Izvor: Blic, 03.Avg.2014, 22:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poznajem dno mora u Boki bolje nego kopno
Nekada je tražio i vadio mine, nekada ronio oko potopljenih brodova, uglavnom, Nešo Stolica je prokrstario morsko dno mnogo puta. Turisti zadovoljni kad ih Nešo vodi u dubine
Nikšićanin Nešo Stolica je instruktor ronjenja, alpinizma i skijanja pri specijalnoj jedinici MUP-a Crne Gore.
Ali ovo nije priča o tom dijelu njegovog života, ovo je priča o tome kako on svoje znanje često stavi u službu svojih prijatelja i to na obostrano uživanje.
Nešo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je prokrstario morsko dno, naročito dio na ulazu u Bokokotorski zaliv, više puta, ovu dionicu crnogorskih plavih dubina on poznaje više nego samo kopno.
- Jedno od najljepših iskustava je ronjenje do potonulog broda „Tihany“, koji se nalazi blizu rta Arza kod ostrva Mamula, na dubini od oko 40 metara. Nevjerovatan je to osjećaj ući u brod koji miruje skoro stotinu godina na dnu mora, ali je i rizik čak i za iskusne ronioce, ogromna količina mulja koja se podigne primora vas da ga brzo napustite – priča Nešo.
Everest nedosanjani san
Nešo je 1996. bio jedan od učesnika jugoslovenske ekspedicije na Mont Everest. Na šezdesetak metara od vrha morali su se promrzli vratiti u bazni logor zbog užasne oluje koja je odnijela više života. „To je bila najveća tragedija na Everestu i poginulo je osam ljudi. Taj dan bilo jako puno planinara koji su išli prema vrhu i dolje pa se na nekim mjestima stvorila gužva. Te je godine najviše ljudi poginulo osvajajući vrh, čak 15. I baš mi tada blizu vrha, priča Nešo.
„Tihany“ je bio putničko-teretni parobrod i plovio je pod Austrougarskom zastavom na ruti Kotor-Bar prevozeći ugalj i jedan vagon ulja.
Usljed loše navigacije 12. februara 1917. godine, brod je udario u rt Arza na ulazu u Boku Kotorsku.
Prilikom odsukivanja broda, došlo je do potapanja ovog teretnjaka dugačkog 45 metara, a širokog 5,75 metara. Brod je inače izgrađen u Trstu 1907. i na njemu se još nalazi telegraf za davanje komandi, dok je izvađeno veliko zvono, koje su hercegnovski ronioci reparirali.
Ali ovoga puta Nešo nije na Mamuli zbog „Tihaniya“, tu je da pomogne svom prijatelju Budu Backoviću, vlasniku „Montenegro bylding tima“ da ruskim turistima prirede dva nezaboravna dana na staroj austrijskoj tvrđavi.
Jedna od igara koju osmišljava inventivni Backović je podvodni kavez u kome je zatvoren jedan od igrača koji čeka ključ za otvaranje vrata kaveza.
Igra: Podvodni kavez za odvažne
- Ekipa od devet ljudi sastavlja splav na obali kako bi stigli do svog druga u kavezu i spustili mu ključ da ga izbave iz „zatvora“. Moj zadatak je bio da opremim takmičara i budem u blizini njega dolje, ispod vode, ipak nikad ne znate kako će ljudi reagovati. Iako smo im obezbijedili punu ronilačku opremu, tako da im se ništa ne može dogoditi, ipak ih ni u jednom momentu nijesam ostavljao same – priča Nešo.
Igra je prošla besprekorno i bila najviše ocijenjena od zahtijevnih ruskih klijenata, inače IT operatera iz raznih gradova Rusije.
Prokrstario morsko dno: Nešo Stolica
Prosječno vrijeme koje su „zarobljenici“ provodili u kavezu bilo je deset do dvanaest minuta.
A kada izrone na površinu njihovoj sreći nema kraja.
- Pomalo neobično iskustvo biti pod vodom i čekati pomoć, ali kada imate Neša koji kruži oko vas kao ajkula nekako se osjećate sigurni kao da ste negdje u hotelu – smije se 26-godišnji programer iz Moskve Igor.
Najčitanije SADA:
