Izvor: Politika, 26.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak istorije
GRUZIJA HALUCINIRA tvrdeći da su ruski avioni opet (u utorak) povredili njen vazdušni prostor, saopštio je šef ruskog generalštaba, posle najnovijih optužbi iz Tbilisija, koje su pojačale tenzije izazvane neeksplodiranom ruskom raketom koja se misteriozno našla na gruzijskom tlu.
Nekako u isto vreme NATO je saopštio da pojačava monitoring ruskih vojnih aktivnosti, a naročito isprobavanje najnovije ruske podmornice klase "amur" u vodama Baltika, inače prilično "nevidljive" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sposobne da površinske ciljeve torpeduje ili raketira.
NATO ne krije da je uznemiren najnovijim ruskim aktivnostima: obnovom strateških patrolnih letova nad Pacifikom (sasvim blizu američke baze Guam) i Atlantikom (do ivice britanskog vazdušnog prostora). "Nije nam namera da provociramo, svi ovi letovi su najavljeni", obrazložio je prošle nedelje predstavnik ruskog vazduhoplovstva.
Sve ovo je došlo povrh nedavnog pobijanja zastave na morsko dno u blizini Severnog pola, najave postavljanja novog radarskog sistema i planova za obnovu vojnoindustrijskog kompleksa – i niz analitičara podstaklo da pokušaju da rastumače svrhu ovih ruskih poteza i domete naraslog samopouzdanja Moskve. Ponuđeno je, pri tom, nekoliko zanimljivih teza.
RUSIJA NASTOJI DA MAKSIMALNO ISKORISTI OSLABLJENOG BUŠA i da se pre dolaska nove američke administracije afirmiše kao obnovljena globalna sila, teza je privatnog obaveštajnog instituta Stratfor. Džordž Fridman, njegov osnivač i glavni analitičar, ovu tezu gradi na činjenici da je centralni Bušov problem to što simultano vodi dva rata, u Iraku i Avganistanu, angažujući značajne resurse oružanih snaga, što mu znatno smanjuje manevarski prostor bilo za ozbiljnije sučeljavanje sa Iranom, bilo za odlučnije vojno reagovanje na drugim terenima.
Rusija, sama finansijski konsolidovana, sa obnovljenim oružanim snagama, sita do grla američkih pritisaka na njenu sferu uticaja, nastoji da u ovoj situaciji proširi prostor sopstvenog delovanja, svesna da je rizik američkog odgovora trenutno drastično smanjen. Moskva se sve češće oglašava kao značajna sila, i uporno isprobava dokle može da ide. U tom kontekstu, za nas je od posebne važnosti da Zapad i na ruski stav o Kosovu gleda kao na isprobavanje njenih interesa i uticaja.
STARE IDEOLOŠKE PODELE se vraćaju u novoj inkarnaciji, osnovna je poruka opsežnog eseja (13.000 reči) koji se ovih dana pažljivo čita na raznim stranama. Objavljen je u publikaciji Policy Review, koju izdaje Huverov institut, trust mozgova Stanford univerziteta, poznatog, između ostalog, i po bliskim vezama sa američkim neokonzervativcima i direktnom angažovanju nekih njegovih profesora u Bušovoj administraciji.
Autor je Rober Kegan, a naslov je "Kraj snova, povratak istorije". Autor opravdava današnji angažman u Iraku iz perspektive intervencionizma kojem su odvajkada pribegavale sve američke administracije, ali, sagledavajući celu globalnu sliku, konstatuje da je, posle kratkotrajnog zatišja neposredno po okončanju hladnog rata, obnovljeno nadmetanje između liberalizma i apsolutizma i da se svet ponovo prestrojava duž ideoloških linija.
Američka predominacija u svim glavnim kategorijama moći pri tom ostaje ključna odlika međunarodnog političkog sistema, dok je ogromna i visokoproduktivna američka ekonomija u centru svetskog ekonomskog poretka. Ali, citirajući jednu kinesku ocenu, Kegan naglašava da je današnji svet "svet jedne supersile i mnogo velikih sila".
Rusija i Kina u tom svetu dele neskriveni cilj obuzdavanja američke hegemonije, obe su započele dugoročno vojno jačanje. Obe su pri tom, po Keganu, "moderne autokratije", koje pokazuju da ekonomski uspeh i demokratija nisu obavezno blizanci, obe veruju da su njihovi sistemi adekvatniji za sprečavanje haosa i kolapsa, dok njihovi upravljači imaju podršku naroda, u ovom slučaju više od milijardu i po ljudi.
Američka predominacija nije u isto vreme i svemoć: Amerika ne može svoju volju da nametne svima. U svetu jedne supersile i mnogo velikih sila, autor pominje i Japan i Indiju (koji nastoje da spreče predominaciju Kine u regionu), "supranacionalnu" EU, koja je "veliko geopolitičko čudo", Iran i njegove ambicije na Bliskom istoku, kao i verski nacionalizam muslimana, čiji radikali beznadežno nastoje da zaustave hod globalizacije i modernizacije.
Kegan nije slep pred činjenicom da "svet izgleda različito iz Moskve i Pekinga nego iz Vašingtona", i u tom kontekstu pominje Kosovo, kao primer da je ono što je za Zapad "humanitarna intervencija", za Moskvu i Peking nelegalna i interesna agresija, preduzeta bez odobrenja Saveta bezbednosti i protiv zemlje koja nije počinila nikakav akt agresije izvan sopstvenih granica. Opšti zaključak je, ipak, sasvim vašingtonski: svet se jeste promenio, ali američke odgovornosti nisu...
[objavljeno: 26/08/2007]
