Izvor: RTS, 08.Feb.2010, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (08. 02. 2010.)
Novosti: Penzije su ključne, Blic: Privreda gubi 121 milion evra zbog sporosti države, Politika: Duple funkcije Pitera Fejta, Otkriće Pressa: Neke sudije radile i kao prostitutke!, pišu dnevne novine
Penzije su ključne
Ekonomski savetnik srpskog premijera Jurij Bajec smatra da će se u naredne dve nedelje, tokom razgovora s misijom MMF, koja sutra stiže u Beograd, najviše raspravljati o reformi penzijskog sistema i ključnom pitanju da li je Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pripremila rešenja koja dugoročno omogućavaju da izdvajanje iz budžeta za punjenje penzijskog fonda bude manje.
"Još se radi na konačnim rešenjima, ali je izvesno da smo blizu promena koje će doneti poboljšanja. Neka će se osetiti odmah, a neka u dužem roku", rekao je Bajec u intervjuu za "Večernje novosti".
On naglasava da je dobro, što se reforme penzijskog sistema tiče, da smo se odlučili da restriktivnije tretiramo beneficirani radni staž i da, uopšte, uslove za odlazak u penziju učinimo realnijim, što je i bio zahtev MMF i Svetske banke.
Na konstataciju da iz MMF poručuju da nije dobro što kasnimo sa sprovođenjem racionalizacije u državnoj upravi, Jurec kaže da je istina da se operativno kasni sa primenom tog zakona, ali da to ponajviše šteti samoj Vladi, jer ona trenutno isplaćuje zarade i onima kojima treba da isplati otpremnine, ali da veruje da će se upravo zato racionalizacija vrlo brzo završiti.
"Sigurno je da pitanje odmrzavanja penzija i plata u javnom sektoru nije moguće dok ne bude značajnijeg ekonomskog oporavka. Da bi se o toj temi uopšte diskutovalo, ekonomska aktivnost mora da pokaže ozbiljne znakove oživljavanja", rekao je Bajec.
Privreda gubi 121 milion evra zbog sporosti države
U čišćenju pravnog poretka od suvišnih i štetnih propisa koji blokiraju ili unazađuju privredni život u Srbiji došlo je do zastoja. Vladina Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa i pojedina ministarstva, pre svih Ministarstvo finansija, ne mogu da nađu kompromis o čak 133 predloga čijim bi usvajanjem država rasteretila privredu za 121,6 miliona evra godišnje.
Sveobuhvatna reforma propisa započela je prošle godine, a bilo je predviđeno da se iste godine i završi. Ne samo da bi preduzeća na taj način uštedela već bi se poboljšao ambijent za strana ulaganja, smanjila pravna nesigurnost i povećala konkurentnost privrede.
Đorđe Vukotić, rukovodilac pravnog tima Jedinice za reformu propisa, za "Blic" kaže da je Vlada 29. decembra prošle godine usvojila 212 preporuka za izmenu štetnih propisa koji komplikuju poslovanje privrede. Osim toga, ranije je stavila van snage oko 200 podzakonskih akata koji su bili suvišni.
- Sada je nastao problem sa 133 preporuke na koje neka ministarstva imaju prigovore ili se uopšte ne izjašnjavaju, iako smatramo da je njihovo mišljenje nezaobilazno - objašnjava Vukotić.
Dve trećine usvojenih preporuka, inače, donose duplo manju godišnju uštedu (64,3 miliona evra) od jedne trećine onih koje su još sporne (121,6 miliona evra).
- Takođe, među spornim preporukama imamo i one čije je efekte nemoguće novčano izraziti, ali su i te kako bitne. Recimo, preporuka da se dozvoli finansijski lizing nepokretnosti. Ona nije usvojena, a omogućava građanima novi vid finansiranja kupovine nepokretnosti: da lizing kuća kupi stan građaninu, on uplaćuje rate i živi u tom stanu, a kad otplati poslednju ratu, tada pravno postaje vlasnik tog stana - ističe Vukotić.
Prema rečima Andree Marušić, rukovodioca Jedinice za SRP, najveći broj svih preporuka koje su doneli i koje pripremaju u vezi su sa Ministarstvom finansija.
- Možda je upravo to objašnjenje za to što najveće probleme imamo sa Ministarstvom finansija. Mnoge preporuke odnose se na poreski postupak i poreske procedure, a to je tako jer privreda i građani imaju najviše prigovora upravo iz te oblasti. Još pokušavamo da se dogovorimo, ali ako dogovora ne bude do polovine ovog meseca, izložićemo problem potpredsedniku Mlađanu Dinkiću, koji je zadužen za sprovođenje reforme propisa - pojašnjava Marušić.
Duple funkcije Pitera Fejta
Međunarodna upravljačka grupa će ove nedelje, na redovnom godišnjem sastanku, analizirati proteklu godinu i raspravljati o uspešnosti Međunarodne civilne kancelarije (MCK) u Prištini i njenog šefa Pitera Fejta. Ukoliko i ne bude ispoljena dilema da li je Fejt dobro nadgledao sprovođenje Ahtisarijevog plana, što je zadatak koji mu je postavila grupa zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, postavlja se pitanje da li će se u EU, koja je Fejta imenovala za svog specijalnog izaslanika na Kosovu, obnoviti primedbe da „drugi šešir" na Fejtovoj glavi proizvodi previše gužve.
„Ne postoji primer da je izaslanik EU istovremeno i predstavnik neke nevladine organizacije, pogotovo organizacije koja narušava zvaničnu politiku EU o statusnoj neutralnosti", kaže izvor „Politike" u Vladi Srbije. Srpske vlasti, prema njegovim rečima, zbog toga „u određenim forumima traži promena tog stanja". On veruje da je moguće razdvajanje dveju Fejtovih funkcija, ali je pitanje kada će ta tema doći na dnevni red i dodaje da „i u EU postoji neslaganje i povremeno se vode razgovori o tome".
Taj izvor negira da Fejt govori ono što u EU misle, „samim tim što s najviših mesta u EU stižu potvrde da su stvari onakve kakve su od početka vrlo jasno i javno postavljene. Mi u njegovim stavovima ne vidimo politiku EU i to nam je jasno rečeno". U srpskim vladajućim krugovima su, kako naglašava, „veoma zadovoljni što su iz Brisela dobili potvrdu da plan za integraciju severa nije plan EU", kako i izjavom predsedavajućeg Saveta ministara EU i šefa španske diplomatije Migela Anhela Moratinosa, koji je posle sastanka s ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem rekao da EU ne stoji iza plana MCK.
Ovaj plan je samo poslednji u nizu Fejtovih istupa koji ga vezuju za MCK i zadatke koje ona u saradnji s kosovskim vlastima sprovodi. To je u koliziji sa ulogom izaslanika EU, unutar koje nema jedinstvenog stava o nezavisnosti Kosova. Fejtovi pozivi srpskoj strani da sarađuje ili bar razgovara sa njim svakodnevnim problemima otuda ostaju bez uspeha.
Kako se ispostavilo da s Fejtom niko od srpskih zvaničnika neće da razgovara, smatrajući ga isključivo zastupnikom Ahtisarijevog plana koji nije prošao verifikaciju Saveta bezbednosti UN, krajem prošle godine EU je imenovala italijanskog ambasadora u Prištini Mikela Đifonija za specijalnog izaslanika EU za sever Kosova. To imenovanje otvorilo je rasprave da li je njime EU morala da smanji uticaj MCK i premosti atrofiranu ulogu specijalnog izaslanika ili je želela da ojača evropsko prisustvo na severu.
Otkriće Pressa: Neke sudije radile i kao prostitutke!
Na spisku sudija koje polovinom decembra prošle godine nisu prošle ponovni izbor bilo je čak i onih koje su se bavile profesionalnom prostitucijom, otkriva Press od izvora bliskog Visokom savetu sudstva! Prema ovim navodima, među onima koji nisu prošli bilo je sudija koje su bile u ljubavnoj vezi sa okrivljenima, onih koje su imale svoje lokale i kafane, a neki od delilaca pravde bili su čak i osuđeni zbog nasilja u porodici.
Sagovornik Presa, koji je insistirao na anonimnosti, dodaje da se na spisku neizabranih sudija nalazi i jedna koja je u dugogodišnjoj vezi sa okrivljenim za šverc droge. On dodaje da želi da upozna javnost sa ovim činjenicama, jer ne želi više da „časne i poštene sudije blate oni koji ne zaslužuju da nose zvanje delioca pravde".
- Kada slušam sudije koje se bune što nisu prošle, setim se kandidata za sudiju iz Novog Sada koja se bavi poslovnom pratnjom. I to nije usamljen slučaj, jer postoje informacije da se još nekoliko sudija po Beogradu bavi visokom prostitucijom, čak se i tarife znaju! U jednom slučaju, reč je o sudiji koja je bila u vezi sa bliskim rođakom optuženog za šverc droge. Imamo i sudiju iz Beograda koja je dugo vremena u ljubavnoj vezi sa okrivljenim! Tu je i sudija iz unutrašnjosti koji je posetio okrivljenog u zatvoru i sutradan mu ukinuo pritvor! Imali smo čak i sudiju iz Beograda koji je bio pravosnažno osuđen zbog nasilja u porodici. I niko od njih nije prošao reizbor - kaže sagovornik Pressa.
On dodaje da je među sudijama koji nisu prošli na konkursu bilo i „ozbiljnih biznismena kojima je sudijski poziv bio samo pokrivka".
- Jedan poznati sudija iz bivšeg Opštinskog suda u Beogradu drži kafić, butik i servis za pranje automobila. A sudija Trgovinskog suda u Nišu je vlasnik kafane! Jedan od naših „kolega" iz Užica je obilazio okrivljenog, i to u momentu dok mu je sudio, a sudija Okružnog suda u Beogradu bio je na svadbi Đovanija di Stefana dok mu je bio sudija u predmetu - priča sagovornik iz VSS.
Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović nije želela za Pres da govori o konkretnim slučajevima sudija koje nisu izabrane, ali priznanje da među njima ima onih koji „ne zaslužuju da se bave tom profesijom".
