Izvor: B92, 28.Okt.2019, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praški skelet: Viking, Sloven ili Sovjet - pitanje staro 11 vekova
Identitet skeleta iz 10. veka decenijama fascinira stručnjake - ali su ga iskorišćavali svi.
Arheolozi se decenijama bore sa identitetom skeleta iz 10. veka, koji je otkriven u Praškom dvorcu, a posmrtne ostatke su i nacisti i Sovjeti iskorišćavali u ideološke svrhe.
Pokušaji da se hiljadugodišnjem skeletu otkrije etničko poreklo govore možda više o nama nego o njemu.
On leži, glave okrenute nalevo, dok mu je desna ruka naslonjena na gvozdeni mač. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Pored leve ruke je par noževa i gotovo ih dodiruje prstima.
Izgnanik iz ruskog građanskog rata, Borkovski je možda bio zadužen za iskopavanja, ali je kao puki pomoćnik šefa arheologije u Nacionalnom muzeju u Pragu sprečen da objavi zaključke do kojih je došao.
Kako su skelet prisvojili i nacisti i Sovjeti
Kada su nacisti okupirali Prag 1939. godine, brzo su prihvatili teoriju o vikingu jer im se odlično uklapala u nemački narativ o rasnoj čistoti.
Vikinzi su, pre svega, bili nordijski narod, dakle, Germani. Za okupatore je ovaj lenji zaključak bio korisna propaganda, jer je ojačala Hitlerovu zamisao da nemačka rasa prosto ponovo zauzima zauzme drevnu teritoriju koja im s pravom pripada.
Evropska prestonica popločana jevrejskim nadgrobnim spomenicima
Posle 70 godina, arheolozi poput profesora Frolika, donose sudove zasnovane na nauci, a ne na ideologiji.
"Sa sigurnošću znamo da nije rođen ovde u Bohemiji", rekao je Frolik, objašnjavajući da su analize stroncijum radioaktivnih izotopa u ratnikovim zubima pokazale da je odrastao u Severnoj Evropi, najverovatnije negde na južnoj obali Baltičkog mora ili možda u Danskoj.
Ali to je glavna vikinška teritorija, zar ne?
"Da, ali to što je rođen na Baltiku ne znači da je bio viking. U to doba je južna obala Baltika bila dom i Slovena, baltičkih i drugih naroda."
On smatra da je ratnik sa severa - koji je preminuo iz još uvek nepoznatih razloga sa oko 50 godina - došao u Prag u ranom odraslom dobu, da služi u sviti Borivoja Prvog, prvog vojvode Bohemije i pretku dinastije Pšemislovići, ili njegovom najstarijem sinu i nasledniku Zbignjevu Prvom.
Pšemislovići su osnovali Praški dvor kao sedište države Bohemije, a ratnikov grob u centru njihovog dvorca ukazuje da je bio istaknuta ličnost.
Posmatrajući skelet nepoznatog vojnika, zatrpanog staklom u prohladnim podzemnim hodnicima Stare kraljevske palate, lako je postaviti isto pitanje, u suštini, bez odgovora: Ko je tačno bio taj čovek, rođen na Baltiku, s mačem nalik na vikinški, i gospodarima iz Bohemije?
"Baš kao što danas ljudi mogu da budu identifikovani na više načina u skladu sa situacijom, tako je bilo i u prošlosti", kaže profesor Nikolas Sanders, stručnjak za konflikte u 20. veku, arheolog i antropolog na Univerzitetu u Bristolu.
Sanders je nedavno objavio članak o ovom kosturu u naučnom časopisu Antika, zajedno s profesorom Frolikom i arheologom Folkerom Hejdom, arheologom sa Univerziteta u Helsinkiju koji trenutno radi na DNK analizi koja bi mogla da otkrije više o etničkom poreklu ratnika.
Više, ali ne i sve.
"Raznovrsna zbirka predmeta nađena kod ovog čoveka pokazuje njegovu različite ličnosti, pre nego što nam govori da je bio viking ili Sloven", kaže Sanders.
"Ljudi stvaraju sopstvene identitete i prepoznavanja na osnovu toga gde se nalaze u prostoru i vremenu, a ovaj čovek je očigledno bio bitna ličnost - ako ne i glavni igrač - niz godina."
Drugim rečima, predmeti odražavaju njegov život.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
