Izvor: RTS, 11.Jan.2010, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (11. 01. 2010.)
Blic: Diplomatski rat za nove pregovore o Kosovu, Novosti: Otkazujemo 1.500.000 doza?, Politika: Kome će pripasti partijski stanovi SLS-a, Press: Šokantno otkriće: Bin Laden kupovao oružje u Beogradu!, pišu beogradski dnevnici
Diplomatski rat za nove pregovore o Kosovu
Godina koja je pred nama biće obeležena traženjem rešenja za Kosovo i to će biti glavni i najteži problem koji vlasti u Srbiji nameravaju da reše, saznaje „Blic" u vrhu Vlade Srbije. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Već su preduzeti koraci da se odmah, „bukvalno dan po izricanju mišljenja Međunarodnog suda u Hagu, sazove sednica Saveta bezbednosti UN" i da se krene u „brz proboj i brz napredak" u pokretanju pregovora i pronalaženju rešenja između Beograda i Prištine, kaže za „Blic" izvor blizak vlasti i naglašava da bez toga neće biti moguće ostvariti strateški cilj Srbije - članstvo u EU.
Otvoreno pitanje Kosova koči napredovanje Srbije ka EU, opterećuje odnose sa Amerikom kao najvećom svetskom silom bez koje nema ni političkog ni značajnog ekonomskog napretka, otežava i odnose sa najuticajnijim i najbogatijim zemljama Evrope i onemogućava Srbiju da ostvari ulogu istinskog lidera u regionu Zapadnog Balkana jer je sprečava da uspostavi pune prijateljske odnose sa susedima.
U regionu samo Rumunija i BiH nisu priznali samoproglašenu nezavisnost Kosova, a od ostalih samo Crna Gora još nije razmenila ambasadore sa Prištinom. Beograd, naravno, na svaki korak saradnje svojih suseda sa Kosovom reaguje negativno i pogoršava odnose u regionu. I mada eksperti za spoljnopolitičke odnose, poput Ivana Vejvode, direktora Balkanskog fonda za demokratiju, i Ivana Vujačića (DS), bivšeg ambasadora Srbije u SAD, ističu za „Blic" da rešenje za Kosovo ne može biti ne samo lako nego ni brzo, plan srpskih vlasti je da se napravi „brz proboj" u rešavanju glavnog srpskog problema.
- Posmatrano iz ugla globalne svetske politike, region Zapadnog Balkana ima tri velika problema i sva tri zavise od Srbije. To su pitanje Kosova, funkcionalnost BiH, odnosno status Republike Srpske i „rupa u NATO", odnosno vojna neutralnost Srbije. Ne možemo sva tri problema da rešavamo istovremeno, ali možemo aktivno da krenemo u rešavanje najvećeg, a to je Kosovo. Zbog globalnih problema, unutrašnjih problema i zamorenosti proširenjem Evropska unija bi verovatno htela da pitanje Zapadnog Balkana ostavi po strani i zato je naš zadatak da ih animiramo i nateramo da se bave nama i da pomognu da se dođe do održivog rešenja za Kosovo kroz dijalog i pregovore - kaže za „Blic" izvor iz vrha srpskih vlasti.
Plan za Kosovo ne podrazumeva da srpska strana nudi gotovo rešenje. Plan Beograda je da što pre pokrene pregovore, i to tako što će preko SB UN zainteresovati EU da se angažuje. Plan već ima podršku mnogih članica EU.
- Strategija će biti slična onoj koja je primenjena prošle godine za odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma i podnošenje kandidature. Iako niko time nije hteo da se bavi, Srbija je agresivnom diplomatskom akcijom uspela da natera ministre EU da o tome razgovaraju, nametnula temu i uspela. Sada očekujemo da se na SB UN odmah pokrene rasprava o mišljenju koje će o nezavisnosti Kosova dati Međunarodni sud pravde. Obzirom na značaj celog procesa očekujemo da će sednici prisustvovati veliki broj zemalja posmatrača, najmanje 150. I mada zbog razlike u mišljenju članica SB UN ne možemo da očekujemo jedinstven zaključak ili neku rezoluciju, postaviće se pitanje šta dalje treba raditi. Jedino logično rešenje je da se otvori dijalog između Beograda i Prištine i nađe izlaz iz situacije - objašnjava izvor „Blica".
Teško je zamisliti da Srbija može da reši svoj glavni problem bez podrške i pomoći Amerike i EU, ali ako uspe da ga nađe, više joj ništa neće stajati na putu evropskih integracija i normalizacije odnosa sa susedima, koja je jedan od uslova za priključenje.
Otkazujemo 1.500.000 doza?
Postoji mogućnost da Srbija otkaže polovinu kontingenta od tri miliona doza "Novartisove" vakcine protiv novog gripa, najverovatnije bez plaćanja "penala".
Ovo je u nedelju za "Novosti" potvrdila Svetlana Vukajlović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ona kaže da je pregovore sa "Jugohemija-farmacijom" o otkazivanju dela porudžbine počelo čim je postalo jasno da se ne može utrošiti tri miliona vakcina kupljenih za 799 dinara po dozi.
- Sve je još u fazi pregovora, ali postoji saglasnost da se narudžbina prepolovi - kaže Vukajlovićeva. - O tome, međutim, ne odlučuje Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Odluku o kupovini tri miliona doza, koliko je tražila Radna grupa za odbranu od gripa, usvojila je Vlada Srbije, i mi sada čekamo nove instrukcije od Vlade.
Prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, najavio je da će Vlada u narednim nedeljama doneti odluke u vezi s preispitivanjem potreba za vakcinom protiv virusa H1N1. Međutim, nepun mesec od početka imunizacije u Srbiji potpuno je jasno da je vakcinacija nešto manje od tri miliona ljudi (jer deca do osam godina i stariji od 62 primaju po dve doze) - "nemoguća misija". Vakcinu je do sada primilo samo 104.265 ljudi u opštoj populaciji i 20.000 vojnika, ili 1,66 odsto stanovništva.
- Nijedna od 850.000 doza koje su do sada ušle u zemlju ne može da se vrati - kaže Svetlana Vukajlović. - A koliko ćemo od tri miliona ugovorenih vakcina zapravo i uzeti, odlučiće Vlada Srbije. Učinićemo sve da to prođe sa što manjim finansijskim gubitkom, ili bez njega. Predstavnici "Novartisa" bi oko 15. januara trebalo da dođu u Srbiju.
Srbija je do sada platila 500.000 doza. U ugovoru RZZO sa "Jugohemija-farmacijom" o kupovini tri miliona vakcina nisu precizirani uslovi eventualnog otkazivanja porudžbine. Ugovor može da se raskine, ali prodavac u tom slučaju može da traži nadoknadu štete.
- Sa viškovima vakcine suočavaju se mnoge zemlje, i čini mi se da je oko novog gripa podignuta velika svetska ujdurma - kaže Vukajlovićeva. - Činjenica je da farmaceutska industrija na sve načine pokušava da proda svoju robu, i to prelazi granicu morala. To nije slučaj samo sa novim gripom, ali je na primeru ove pandimeje bilo vidljivije nego u drugim situacijama. Lično verujem da je farmaceutska industrija imala uticaja i na Svetsku zdravstvenu organizaciju.
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" i radna grupa za odbranu od gripa ove nedelje bi, po nalogu ministra zdravlja, trebalo da analiziraju dosadašnju imunizaciju i da daju procenu daljeg toka vakcinacije.
Kome će pripasti partijski stanovi SLS-a
Iza napukle fasade zgrade na Studentskom trgu broj 11, gde je sedište Srpske liberalne stranke, odvija se dramatična borba za imovinu partije koja će biti ugašena 24. januara, tačno na dvogodišnjicu od smrti njenog osnivača akademika Nikole Miloševića.
Pokojni Milošević, koji je tri i po godine bio narodni poslanik, obezbeđivao je iz državnog budžeta svojim skupštinskim angažmanom svakog meseca skoro milion dinara za SLS. Ova sredstva ulagao je u kupovinu tri stana u centru Beograda, od kojih svaki vredi oko 100.000 evra. Izdavanjem tih stanova, ova partija, koju su 1991. formirali akademici Nikola Milošević i Kosta Čavoški prethodno istupivši iz DS-a, mogla je kako-tako da opstane sve do danas. Sada će SLS biti ugašen, jer nije prikupio 10.000 potpisa za preregistraciju po novom zakonu o političkim partijama.
Po odredbama člana 28 partijskog statuta i zamisli Nikole Miloševića, u slučaju prestanka rada stranke sva njena imovina prešla bi u ruke Crvenog krsta. Međutim, decembra 2009, na inicijativu grupe funkcionera, Skupština stranke promenila je član 28 i definisala da imovina prelazi u vlasništvo „liberalnog kluba" u koji treba da bude pretočen SLS posle prestanka rada. Time je počeo otvoreni rat za imovinu SLS-a.
Sadašnji predsednik SLS-a Milovan Jeremić kaže za „Politiku" da je stranka januara 2008. već prodala jedan od ovih stanova za 98.000 evra:
- Procenjujem da je sadašnja imovina stranke vredna između 250.000 i 300.000 evra. Sva imovina, uključujući i ove stanove, treba da pripadne Crvenom krstu, što je precizirano članom 28 Statuta. Pokušavamo da nastavimo delatnost preko formiranja srpskog liberalnog kluba (SLK), ali pojavili su se neki ljudi u stranci koji bi želeli da dođu do tih sredstava i stanova. To su predsednik Opštinskog odbora iz Vranja Žikica Trajković i predsednik OO iz Bele Crkve Radojica Mali. Oni su okupili grupu ljudi i poslali su dopis Agenciji za privredne registre i osporili naš zahtev za registraciju kluba.
Jeremić je predlagao da organizuju redovnu izbornu skupštinu stranke:
- Oni su to preinačili u vanrednu, koja je održana u decembru. Doveli su veći broj delegata nego što im pripada, postavili svoje kontrolore. Doneli su odluku da se umesto SLK-a prijavi nekakvo udruženje liberala, izglasali moju smenu i isključenje iz stranke i usvojili izmenu člana 28 Statuta. Tvrdim da su sve ove odluke nelegalne, kao i sami zapisnici sa skupštine. Podela plena već je počela, ali neću dozvoliti da nekoliko osoba stavi ruku u kasu i uzme sve. Trajković i Mali, zajedno sa predsednikom OO iz Smederevske Palanke Vladanom Bankovićem, predlažu da se imovina rasproda i sredstva podele.
Predsednik belocrkvanskog odbora SLS-a Radojica Mali, koji je od 2003. do 2004. bio i predsednik ove stranke, nije želeo da daje izjave „bez odobrenja Glavnog odbora", ali je pojasnio:
Šokantno otkriće: Bin Laden kupovao oružje u Beogradu!
Najtraženiji terorista sveta i vođa Al Kaide Osama bin Laden pokušavao je 1986. godine u Beogradu da kupi oružje za rat protiv Rusije (tadašnjeg Sovjetskog Saveza) u Avganistanu! Bin Laden je u Beograd doputovao iz Zagreba, gde je prethodno o kupovini oružja pregovarao u filijali Beobanke, tvrdi zagrebački „Večernji list". List navodi da je Bin Laden na sto izvadio torbu sa 100 miliona dolara u kešu, što je „ubrzalo pregovore".
„Večernji" se poziva na dokument SDPR-a iz 1986. godine, u kojem se pod naznakom „vojna tajna" i „strogo poverljivo" potanko opisuje boravak tada 29-godišnjeg Osame bin Ladena u bivšoj Jugoslaviji. U dokumentu „Zabeleška o razgovoru sa strancima" stoji da su 25. juna 1986. u prostorije SDPR-a nenajavljeno stigla tri stranca u pratnji Jugoslovenki Zorice Riđešić i Milice Karadžoglu i predstavnika „Geneksa" Aleksandra Markovića.
Trojica stranaca bili su Fathi Mohamed Ali - funkcioner u pokretu otpora Avganistana, Osman Kaldirim - turski državljanin koji živi u SAD, i Osama bin Laden - državljanin Saudijske Arabije. Kao razlog njihove posete navodi se „zainteresovanost za kupovinu šireg asortimana modernog oružja kojim bi se lakše suprotstavili moćnoj sovjetskoj sili u Avganistanu".
„Večernji list" piše da je „ponuđenih sto miliona dolara u gotovini ubrzalo pregovore", pa je Bin Laden nakon samo nekoliko dana razgovora u zagrebačkoj filijali Beobanke otišao u Beograd, gde je od vojske tražio podršku u borbi protiv Sovjeta. Potom je vođa Al Kaide bio i u Čapljini, gde je pokušao da dogovori i nabavku bojnih otrova!
List piše da je bojne otrove tadašnja JNA proizvodila u Potocima kod Mostara, ali dodaje, pozivajući se na tvrdnje jednog vojnog obaveštajca iz tog vremena, da ta želja Bin Ladenu nije bila ispunjena jer je „stav Jugoslavije bio da se bojni otrovi prodaju isključivo državama, a ne organizacijama i pokretima".
Dalje se navodi da je Bin Laden 1992. godine, nakon završetka rata u Avganistanu i izbijanja rata u BiH, u ulici Križnog puta 105 u Zagrebu osnovao humanitarnu organizaciju Al Kifah, na čije je čelo postavio Hamrudina Hirbanija, bivšeg alžirskog pilota. Hirbani se u Zagrebu zadržao kratko, posle čega je otišao u BiH, a potom u Albaniju, da bi ga nekoliko godina kasnije CIA osumnjičila za pokušaj napada na američku ambasadu u Rimu.
.jpg)
