Izvor: RTS, 26.Jun.2014, 17:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzeća zavise od plana oporavka
Društvena preduzeća, koja treba da budu privatizovana, trebalo bi odmah da počnu da spremaju plan za oporavak, poručio ministar privrede Dušan Vujović. Posebna nezavisna komisija će na osnovu tih planova proceniti koja preduzeća idu u stecaj, a koja ne, istakao je Vujović.
"Zakon o privatizaciji biće usvojen do kraja jula ili početka avgusta, nakon čega će 584 preduzeća koja se nalaze na portfoliju Agencije za privatizaciju ili su u procesu restrukturiranja dobiti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << poziv da u roku od 30 dana dostave svoje predloge za oporavak", rekao je Vujović tokom javne rasprave o nacrtu tog zakona i Nacrta izmena i dopuna zakona o stečaju, prenosi Beta.
Kako je precizirao, sve predloge će analizirati Agencija za privatizaciju, za šta na raspolaganju ima 45 dana.
"Krajem septembra ili polovinom oktobra ćemo videti ko od njih ima šansu da opstane, a ko nema", rekao je ministar.
Dodao je da će biti napravljena posebna nezavisna i stručna komisija koja će na osnovu tih planova proceniti koja preduzeća idu u stecaj, a koja ne.
Vujović je istakao da će proces biti transparentan, a da će konačna odluka o tome biti doneta najkasnije u aprilu 2015. godine.
Prema njegovim rečima, preduzeća koja imaju dobar program dobiće odluku o modelima, metodama i merama privatizacije.
Ministar privrede smatra da je nelogično i nedopustivo da preduzeća stoje u nerešenom statusu godinama.
"Godišnji trošak na preduzeća 800 miliona evra"
Podsetio da Srbija ima 161 preduzeće u restrukturiraju koja zapošljavaju 100.000 ljudi, koji zapravo ne rade, što državu košta 800 miliona dolara godišnje.
"To je neizdrživo i to mora da se reši", poručio je Vujović.
Ministar je najavio i nove procene preduzeća i naglasio da će novi zakon o privatizaciji imati status specijalnog zakona koji će u slučaju kolizije sa drugim zakonima imati prednost.
Prema njegovim rečima, predviđena su četiri modela privatizacije: prodaja kapitala, strateško partnerstvo, prodaja imovine i prenos kapitala bez naknade zaposlenima ili strateškom partneru.
Zakon predviđa i tri metode privatizacije - javno prikupljanje ponuda, javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem i neposrednu pogodbu.
Kako je objasnio, neposredna nagodba je novina i izuzetna mera koja se koristi u situaciji gde postoji investitor koji ne želi da ide na direktno nadmetanje i koja se pravda strateškim interesima zemlje.
"Ta pogodba će biti zasnovana na eksplicitnoj odluci Vlade, a eventualni ugovor će potpisati predstavnici Vlade i biće dostupan na sajtu Vlade, izuzev delova koji se odnose na pitanje bezbednosti", objasnio je Vujović.
Nacrtom zakona su predviđene i tri mere - finansijska konsolidacija, otpis duga i pretvaranje duga u trajni ulog ili konverziju.
Vujović je naveo da novi zakon neće pokušavati da unapred nametne metode privatizacije, već će se naknadno utvrđivati šta je za koje preduzeće najbolji model.
Kako je dodao, planirano je da se uspostavi veći stepen kontrole pri potpisivanju ugovora.
Zakon predviđa i kontrolu tokova novca, odnosno ugovor o privatizaciji neće biti moguće potpisati sa licem koje ne dobije pozitivno mišljenje Agencije za kontrolu pranja novca.
"Sprečiće na svaki način da se novac koji je ilegalno stečen uključi u procese privatizacije", rekao je Vujović i dodao da je jedan od ciljeva zakona i da broj radnika koji će koristiti socijalni program prilikom okončanja privatizacije bude minimalan.
Predviđeno je da javna rasprava sutra bude održana u Novom Sadu, a 30. juna u Kragujevcu, da bi se okončala do 14. jula, nakon čega bi zakon trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri.
