Izvor: RTS, 29.Avg.2012, 08:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povratak heroja rada

U ruskoj javnosti nedavno se pojavio predlog da se zvanje Heroja rada (u vreme SSSR poznato kao Heroj socijalističkog rada) vrati na spisak državnih nagrada. Mišljenja o predlogu su podeljena.

Časopis Rasijskaja gazeta u rubrici "Pogledi" otvorio je temu treba li uvesti ponovo zvanje Heroja rada i dobio skoro suprotna mišljenja dvojice sagovornika, Aleksandra Šeršukova, sekretara Federacije nezavisnih sindikata Rusije i pisca Sergeja Šargunova. Njihove stavove prenosimo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << integralno.

Aleksandar Šeršukov, sekretar Federacije nezavisnih sindikata Rusije: Danas se ideja obnavljanja zvanja Heroja rada razmatra u vezi sa inicijativom Igora Holmanskiha, ali predstavnici sindikalnog pokreta predlagali su to još pre nekoliko godina. Ta inicijativa nije nova.

Ako ćemo pravo, ta ideja je potpuno prirodna i zaslužuje podršku. Danas radnik ima samo sporedne nagrade, kao što su Orden časti, Orden prijateljstva i ostale. A zvanje Heroj rada je specijalna nagrada za užu oblast, njen cilj je upravo da podstakne ljude koji rade. Zbog toga smatram da je ponovo treba uvesti.

Dodeljivanje zvanja Heroja rada ima pre svega ogroman psihološki značaj. Takvu nagradu prati svenarodno priznanje i poštovanje. Naravno, tu se odmah postavlja pitanje o realnim "poenima", tj. olakšicama i povećanju plate na koje može da računa dobitnik nagrade. Ja mislim da se u tom pogledu zvanje Heroja rada može podsticati bar koliko i zvanje Heroja Rusije. Mada, ponavljam, takva nagrada pre svega donosi moralnu, psihološku satisfakciju.

Međutim, dodela zvanja ne sme da bude zamena za realan stimulans. Ne može se živeti samo od poštovanja, i zato nisu toliko važne nagrade i reči zahvalnosti, nego pre svega dobre plate i pristojne penzije za radnike.

Zato se podrazumeva da ponovno uvođenje zvanja Heroja rada ni slučajno ne treba da zameni realno povećanje plate. Utoliko pre što u našoj zemlji radnici i inače primaju male plate, ako se ne računaju top-menadžeri.

Mi pričamo kako nemamo dovoljno stručnjaka u manuelnim zanimanjima i razmišljamo na koji način da ubedimo mlade ljude da se radije opredele za rad u fabrici, nego za kancelariju. Više je nego očigledno da zvanja i nagrade tu ne mogu biti odlučujući argument.

Samo dobra plata može doprineti da profesija bude prestižna. Čovek treba da zna da ga kao stručnjaka ne čeka samo poštovanje u društvu, nego i pristojna materijalna nadoknada.

Naše doba nije štedelo ironiju kad su u pitanju izrazi "heroj socijalističkog rada" i "stahanovac". Ali ja mislim da se taj podsmeh ne odnosi toliko na same radnike, koliko na neobuzdanu propagandu kojom su bila okružena njihova dostignuća u radu. Šta da se radi, takvo je bilo sovjetsko doba.

Sergej Šargunov, pisac: Živimo u doba profanacije. I sve što je u ona vremena imalo svoj smisao, danas je "preparirano" i pretvoreno u veštačku kopiju. Jedna od tih veštačkih kopija za jednokratnu upotrebu je i ideja o ponovnom uvođenju zvanja Heroja rada.

Mislim da bi danas to zvanje trebalo da se zove "Heroj kapitalističkog rada". Takvi heroji mogu biti raznorazni bogati biznismeni i menadžeri naftnih kompanija. Mi po socijalnim istraživanjima vidimo da mladi ljudi većinom žele da budu "menadžeri Gasproma". Ne da rade kao piloti, kosmonauti, kombajneri, učitelji i lekari, nego da jednostavno "mlate pare".

Ljudi sovjetskog vremena bili su drugoga kova, od drugog materijala. Ja sam to, na primer, video po svojoj baki. Ona je ostala bez muža, koji je poginuo na frontu, i sama je orala zemlju - to je za nju značila reč "rad". Druga moja baka je upravo i bila Heroj socijalističkog rada. Ni za nju reč "rad" nije imala negativnu konotaciju.

Danas je sama reč "rad" izgubila svoju vrednost. Ko sam ja da sudim onom vremenu? Trebalo je živeti u ono vreme, podneti sve ondašnje teškoće, svu teskobu, sve užase i sve radosti da bi se shvatilo šta se tada događalo.

Za mene je sve to deo naše istorije. Mislim da danas postoje ljudi koji eksperimentišu sa fragmentima naše istorije, bilo carske, bilo sovjetske, pokušavajući da ih iskoriste za svoje projekte.

To mi se ne sviđa. Radnim ljudima je potrebna realna podrška, a ne zveckanje ordenjem. Pre svega je potrebno da naši pravi trudbenici, naši učitelji i lekari, ne primaju tako smešne plate. To bi već bila realna podrška. Tada bi ljudi osećali da su značajni.

Ranije su stvarno postojali metalci i stahanovci. Oni su stvarno prekoračivali normu i upinjali se iz petnih žila. A danas? Danas će da nagrade nekog govornika koji je izjavio ono što je trebalo izjaviti. I šta imamo od toga?

Nastavak na RTS...