Izvor: Blic, 16.Apr.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak rentakar vozila
U Jugoslaviji se sve do 1990. godine, rentakar delatnost, odlično razvijala i dostigla respektabilan nivo.
Bilo je više uspešnih firmi koje su se bavile ovom delatnošću, pre svih beogradske kuće „Ineks”, „Putnik” i „Autotehna”, zatim ljubljanski „Kompas”, sarajevski „Unis” itd. Iste su posedovale izuzetno razgranatu mrežu poslovnih jedinica u svim većim gradovima i važnim turističkim centrima. Posedovale su i ugovore >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa svetskim lancima iz ove delatnosti, „Hertc”, „Avis”, „Badžet”...
Vozni park se procenjivao na 8.000-10.000 voznih jedinica različite klase.
Egzistiralo je izuzetno jako udruženje rentakar organizacija do desetak članica pod kapom YUTA i Privredne komore Jugoslavije.
Delatnost je bila u funkciji turizma poslovnih ljudi i pojedinaca, a izuzetno infiltrirana u privredu Jugoslavije sa svim svojim prednostima i funkcionalizacijom koju je pružala.
Elem, desilo se ono što se desilo, raspad Jugoslavije, nestanak velike teritorije, odnosno tržišta. Strane korporacije, tj. sistemi povukli su se i raskinuli ugovore. Skraćenoj Jugoslaviji je nametnut embargo, usahnula je privreda, turizam posebno, a da ne nabrajamo bombardovanja i ostale nedaće koje su nas snašle.
Posle 2000. godine i normalizacije odnosa pojavili su se znaci oživljavanja ove delatnosti.
Osnovna tehnologija rada i zahtevi korisnika u manje izmenjenoj formi i danas su autentični. Vozila se iznajmljuju za različite potrebe (posao, turizam, lične potrebe pojedinaca ili porodica...). Najam traje počev od jednog dana po vozilu, do dugoročnih najmova po više meseci. Iznajmljuje se vozilo u jednoj poslovnici rentakar preduzeća, a po završetku najma vraća u istu ili neku drugu poslovnicu, što je specifična prednost.
Prema nezvaničnim podacima, danas samo na teritoriji Beograda posluje cca 65 preduzeća, bez mreže poslovnih jedinica, a vozni park ne doseže ni hiljadu voznih jedinica. Pogrešno oslanjanje na lizing vozila pri formiranju voznog parka ne doprinosi pravilnom razvoju ove delatnosti. Izgubili su se osnovni preragotivi koji su činili specifičnost ove delatnosti u okviru javnog saobraćaja.
Treba očekivati i nadati se da će se pojaviti dobri znaci i stručni ljudi koji će ponovo usmeriti ovu delatnost u pravcu funkcije turizma i privrede sa jasnom naznakom prednosti koju ona može da pruži.
.jpg)
