Izvor: RTS, 14.Apr.2012, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prastari jezik u senci rata
Stanovništvo sela Kumzar, koje gleda na Ormuz, govori jezikom starim više od hiljadu godina i u stalnoj je opasnosti zbog zategnute situacije u Zalivu. Oko sela razmeštene vojne baze, morem krstare ratni brodovi svih boja.
Dom 4.000 ljudi i sa pogledom na strateški moreuz Ormuz, kome Iran preti zatvaranjem, selo Kumzar ima jezik star više od hiljadu godina, koji niko drugi na svetu ne razume.
Smešten na severnom kraku omanskog poluostrva Musandam i sakriven spektakularnim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << planinama koje se ogledaju u vodama Zaliva, maleni Kumzar je jednostavno ribarsko selo i utočište delfina i bogat morskim svetom.
Sa dolaskom televizije i interneta pre nekoliko godina, njegovo stanovništvo postalo je svesno da postoji opasnost rata sa Iranom koji je udaljen svega 50 kilometara.
Ovi spoljni uticaji, takođe, prete i preživljavanju drevnog kumzari jezika koji je mešavina indoevropskih jezika i arapskog i jedinstven je po tome što je jedini nesemitski jezik koji se proteklih 1.400 godina govori na Arabijskom poluostrvu.
Vekovima su stanovnici Kumzara gledali vojske i velika carstva koja su se borila za kontrolu nad Persijskim zalivom, ključnom tačkom pomorske i trgovine naftom.
Na prvi pogled Kumzar deluje kao da je odsečen od civilizacije ali boljim posmatranjem vide se znaci savremenog života - osim struje i tekuće vode, tu su i bolnica, škola, satelitska televizija, intenet.
Ovaj luksuz predstavlja dobrodošlu promenu za tinejdžere sela, ali doprinosi i nestanku njihovog jezika koji nema pismo.
"Školovanje u Kumzaru je na arapskom i do njih dolaze mnogi uticaji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Omana. Zbog toga deca ne govore kumzari tolio dobro kao njihove babe i dede", rekla je AFP-u Kristina van der Val, istraživač sa holandskog universiteta Lajden koja je živela u selu.
Kumzari reč za rernu je "forno", što znači da su je najverovatnije "pokupili" od Portugalaca koji su vladali tom oblašću u 16. i 17, veku, dodaje ona.
"Ima mnogo reči iz arapskog i persijskog, ali i njihovih reči", kaže Van der Val i dodaje da Iranci i Arapi ne mogu da ih razumeju.
Lingvista Erik Anonbi objašnjava da Arapi ne bi razumeli i neke kumzarske reči koje vode poreklo iz arapskog, jer su prilično modifikovane.
Neke reči, poput "motor" za automobil i "raha" sa radio modifikovane su engleske reči, ali Kumzar ima "ekskluzivnu" terminologiju vezanu za more i bića u njemu koja nigde drugde ne postoji.
Dvoje lingvista sada su umislili da spasu jezik koji umire. Njih dvoje rade na rečniku kumzari jezika. Anonbi radi na sistemu pisanja, a Van der Val na gramatici.
U međuvremenu, satelitska televizija i internet postali su izvor zabave mladima čiji je život u ovom izolovanom selu uvek bio pomalo dosadan.
"Nije bilo mnogo šta da se radi osim da se pešači", kaže 15-godišnja Džamajel. "Sada možemo da gledamo televiziju, tražimo stvari na internetu, slušamo muzikju onlajn", kaže ona i dodaje da joj je omiljeni zapadni muzičar Majkl Džekson.
Njena prijateljica Marijam nada se da će postati arhitekta i pomoći u renoviranju sela koje mahom čine straćare.
"Ovo mesto ima potencijala", kaže Marijam i dodaje da će se vratiti u selo i izgraditi ga čim dobije diplomu.
I pored konzervativne islamske kulture Kumzara, roditelji svoju decu šalju u Maskat ili inostranstvo na školovanje.
Marijam Ahmad je 34-godišnja majka troje dece. Jedna njena ćerka već studira informatiku. Ahmad se udala sa 13 i ubrzo potom rodila je prvo dete.
"Više ih ne udajemo mlade", kaže ona, a njen suprug klima glavom. "Koja je svrha slati ih 12 godina u školu ako će se samo udati", kaže on.
Kumzari su ponosan narod sa snažnim osećajem za istoriju. Iako su omanski Arapi, predstavljaju se kao Kumzari, potomci šeika koji su vladali celim poluostrvom hiljadama godina, kaže Van der Val.
Oni su polunomadi. U jesen, zimu i proleće pecaju i žive u Kumzaru. Na leto sele se u obližnju luku Hasab gde beru urme.
Udaljeno kratkom vožnjom brodićem, blizu sela je omanska vojna baza na malom ostrvu odmah na ulazu u moreuz. Preko moreuza iranske vojne baze nalaze se nekoliko ostrva i pretpostavlja se da su tamo smeštene i balističke rakete srednjeg dometa.
Kumzari ribari ove vode dele sa američkim ratnim brodovima i nosačima aviona kao i sa iranskim i omanskim patrolnim čamcima.
"Uvek ćemo biti na liniji vatre, jer živimo kod moreuza", kaže 31-godišnji ribar Zeid. Mada tenzije između Istoka i Zapada rastu zbog nukearlnog programa Teherana i pretnji Irana da odseče moreuz ukoliko bude napadnut, seljaci ne deluju preterano uznemireni.
"Ako bude rata, mi tu ništa ne možemo. Do tada, ribarićemo i živećemo, jer je sve drugo van naših ruku", veli Zeid.
