Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Nov.2011, 14:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potvrđena druga optužnica protiv Sanadera

ZAGREB -

Optužno veće zagrebačkog Županijskog suda na jutrošnjoj sednici potvrdilo je drugu optužnicu, koju je Kancelarija za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala podigla protiv bivšeg premijera Ive Sanadera.

On se tereti za primanje deset miliona evra mita od predsednika uprave mađarske kompanije MOL-a Žolta Hernadija u zamenu za prepuštanje upravljačkih prava u Ini.

Odluku veća, pod predsedavanjem sudije Jasne Smiljanić, nakon sednice zatvorene >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za javnost novinarima je potvrdio Čedo Prodanović, jedan od Sanaderovih advokata.

Veće je saslušalo rezultate istrage i dokaze kancelarije, kao i izjašnjavanje Sanadera i njegovih advokata, ali za sada nije prihvatilo zahtev Kancelarije da se u optužnicu kao dokaz uvrsti video snimak iz zagrebačkog restorana "Marselino", u kome su na poslovnom sastanku snimljeni Sanader i Hernadi, a o čemu je izveštavao "Jutarnji list".

Veće je od Kancelarije zatražilo da svoj zahtev o dopunjavanju dokaznog materijala u optužnici dodatno dorade, nakon čega će sud odlučiti čije će argumente uvažiti, njihove ili odbrane koja tvrdi da je snimak ništavan, jer se radi o susreti snimljenom nekoliko meseci kasnije.

Kancelarija je na današnjoj sednici predložila i spajanje ovog postupka sa postupkom koji je već u fazi suđenja, a u kome se Sanader tereti za ratno profiterstvo zbog uzimanja provizije od Hipo banke. O tom predlogu naknadno će odlučiti vanraspravno veće Županijskog suda.

Osim prepuštanja upravljačkih prava u Ini, Sanader je, po danas usvojenoj optužnici, trebalo da se dogovori i o sklapanju ugovora o izdvajanju gasnog poslovanja iz Ine, to jest onog dela koji stvara gubitke, a koji bi preuzela Hrvatska.

Optužnicom je predloženo i da Sanader, ako ga osude i presuda postane pravosnažna, državi vrati deset miliona evra.

Istraga se u slučaju Ina Mol od sredine juna vodila i protiv Hernadija, ali i bivšeg vicepremijera Damira Polančeca. Od krivičnog gonjenja Polančeca se odustalo, jer Kancelarija nije našla dokaze da je pomogao Sanaderu u krivičnom delu.

Pre podizanja optužnice, državno Tužilaštvo nije uspelo dobiti iskaz osumnjičenog Hernadija, iako ga je zatražilo od mađarskih kolega, a po pisanju medija, u odbijanje je obrazloženo time da bi prenošenje traženih podataka ugrozilo bezbednost Mađarske. Nakon toga, postignut je dogovor da se kazneni progon Hernadija prepusti Mađarskoj.

Sanader je tvrdnje o mitu odbacio i na svedočenju pred saborskom komisijom u oktobru prošle godine, kao i krajem avgusta, kad su ga istražioci Kancelarije o tome ispitali u zagrebačkom zatvoru Remetinec, u kome se nalazi otkako ga je sredinom jula Austrija izručila Hrvatskoj.

I tada je ponovio da su o pojedinostima spornog ugovora bili upoznati svi članovi vlade, koalicioni partneri i tadašnji predsednik Stjepan Mesić.

Rajković: Šteta tokom Sanaderove vlasti 13,1 milijarda evra

Šteta koju je Hrvatska pretrpela za nešto manje od šest godina vladavine bivšeg premijera Ive Sanadera, zbog njegove "korupcionaške hobotnice", iznosi čak 98 milijardi kuna (13,1 milijardi evra), smatra Dražen Rajković, ekonomski analitičar, publicista i odnedavno direktor Hrvatskog helsinškog odbora.

Rajković je u knjizi "Kako je Ivo Sanader prodao Hrvatsku", predstavljenoj u nedeljniku Objektiv, naglasio da je šteta iznosila 16,5 milijardi kuna godišnje, odnosno, 23.000 kuna (3.075 evra) po svakom stanovniku Hrvatske, od novorođenčeta do penzionera.

U analizi "Sanaderovog metastaziranog korupcijskog mehanizma vlasti", navedena šteta odnosi se se na oko 60 afera od početka 2004. do Sanaderovog pada u leto 2009. godine.

Rajković tvrdi da je za šest "Sanaderovih" godina na izigravanju pravila javne nabavke državnom budžetu naneta procenjena šteta od 36 milijardi kuna, u izvlačenju novca iz javnih preduzeća u 17 afera država je oštećena za 22,4 milijarde kuna, u privatizacijama kompanijama iz državnog portfelja u 11 afera poreske su platiše oštećeni za 16,6 milijardi kuna..

U četiri afere vezane za špekulacije sa građevinskim zemljištem budžet je oštećen za 7,5 milijardi kuna, a u 14 slučajeva političke korupcije potrošeno je najmanje 15,5 milijardi budžetskog novca.

Prema rečima Rajkovića, najviše se kralo prilikom gradnje puteva, u čemu je od 2004. do 2009. nestalo 9 do 12 milijardi kuna.

Sve je počelo, hronološki gledano, od afere Behtel u kojoj je značajnu ulogu imao i Miomir Žužul, bivši ministar spoljnih poslova.

Rajković tvrdi i da je državni budžet u slučaju prodaje akcija državne telekom kompanije T-HT-a oštećen za 1,85 milijardi, za korumpiranje interesnih grupe 11 milijardi kuna, za lažne veterane 3,8 milijardi, a za podsticaje lažnim seljacima oko 900 miliona kuna.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...