Izvor: Southeast European Times, 05.Okt.2009, 23:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potrebne mere za prevenciju prirodnih katastrofa

U svetlu prirodnih katastrofa koje su letos zadesile Jugoistočnu Evropu nameće se zaključak da zemlje regiona moraju da popune "rupe" u svojim programima za reagovanje u slučaju elementarnih nepogoda da bi se smanjio rizik po ljudske živote i ublažile ukupne posledice katastrofa, kojih će u budućnosti biti sve više.

05/10/2009

(Agencijski izveštaji -- 01/08/09 -26/09/09; Svetska Banka; Međuvladin panel o klimatskim promenama; Međunarodna federacija društava >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Crvenog krsta i Crvenog polumeseca; Združeni istraživački centar Evropske komisije)

Oluje, poplave, šumski požari, zemljotresi - većina zemalja Jugoistočne Evrope bile su letos pogođene barem jednom od tih nepogoda. Stradalo je više od tridesetak ljudi, a mnogo više ih je povređeno ili na drugi način pogođeno nedavnim prirodnim katastrofama, koje su napravile i veliku materijalnu štetu.

Neočekivani udar tornada na Nikoziju

Najmanje 11 ljudi je povređeno u iznenadnom udaru tornada koji je divljao nad nekim delovima glavnog grada Kipra, Nikozije, 18. septembra. Iščupano drveće razbijalo je u padu automobile i blokiralo neke gradske ulice. Praćen jakim kišama i gradom, tornado je iskidao dalekovode, podizao krovove i čupao reklamne panoe. Leteće krhotine razbijale su izloge i prozore na kućama.

Panajotis Kiprijanu, gradonačelnik gradske četvrti Lacija, koja je najteže pogođena olujom, kaže da je oštećeno 200 kuća. Jedan lokalni prodavac električnih aparata izjavio je za dnevni list Cyprus Mail da je morao da baci četiri kamiona frižidera, televizora i drugih uređaja pošto je tornado protutnjao njegovim salonom.

"Bilo je neverovatno, šteta je ogromna", rekao je Kiprijanu agenciji Rojters posle tornada. "Bogu hvala nema žrtava."

Poplave posle olujnih kiša

Ranije prošlog meseca, u severozapadnoj Turskoj zabeležene su najobilnije padavine u poslednjih 80 godina. To je izazvalo velike poplave u regionu, a teška materijalna šteta napravljena je u Istanbulu i okolnim oblastima, koja se procenjuje na više od 68 miliona evra. Do 14. septembra, broj žrtava porastao je sa 32 na 41, a šest osoba još uvek se vodi kao nestalo.

Prema podacima iz Izveštaja o svetskim katastrofama (World Disasters Report) za 2009. godinu, koji je u junu objavila Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, u Turskoj je 2008. u elementarnim nepogodama stradalo ukupno 88 osoba. Prema navodima turske ispostave WWF-a, jedne od najvećih ekoloških organizacija na svetu, turske vlasti još nisu uspostavile odgovarajuće zaštitne mere od događaja prouzrokovanih vremenskim nepogodama.

"Činjenica da su se u samom srcu Istanbula pojavile smrtonosne poplave pre svega ukazuje na nedovoljnu infrastrukturu grada", rekao je generalni direktor WWF-a za Tursku, Dr. Filiz Demirajak u saopštenju objavljenom 11. septembra. "Neregulisana urbana gradnja i infrastruktura postali su prepreke za kišnicu da dopre do mora svojim prirodnim putem."

Čovek pregleda svoju oštećenu kuću pošto je njegovo selo Baši Boz pogodio zemljotres u blizini Valandova, 160 kilometara istočno od Skoplja. [Getty Images]

WWF je takođe ukazala na oštećene kanale za navodnjavanje i nedovoljan broj zelenih površina i šuma u Istanbulu, kao na faktore koji su doprineli pojavi nepogoda.

"Lokalne opštine i vlada moraju da reše infrastrukturne probleme grada i odmah pripreme plan prilagođavanja klimatskim promenama", rekao je Demirajak.

Stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da su poplave znak da je globalno otopljavanje pogodilo Evropu.

"Zimskih poplava će verovatno biti sve više i više u primorskim oblastima i u čitavoj Evropi će češće dolaziti do naglih poplava", saopštio je Međuvladin panel o klimatskim promenama (Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC) u svojoj Proceni o klimatskim promenama za 2007. "Obalne poplave povezane sa sve češćim olujama i porastu nivoa mora predstavljaće opasnost za dodatnih 1,6 miliona ljudi svake godine."

U Grčkoj je prošlog meseca stradao policajac u poplavama zbog olujnih kiša na ostrvu Evia. Snažne oluje, praćene jakim kišama napravile su pravi haos u Bugarskoj početkom avgusta. U nekim delovima Sofije saobraćaj je satima bio zaustavljen zbog poplavljenih ulica.

Repriza pakla iz 2007. godine u Grčkoj

U Grčkoj, gde je serija velikih požara 2007. godine spržila skoro 200.000 hektara šuma, poljoprivrednog i drugog zemljišta i ubila gotovo 80 ljudi širom zemlje, ovog leta došlo je to novog talasa šumskih požara, izazvanih, kako se pretpostavlja, visokih temperatura, ali i paljevinom.

Najgore je bilo u drugoj polovini avgusta, kada je izbilo više velikih požara, uključujući i vatru o oblastima blizu Atine. Početkom septembra, bilans spržene zemlje u Grčkoj bio je više od 42.120 hektara, pa je tako ta zemlja - prema podacima Biltena evropskog sistema za informisanje o šumskim požarima koji objavljuje Združeni istraživački centar (Joint Research Centre -JRC) Evropske Komisije (EK) - najgore pogođena požarima u Evropi u 2009. godini, u smislu ukupne spaljene zemlje.

Jedina žrtva požara ovog leta je 55-godišnji grčki pilot, čije se avion srušio dok je pokušavao da ugasi požar na ostrvu Kefalonija.

Iako je vlada ponovo bila na udaru kritike zbog načina na koji je reagovala na požare, ipak je pokazala da je naučila lekciju iz krize pre dve godine. Ovoga puta, Atina je odmah tražila pomoć od svojih partnera iz EU, dok su lokalne vlasti uvele vanredne mere, poput evakuacije bolnica, staračkih domova i čitavih gradova.

Zaključno sa početkom septembra, šumski požari u Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Turskoj spržili su ukupno 16.370 hektara zemlje, stoji u biltenu JRC.

Šumski požari obasjavaju nebo iza drevnog Akropolja 23. avgusta u Atini. [Getty Images]

Neprestalno praćenje šuma i izgradnja na stotine kula za otkrivanje požara su neke od mera koje je turska vlada preduzela da bi smanjila rizik od požara. Glavni razlog za veliku većinu od 580 šumskih požara u Bugarskoj prošle godine je gorenje strnjika i biljnih ostataka koje su ostavili seljaci, iako je to zabranjeno i kažnjivo novčanom kaznom do 3000 evra.

"Rastuća opasnost od klimatskih promena zahtevaju reakciju vlada jednaku u onoj koja je usledila zbog globalne finansijske krize", rekao je generalni sekretar IFRC Bekele Geleta prilikom objavljivanja ovogodišnjeg Izveštaja o katastrofama u svetu u junu.

I dok se nepogode poput oluja i poplava donekle mogu predvideti, tornado obično dolazi niotkuda. Baš kao i zemljotresi, koji u regionu uopšte nisu retki.

Balkan sklon zemljotresima

Balkansko poluostrvo ima daleko komplikovaniju tektonsku strukturu od ostatka Evrope. Dva zemljotresa jačine 7,3 i 7,8 stepeni Rihterove skale koji su potresli Bugarsku 1904. godine najači je koji je pogodio kontinent, stoji u izveštaju Svetske banke iz juna meseca.

Prema navodima Američkog geološkog pregleda (United States Geological Survey - USGS), zemljotres koji je pogodio pokrajinu Ercinkan u istočnoj Turskoj 1939. takođe bio je snage 7,8 stepeni Rihtera i odneo je više od 32.000 života. Zemljotres od 7,4 stepeni Rihtera u zapadnoj Turskoj u avgustu 1999. i u kome je stradalo više od 17.000 ljudi, a pola miliona izgubilo krov nad glavom kada se na hiljade kuća srušilo ili je bilo teško oštećeno.

U regionu češto dolazi do slabijih zemljotresa. Najači ove sezone bio je snage 5,6 stepeni i pogodio je Albaniju 6. septembra. Prema izveštajima medija, dve kuće su se srušile, dok su druge lakše oštećene. Zemljotres snage 5 stepeni Rihtera, sa epicentrom kod rumunske i bugarske crnomorske obale, dogodio se 5. avgusta, izazvavši manju materijalnu štetu.

Bivši rumunski premijer Kalin Popesku Taričanu predložio je početkom 2007. da bi sve zgrade, za koje postoji opasnost da se sruše u slučaju zemljotresa, trebalo obeležiti, bez obzira na efekat te mere na tržište nekretnina. Ranije statistike pokazale su da bi skoro tri hiljade zgrada pretrpelo veliku štetu u slučaju potresa, dok bi se 600 njih, od čega 120 u Bukureštu, verovatno srušile.

U nedavnom izveštaju Svetske banke o osiguranju od rizika, procenjeno je da 50 odsto zgrada u Bugarskoj ne bi pretrpelo nikakvu štetu u slučaju zemljotresa visokog intenziteta, u kome se potres smatra "teškim", dok bi 7,5 odsto bilo uništeno. Ostatak bi pretrpeo umerenu štetu, navodi Svetska banka.

Nastavak na Southeast European Times...