Izvor: Politika, 26.Feb.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povećan broj davalaca krvi
U Institutu za transfuziju krvi imaju 600 jedinica krvi više u odnosu na isti dan protekle godine. – U fazi osnivanja registar retkih krvnih grupa
U protekloj godini povećan je broj davalaca krvi – prikupljeno je 62.500 jedinica krvi, što je za dve hiljade jedinica više nego 2011. godine. Ovi podaci govore da se svest o davanju krvi menja, a rukovodstvo Instituta za transfuziju krvi posebno raduje što se humanim apelima najviše odazivaju studenti i maturanti srednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << škola. Kada se uradi „profil” prosečnog davaoca, statistika pokazuje da je reč o tridesetosmogodišnjem muškarcu sa srednjom stručnom spremom, a među svim dobrovoljnim davaocima tri četvrtine njih su pripadnici jačeg pola.
Prioriteti rada ustanove u ovoj godini usmereni su na širenje registara davalaca koštane srži i trombocita, ali i prikupljanje matičnih ćelija, kako objašnjava primarijus dr Snežana Jovanović-Srzentić, direktorka Instituta za transfuziju krvi.
– Ovo je prvi put u poslednjih nekoliko godina da početkom godine nismo uputili nijedan zvanični apel sa molbom da ljudi dođu i daju krv zbog smanjenih rezervi. Zahvaljujući građanima i kolegama iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine i drugih centara, zaliha krvi ima. Svi pacijenti kojima je bila potrebna dragocena tečnost bili su zbrinuti. Beležile su se u toku ove zime male nestašice A negativne i pozitivne grupe, ali su se brzo prevazilazile. Trenutno imamo 600 jedinica krvi više u odnosu na isti dan protekle godine. Na dan slave, 14. novembra prošle godine, imali smo rekord – 513 davanja krvi – istakla je dr Jovanović-Srzentić.
Problemi sa kojima se suočava Institut za transfuziju krvi posledica su teške ekonomske situacije. Direktorka ove kuće objašnjava da se ustanova bori sa dugovima koje je zatekla kada je došla na mesto direktora, ali da se nada da će oni biti pretvoreni u javni dug, kao što je najavljivano u prethodnom periodu.
– Neophodna je reorganizacija svih transfuzioloških službi u Srbiji. Postoji razumevanje Ministarstva zdravlja i RFZO da se neke stvari promene. Uzimanje i davanje krvi je besplatno, ali mi moramo da plaćamo motivisanje ljudi, testiranje, nabavku kesa za uzimanje krvi, pripremu komponenata. Beograd najviše vapi za promenama jer se najviše operacija obavi u glavnom gradu. Dobrom organizacijom i preraspodelom posla došlo bi se do neophodnih zaliha. Mislim da bi najavljene centralne javne nabavke smanjile troškove – naglasila je direktorka instituta.
Ova ustanova poseduje Registar davalaca kostne srži, koji je važan za prikupljanje matičnih ćelija za takozvane alogene i autologne transplantacije, a tu je i Centar za hemofiliju. Dosta pažnje se poklanja tome da ima više davalaca koji krv daju na posebnom aparatu kako bi se prikupili trombociti, što je značajno za pomoć transplantiranim bolesnicima ili onima koji imaju maligne bolesti krvi. Za samo dva meseca za ovu vrstu davanja trombocita prijavilo se više od 400 ljudi, a njih 18 je već dalo trombocite iz krvi za anonimne pacijente. U fazi osnivanja je i registar retkih krvnih grupa. Kod nas najviše ljudi ima A i nultu krvnu grupu, a malobrojniji su oni sa krvnim grupama B i AB.
– Neki lekari imaju naviku da traže od pacijenta da njegovi najbliži dođu i daju krv iz straha da se ne bi hirurška intervencija odložila. Apelujemo da građani ne dovode za tu namenu prijatelje, jer zalihe uvek postoje. Bolje je da se nama obrate i provere kakva je situacija. U decembru prošle godine otvoren je naš punkt u Urgentnom centru KCS-a. To je bilaželja osnivača ove ustanove koja je ispunjena posle 25 godina. Cilj je bio da postoji mesto za davanje krvi za sve zaposlene kojih ima oko osam hiljada, ali i za sve davaoce iz okruženja ove bolnice. Treba znati da mi jedini proizvodimo serum protiv besnila i tetanusa – naglašava dr Jovanović Srzentić.
--------------------------------------------
Laboratorijska dijagnostika
– biohemija
– imunohematologija
– prenatalna dijagnostika kod trudnica
– potrebne analize za potencijalne davaoce krvi
------------------------------------------------------------------------
Ko može da daje krv
Dobrovoljni davalac krvi može da bude svaka punoletna i zdrava osoba. Preporuka je da žene daju krv tri, a muškarci četiri puta godišnje. Oni koji imaju hronične bolesti ne mogu se naći među davaocima, dok se dragocena tečnost ne može uzeti ako osoba trenutno ima neku akutnu respiratornu bolest, ako je vadila zub, pila lekove...
– Zaposlenima nije više motivacija da daju krv kako bi dobili dva dana odsustva sa posla, iako u državnim ustanovama to pravo davaoci mogu da iskoriste. Privatnike ne možemo da nateramo da izađu u susret ljudima ako to ne žele – kaže naša sagovornica.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 26.02.2013.
