram podrske, pa i zahvalnosti, mada ce neko reci da je predsednik placen za to sto je uradio. Placeni su mnogi, pa benzina fakat nije bilo dok nije odrzan Kongres i dok predsednik Milutinovic nije usao u Izvrsni odbor Socijalisticke partije. Ako neko iz takozvane opozicje moze da to porekne, neka izvoli!
Jedan sam od malobrojnih Jugoslovena koji imaju snimljenu pretkongresnu besedu u kojoj predsednik Milutinovic sa blagoscu, koja me je podsetila na patrijarha Pavla, kaze da su socijalisti bili "korektna, moglo bi se reci suzdrzana i blaga opozicija". Nasi nisu kritikovali opoziciju onoliko koliko su mogli i koliko je mozda i trebalo: "Pustili smo ih da se priviknu na vlast, i da probaju da upravljaju, omogucili smo Beogradjanima da vide na delu one koji su obecavali kule i gradove. Sada, posle skoro cetiri godine ucenja s njihove strane i cetiri godine mucenja i trpljenja gradjana nema i ne moze da bude mesta za razumevanje. Zato socijalisti Beograda treba da vrate nekadasnji sjaj, lice i dusu Beograda!" Receno - ucinjeno. Da ce benzina biti znao sam vec po velicini konvoja koji je prema Centru "Sava" dovozio ucesnike Kongresa i simpatizere: ne bi toliki benzin bio trosen na to da se nije znalo ko ce u Izvrsni odbor uci, sta ce tamo odluciti i kako ce posle Kongresa svima nama biti.
To sto se benzin pojavio bas na pumpama za mene je dokaz da su drzavne i partijske funkcije ne samo spojive nego i nerazdvojive. Zavera medjunarodne zajednice umnogome ometa obojicu nasih predsednika u vrsenju njihove duznosti. Za razliku od sefova tudjinskih drzava koji paradiraju pred gradjanima svako malo, te nekoga primaju, te putuju u radne i prijateljske posete, te primaju akreditovane diplomate, nasi predsednici mogu da se iskazu tek kad se primakne i kad dodje Kongres.
Tu oni progovore, tu se obelodani da su nam i kao drzavnici stalno zeleli dobro, samo mi to nismo znali. Predsednik Milutinovic nije osoba koja bi isticala i podvlacila vlastite zasluge (a siguran sam da ih ima jos, secam se njegove intervencije da se nasi kosarkasi oslobode grckog kapitalistickog ropstva kako bi zaigrali u plavom dresu), predsednik nije neko ko bi nam seo na glavu ponavljajuci da je izuzetna i sveopsta opskrbljenost benzinom njegovo delo, ali meni nesto govori da jeste. A cak i ako se varam, ako to nije predsednikovo maslo (ovo nije bas lepo receno: predsednikovo maslo), sigurno je ucinjeno uz njegovu saglasnost. Koju on, smeran i tih, mozda nije morao neposredno ni da iskaze. Njegov samozatajni osmeh kojim je ogrejao clanove Izvrsnog odbora bio je dovoljan da se dalekosezna i pravedna odluka o petrolizaciji Srbije jednoglasno donese i za svega sest dana sprovede u zivot.
Neko drugi ko bi bio na mestu predsednika Milutinovica lupio bi sakom o sto, stavio bi veto, drzavne pumpe bi zarasle u korov, ona crvena kozna odela u kojima pumpadzije nastupaju izgrizli bi misevi, rezervoare bi pojela rdja, a gradjani bi i dalje bili prepusteni na milost i nemilost neovlascenim dilerima. Predsednik ocito nije takav. Ziveo Kongres, ziveo predsednik Milutinovic, naravno i predsednik Milosevic sa suprugom, ziveo Izvrsni (umalo da napisem: izvrsni) odbor, ziveo "Jugopetrol"!
"Vreme", 26. februar
Ljudi i vreme
IZJAVA NEDELJE:
Psi grizu, gradjani se plase, a sinteri spavaju!
Opstinski odbor JUL-a Vracara ("Ekspres")
SNEZANA ALEKSIC,
predsednica upravnog odbora Rukometnog saveza Jugoslavije, primila je Aleksandra Kozuhova, predsednike Rukometne federacije Rusije: "Razgovarali smo u izuzetno otvorenoj, srdacnoj i prijateljskoj atmosferi. Postignut je dogovor o jos boljim i jos jacim vezama dva saveza [soiuz nerushimyi takoreci, up. ur.]. Nasa razmena misljenja zakljucena je zeljom da olimpijsko finale bude Rusija-Jugoslavija. ("Borba")
DJURA LAZIC,
republicki ministar: "I pored svih pritisaka i nacistickih metoda nece moci da proteraju Srbe i Crnogorce sa Kosova i Metohije vec ce se pokrenuti organizovan povratak Srba [a Crnogoraca? ministar ne zaboravi da kaze "vekovna", a prenebregne jedan od dva naroda pomenuta u prvom delu recenice; prim. ur.] na svoja vekovna ognjista. (Tanjug)
BOGDAN SARENGACA,
pomocnik direktora beogradskih grobalja: "Zbog velikog broja pokojnika sahrane su kasnile sest, a kremacije cak sedam dana. [...] U januaru je najvise pokojnika sahranjeno na Novom groblju - 470, na Novom bezanijskom groblju 344, na groblju Lesce 320, na Orlovaci 185 i na Centralnom groblju 118. Vecina preminulih Beogradjana bila je solidno situirana, jer su sahranjivani po prosecnoj ceni od 7000 dinara za opremu i ukop." Ipak, u svoj guzvi i redovima koji su u januaru, eto, zahvatili i groblja, bilo je necega sto bi se, pored dobre situiranosti umrlih, moglo nazvati srecom u nesreci. Novinar "Nedeljnog telegrafa" koji je g. Aleksica intervjuisao kaze da su u januaru "obavljene i 22 'ekspres sahrane' i 24 'ekspresne kremacije' Beogradjana koji su bili siroti i sami", sa cime se gospodin Sarengaca saglasio: "Sirotinja se najbrze sahranjuje, jer nju nema ko da isprati."
RADOVAN RAKA RADOVIC,
isterani espeesovac, ponovo se povodom partijskog kongresa nasao na kako se to lepo kaze meti novinara, koji se ne libe da g. Radovica podsete na cinjenicu da nije pozvan na Kongres: "Nisam. Ali, pitam se, cemu uopste ti kongresi? Zasto se sazivaju toliki ljudi? Da se trose pare! Na Prvom i Drugom kongresu jos se nesto i radilo. Treci je bio - gledanje televizije. Televizija je pronadjena jos 1925. godine, kada je Tesla eksperimentisao sa tim. Videli smo TV zid, zaboga, pa smo svi popadali na teme." G. Radovic je evocirao secanje i na prvi ulazak sadasnje generalne sekretarice SPS-a u zgradu parlamenta: "Znam je od 1993. godine. Bila je sudija u Novom Pazaru, i u tom gradu poceo je njen vrtoglavi uspon. Posle promocije JUL-a sa Mirom Markovic, Gorica je krenula meteorskom brzinom i vise niko nije mogao da je zaustavi. Rekao sam joj da saceka malo, evo papu su operisali pa ce mozda kardinali da je izaberu. A Gorica Gajevic prvi put je krocila u republicku skupstinu kada sam je ja uveo da vidi rodjaku koja radi u knjigovodstvu." ("Nedeljni telegraf")
ATANASIJE MARKOVIC,
ginekolog, profesor Medicinskog fakulteta: "Cak 90 odsto uzroka impotencije i frigidnosti psihogene je prirode, dolazi iz kore velikog mozga. Zivotinje nemaju takav problem, jer im mozak nije dovoljno razvijen. Zato, recimo, intelektualci ne slove za velike ljubavnike. [...] Studije su, na primer, pokazale da su niski ljudi mnogo potentniji od visokih. Normalna velicina polnog organa je od 12 do 18 santimetara, ali se u praksi pokazalo da i sa osam santimetara moze da se koitira i obavi oplodnja. Preterano veliki polni muski organ je, u stvari, apsolutno neupotrebljiv. Da bi se u tim slucajevima postigla erekcija, potrebno je da u penis sidje ogromna kolicina krvi. To, s druge strane, dovodi do padanja u nesvest." ("Nedeljni telegraf")
LEPA MLADJENOVIC,
predsednica lezbijske organizacije "Labris": "Nasa najstarija clanica, koja je imala sedamdeset godina, umrla je za vreme rata. Trenutno imamo jednu pesnikinju koja je pet godina mladja." ("Svedok")
VUK BAJIC,
kurir i poligamista iz Subotice, zenio se trideset pet puta, nije se bas svaki put vencavao, ali je svaku novu vezu osetio na svojoj kozi - dao bi da mu se istetovira ime nove mlade: "U jednom periodu svog zivota ziveo sam sa pet zena odjednom! Svaka je imala svoj deo posla. Jedna je prala, druga je kuvala, treca spremala stan, a cetvrta i peta su zaradjivale novac prostitucijom. Jeste, kada nisu mogle drugacije, mislim legalno, onda su uz moj pristanak morale da zarade novac 'najstarijim zanatom na svetu'. Bila su teska vremena, inflacija, posla za mene nije bilo, a moralo se jesti." ("Svedok")
Kutak za celavce
"Transplantacija kose je operacija koja se moze stalno doradjivati." (iz oglasa koji je dala Specijalna bolnica za plasticnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju ST Medica)
ZORAN DJINDJIC, predsednik Demokratske stranke:
"Smatram da su DS-u potrebna dva kandidata za predsednika i predlazem mu [Slobodanu Vuksanovicu] da se ne povuce." Prema onome sto je g. Djindjic kazao u Zajecaru, njegov potpredsednik je kampanju bio "zapoceo tvrdeci kako je za dobro DS-a da ima dva kandidata za predsednika, a zavrsava je [kampanju] sa zeljom da postoji samo jedan kandidat". (Beta)
VLADIMIR LAZAREVIC,
general-pukovnik, postavljen je za komandanta Trece armije Vojske Jugoslavije: "Vise sam uzbudjen nego kad smo pre sedam-osam meseci bili na Kosovu za vreme NATO agresije. Ta uzbudjenost je opravdana jer se privremeno rastajem od svojih kolega. Uspeli smo da ostanemo uspravni i pred narodom i pred istorijom, zahvaljujuci tome sto smo imali srecu da nam na celu bude general Pavkovic [Nebojsa, nacelnik Generalstaba] koji je porusio sve planove NATO stratega o porobljavanju jednog naroda." ("Glas")
LJILJANA MILIVOJEVIC,
vlasnica pogrebnog preduzeca "Kvatra", zali sto pokojnike iz Beograda prebacuje u Pancevo (kapacitet pancevacke hladnjace prevazilazi gradske potrebe pa pokojnici provode izvesno vreme i u Pancevu: "Ne znam kome je u interesu da novac odlazi u Pancevo umesto da ostane u prestonici." ("Glas")
NEBOJSA PETROVIC,
radnik pogrebnog preduzeca "Neol-san": "Stranke su razumne [tj. ozalosceni] i uvek im naglasimo da pokojnike vozimo u Pancevo. Osim ovog troska naplacujemo i deset dinara po predjenom kilometru u oba pravca, a obicno pokojnici ne ostaju u hladnjaci vise od jednog dana. Beograd mnogo gubi, jer bi sigurno bilo bolje da zarada ostaje u gradu." ("Glas")
RADOS PAPIC,
pomocnik upravnika groblja u Pancevu, ne upusta se u procenjivanje da li novac treba da ostane u prestonici ili da pripadne Pancevu, kao gradu koji ima krasnu i veliku hladnjacu, on samo kaze koliko se troskovi povecavaju ako stranka zanoci u Pancevu: "Cena dnevnog koriscenja je 150 dinara, a ako pokojnik ostane 24 casa placa se 300 dinara. ("Glas")
ZELJKO SAMARDZIC,
pevac, ne vidi sebe kao "starca od stotinu leta koga jure devojcice", iako ga je voditeljka Pinka upravo tako naslikala: "Mislim da je Suzana [Mancic] zelela da bude sarmantna i da pokaze ogromne simpatije prema meni, jer smo mi dobri prijatelji. Ne znam kako je ta njena najava zazvucala, ali sam i sam bio iznenadjen. Mene zene zaista ne jure. Nemam tih problema." ("Vecernje novosti")
IVAN MARKOVIC,
savezni ministar komunikacija i sekretar Direkcije JUL-a, sastao se sa vidjenijim julovcima Pirotskog okruga; seketar-ministar sokolio ih je da zajednickim angazovanjem onemoguce "one koji rade protiv naroda da podstaknu nezadovoljstvo": "Oni koji su obmanuli gradjane pre cetiri godine i poluregularnim izborima dobili lokalnu samoupravu koju sada koriste da prave pakosti svojim sugradjanima, da ih dezinformisu i lazu preko lokalnih medija i da rade, kako oni kazu protiv ostatka. Mi nismo ostatak, mi smo vecina." (Telegrafska agencija nove Jugoslavije)
OPSTINSKI ODBOR JUL-a SAVSKI VENAC:
"I dok se gradjani sklanjaju od zapaljenih sadrzina kontejnera, nalecu na stepenice na samom trotoaru, koje ih vode u novootvorene radnje u suterenima. Takvih firmi ima gotovo svaka kuca. Ocigledno je da se nadlezni u opstinama i gradu vise bave profitabilnim poslovima nego potrebama gradjana koji u poslednje vreme ne mogu normalno da koriste trotoare vec moraju da koracaju kolovozom uz vozila." (Telegrafska agencija nove Jugoslavije)
OPSTINSKI ODBOR JUL-a RAKOVICE:
"Gradjani Knezevca i cele Rakovice sa velikim nezadovoljstvom reaguju na zloupotrebe lokalne vlasti koja se ne trudi cak ni da sakrije svoje mahinacije, verovatno misleci da ce vladati vecno. Gradjani Rakovice tako ne misle." (Telegrafska agencija nove Jugoslavije)
OPSTINSKI ODBOR JUL-a u SOPOTU
zalozio se za sto hitnije raspustanje "klana rodbinskih veza": "Zbog tog klana koji radi za svoje interese aktuelne gradske vlade najvise stete imaju gradjani Beograda. [...] Odraz tog loseg rada ogleda se i u sve vecem broju divljih deponija koje su leglo zaraze i komaraca u letnjim danima." (Tanjug - Telegrafska agencija nove Jugoslavije)
Faksimil s naslovne ili druge strane "Borbe" (Ofucana svraka ruzi lesinarske orlove)
.jpg)
