Izvor: Politika, 22.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predolimpijske igre
MOŽE LI TIBET DA POSTANE KOSOVO? Odgovor je nedvosmisleno „ne”, uprkos mnogim sličnostima i pozivanju na presedan i principe. Kao i u slučaju Kosova, i povodom Tibeta na delu je real-politika, ali na sasvim drugačiji način.
Pitanje Tibeta, autonomnog regiona Kine (kojim upravljaju Kinezi), na dnevnom redu je, sa manjim ili većim intenzitetom, još od 1951. Od 1959, verski lider Tibetanaca, dalaj-lama (naš pravopis nalaže mu se ime piše malim slovima zato što je „dalaj-lama” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << verska titula, mada on nema drugo lično ime: sva druga njegova imena – Tenzin Gjatso, Jišin Norbu, Kundun – takođe su ceremonijalna), nalazi se u Indiji, kao izbeglica, sa još desetinama hiljada Tibetanaca. Postoji i tibetanska „vlada u izbeglištvu”, postoji i mnoštvo međunarodnih organizacija koje se zalažu za „slobodni Tibet”, ali velika zemlja kao Kina, a pogotovo Kina danas koja ima sve atribute velike sile – ekonomske, vojne i političke – ima načina da taj problem zadrži u okvirima „unutrašnjeg pitanja”.
Uoči Olimpijade u Pekingu, čije je spektakularno otvaranje u avgustu, i koja treba da ozvaniči novi status Kine na svetskoj pozornici (na sličan način kako je Japan 1964. Olimpijadom u Tokiju svetu predstavio svoje ekonomsko čudo) – očekivalo se da će započeti neka vrsta „predolimpijskih” političkih igara, koja će skrenuti pažnju na to da kineska „demokratija” nije po standardima zapadnih, da tamo postoji problem ljudskih prava, da Kina ima saveznike koji nisu po meri Amerike i Evrope (Burma, Sudan, Severna Koreja).
Sigurno se računalo s tim da su poslednji predolimpijski meseci izuzetno osetljivi, pa je tako jedna „redovna” (četrdeset deveta) godišnjica ključnog tibetansko-kineskog sukoba (1959), koji je mladog dalaj-lamu sa sledbenicima prinudio na izgnanstvo, nekako zgodno pala. Nije, valjda, ni puka slučajnost da je prvu vest o demonstracijama u Lasi u svet poslao Radio slobodna Azija, koju je pod Klintonom osnovala CIA, za propagandno delovanje prema Kini, Severnoj Koreji i Burmi.
BOJKOT OLIMPIJADE, ne doduše u celini, već samo ceremonije otvaranja, prva je ideja koja je puštena u opticaj, kao probna sonda, ali je odmah povučena. Najdalje je otišao ministar spoljni Francuske Bernar Kušner, koji je prvi javno predložio tako nešto, da bi se brzo predomislio, s obrazloženjem da „neke ekonomske odluke moraju da se donose na račun ljudskih prava”. „Bojkot”, kako je potom objasnio, „nije loša ideja, ali je nerealna”.
Kina je dakle dovoljno velika i zapadnim silama značajna, da one svoje reakcije pažljivo kalibriraju. Ljudska prava, uostalom, nisu više toliko u modi koliko su to bila 1999, a Zapadu, naravno, ne pada na pamet da zbog Tibetanaca bombarduje Peking. Što znači da u međunarodnoj politici ne caruju principi, pravo i moralna načela, već samo interesi i odnos snaga koji ih realizuje. Što mi to bolje razumemo, bolje ćemo da prođemo.
KINA IPAK IMA PROBLEM NA TIBETU i svakako nije srećna što taj problem vaskrsava. I ona međutim mora da odmerava svoje reakcije, jer ovo nije 1989. – Kina je prešla dug put od Tjenanmena. Dalaj-lamu može da optužuje, ali ne može da ga ignoriše, pogotovo zato što je on po svom pristupu sasvim umeren u odnosu na ono što zagovara radikalna tibetanska omladina.
Da su u Pekingu svesni toga potvrđuje najava premijera Ven Đijabaoa, koju je vešto, na kineski način, proturio u razgovoru sa britanskim kolegom Gordonom Braunom – da bi u maju mogao da se sretne sa dalaj-lamom i obnovi davno prekinuti dijalog. Pomenuo je istina i uslove – da se dalaj-lama odrekne nezavisnosti i ne primenjuje nasilne metode – što je ovaj već ispunio. Dalaj-lama se, naime, već odavno zalaže za „autentičnu autonomiju” Tibeta, a za nenasilje je već ovenčan Nobelovom nagradom. Svestan je da bi sve drugo bilo nerealno i da je koegzistencija sa Pekingom, uz očuvanje tibetanskog identiteta, onaj maksimum mogućeg.
To sve imaju u vidu i u Pekingu dok povlače crvenu liniju za spoljno mešanje. U hijerarhiji njihovih prioriteta, sada je na prvom mestu uspešna Olimpijada, a već je potvrđeno da će olimpijski plamen, kao što je ranije planirano, proći i kroz Tibet...
Milan Mišić
[objavljeno: 22/03/2008]
