Izvor: Press, 23.Dec.2013, 14:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pravni fakultet obeležio 125 godina od Ustava iz 1888.

Naučni skup "Ustav Kraljevine Sbrije od 1888. godine" otvorio je savetnik predsednika Srbije Oliver Antić, koji je poručio da je taj ustav bio ugovor između kralja Milana Obrenovića i tadašnje radikalne stranke i da je u to vreme bio veoma moderan.
"Ustav iz 1888. godine zauzima posebno mesto među ustavima Kneževine i Kraljevine Srbije i to je prvi ustav posle sticanja nezavnosti Srbije 1878. godine", rekao je Antić, koji je i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Taj ustav, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << dodao je, išao je ispred svog vremena, naglašavajući da je on kasnije postao osnova za zaštitu ljudskih prava i sloboda.
U njegovom donošenju, kako je istakao, učestvovale su sve tri tadašnje stranke, pravni stručnjaci i imao je 204 člana.
Staza srpskog puta u Evropsku uniju, dodao je, može se krčiti samo ako se evropske vrednost uvežu sa našim.
Okupljenima se obratio i dekan Parvnog fakulteta Sima Avramović koji je naglasio da se ta visokoškolska ustanova jedina setila godišnjce ovog ustava.
Prodekan za nastavu Pravnog fakulteta Vladan Petrov ukazao je da Srbija nije država bez ustavnog identiteta i poručio da njen identitet treba tražiti upravo u Ustavu iz 1888. godine.

Ustav iz 1888. godine pretrpeo je i jednu izmenu 1903. godine, a nastao je kao dogovor između kralja Milana Obrenovića i tadašnje najjače, Radikalne stranke. 

Pogodba se sastojala u tome da presto ostane Obrenovićima, a da kralj Milan prihvati parlamentarni sistem, dok su radikali njime pristali na produženje monarhije pod Obrenovićima i odustali od svoje definicije da je narod izvor vlasti.

Kralj Milan je uslovio da Ustav mora da bude donešen saglasnošću svih tadašnjih partija.

Ovim ustavom Srbija je uređena kao parlamentarna monarhija i težio je da dovede u ravnotežu prava naroda, vladaoca i skupštine. 

Njime je zakonodavna vlast bila ravno podeljena između kralja i Narodne skupštine, izvršna je pripadala kralju, dok je sudska vlast bila nezavisna.

Te godine, Narodna skupština prvi put je dobila pravo na formalnu zakonsku inicijativu, pravo istrage (ankete) i potpunu budžetsku vlast. Ustavom iz 1888. godine poslanici su dobili pravo da ministrima postavljaju pitanja i da podnose interpelacije, a kralj je izgubio pravo na donošenje privremenih zakona.

Odluke su se u skupštini donosile tajnim glasanjem, nakon donošenja ovog ustava.

Nastavak na Press...