Izvor: Southeast European Times, 05.Avg.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predsednik EK: Fondovi pomoći evrozoni treba da se preispitaju

„Više se ne bavimo krizom samo na periferiji evrozone“, upozorio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u pismu liderima evrozone.

05/08/2011

(Euraktiv, Rojters, Blumberg, Dau Džons njuzvajers – 5.8.2011; FT, Rojters, AFP, Euobzerver, EurAktiv, BBC, Dojče vele, Evropska komisija – 4.8.2011)

Upozoravajući da se kriza duga u evrozoni širi i preko njene periferije, predsednik Evropske komisije (EK) Žoze Manuel Barozo pozvao je u četvrtak >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << (4. avgusta) na brze korake za osiguravanje finansijske stabilnosti 17-člane Unije.

Mere za jačanje sposobnosti zone da reaguje na turbulencije, oko kojih su se šefovi država ili vlada zemalja EU koje koriste evro kao svoju nacionalnu valutu dogovorili pre otprilike dve nedelje, ne uspevaju da smire tržišta, ukazao je on.

„Kretanja na suverenim tržištima obveznica Italije, Španije i drugih zemalja članica evrozone uzrok su duboke zabrinutosti“, napisao je Barozo u pismu liderima zemalja evrozone u sredu, koje je EK objavila narednog dana.

Naglašavajući potrebu da se tržišta uvere u to da se preduzimaju odgovarajući koraci za rešavanje krize, on je pozvao na „brzo preispitivanje“ svih aspekata fonda evrozone za spašavanje ekonomija. Poznat pod nazivom Fond za evropsku finansijsku bezbednost (EFSF), on trenutno ima maksimalni kapacitet od 440 milijardi evra.

Fond bi sredinom 2013. godine trebalo da bude zamenjen novim mehanizmom pod nazivom Mehanizam evropske stabilnosti (ESM) u iznosu od 750 milijardi evra, uz kapacitet zajma od 500 milijardi evra.

Na vanrednom samitu 21. jula lideri evrozone saglasili su se oko novog paketa spašavanja za Grčku u iznosu od 109 milijardi evra. Oni su takođe doneli odluku da preduzmu niz drugih mera usmerenih na uveravanje tržišta da zona 17 zemalja može da se nosi s tekućom krizom, uključujući unapređivanje efektivnosti EFSF, kojim su već spašene ekonomije Irske i Portugalije, a vodiće i novi paket pomoći za Grčku.

Eksperti su, međutim, upozorili da će kapacitet fonda za spašavanje morati da se poveća bar dvostruko u odnosu na sadašnji nivo, kako bi se odvratili napadi na veće članove, kao što su Italija i Španija, treća i četvrta najveća ekonomija u zoni.

Britanski tink-tenk Centar za ekonomsko i poslovno istraživanje naveo je u svom izveštaju od četvrtka da Italija verovatno neće moći da ispunjava dužničke obaveze, a Španija bi mogla jedva da izbegne tako nešto.

Barozo je naveo u svom pismu da su trenutna kretanja „odraz sve većeg skepticizma među investitorima u pogledu sistemskog kapaciteta evrozone da reaguje na krizu koja se razvija“, a mere dogovorene prošlog meseca „nemaju željeni efekat na tržištima“.

„Bez obzira koji faktori stoje iza nedovoljnog uspeha, jasno je da se mi više ne bavimo krizom samo na periferiji evrozone“, naglasio je on. „Finansijska stabilnost evrozone mora da se sačuva, a sve institucije EU da odigraju svoju ulogu uz punu podršku zemalja članica evrozone.“

Barozovu izjavu nije pozdravila moćna zemlja evrozone Nemačka, čiji su zvaničnici ocenili da pismo predsednika EK nije dobrodošlo i da nije bilo neophodno, navodi se u izveštaju Ajriš tajmsa od petka.

List je citirao portparola nemačkog ministarstva finansija, koji je rekao da „nije jasno kako će ponovno otvaranje debate dve nedelje posle samita smiriti tržišta“.

Komesar za monetarna pitanja EU Oli Ren saopštio je da planira da održi konferenciju za novinare u petak.

Upitan uoči konferencije da li postoji potreba za znatno povećanje kapaciteta EFSF, komesar je rekao da fond „treba da bude pouzdan i uvažavan od strane tržišta“, dodajući da bi stoga trebalo da bude predmet stalne procene.

Nastavak na Southeast European Times...