Izvor: Večernje novosti, 16.Jan.2013, 23:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poverljivost dokumenata: Tri tajne po sednici

U NEDOSTATKU preciznog uputstva šta sve sme da se skriva od javnosti, u Srbiji i dalje na desetine hiljada raznih papira nose oznaku tajnosti. Pod plaštom zaštite bezbednosti ili poslovanja, kriju se čak i statuti firmi ili fakulteta. Zato je još tajna precizan podatak koliko kod nas zapravo ima tajni, ali se zato precizno zna šta sleduje svima koji ih otkriju - od udarca po džepu do čak 15 godina zatvora. Već treću godinu na snazi je Zakon o tajnosti podataka, koji je predvideo da se dokumenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << označavaju kao ”državna tajna”, ”strogo poverljivo”, ”poverljivo” i ”interno”, ali još nema pravilnika kojim bi se regulisalo šta treba da sadrži papir kako bi bio zaštićen. Poslednja drama oko Platfome za KiM, koja je ponela, pa izgubila, pečat tajnosti, opet je otvorila pitanje - šta sve treba da se krije i koliko su dokumenta zaštićena. Generalni sekretar Vlade Veljko Odalović kaže za ”Novosti” da na svakoj sednici, od 70 tačaka koliko bude pred premijerom i ministrima, dve-tri nose oznaku tajnosti: - Reč je, uglavnom, o raznim platformama za putovanja ministara, odnosno predviđenim poslovima i razgovorima, a tajna su i sva pitanja vezana za bezbednost.USKORO I KLJUČNA UREDBA OD 11 podzakonskih akata, koliko je potrebno za punu primenu Zakona o tajnosti podataka, doneto je osam. Međutim, prethodna vlast nije usvojila najvažniju uredbu - o utvrđivanju kriterijuma za državnu tajnu. Vrlo brzo donećemo i taj dokument, jer su pribavljena mišljenja svih organa - kažu nam u Ministarstvu pravde, uz napomenu da je usvajanjem sporazuma o razmeni tajnih podataka sa NATO, EU i Slovačkom, započeta i međunarodna saradnja na tom polju. Odalović navodi da predlagač određuje stepen tajnosti i tvrdi da su ti papiri dobro zaštićeni u posebnoj prostoriji, u sefu Vlade. Ni u parlamentu nemaju problem s čuvanjem tajni, a predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti Jadranka Joksimović podseća na to da su članovi tog tela pod zakletvom da čuvaju najosetljivije podatke: - Na zatvorenim sednicama raspravljamo o izveštajima bezbednosnih agencija, pa su i zapisnici sa tih sastanaka tajni. I tačno se zna šta je zaštićeno. U drugim oblastima, međutim, nedostaju podzakonski akti da bi sve oko poverljivih dokumenata bilo regulisano, jer ima zloupotreba oznaka. Da se u vakuumu, do pune primene novog zakona, ”udaraju” pečati i gde ne treba, stalno se uveravaju u službi poverenika za informacije od javnog značaja. Zamenik poverenika Stanojla Mandić iznosi podatak da im je tokom prošle godine stiglo 2.270 žalbi zbog uskraćivanja podataka: - U skoro trećini, odnosno oko 700 žalbi, organi su se neosnovano pozivali na poverljivost. I to smo uspeli da skinemo. Dešava se da čak i opšti akti, poput statuta, budu proglašeni tajnim. Dugogodišnja pravna praznina oko tajni, ali i nasleđe iz komunističkog perioda, prema mišljenju profesora sa Univerziteta ”Union” Bogoljuba Milosavljevića, glavni su razlozi zašto se u Srbiji i dalje mnogo toga krije: - Donosiocima propisa je ostavljeno da odrede šta će biti tajna i koji je to stepen.

Nastavak na Večernje novosti...