Izvor: RTS, 03.Mar.2012, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potreban plan za smanjenje duga
Javni dug Srbije je oko ili blago iznad granice od 45 odsto vrednosti BDP-a, rekao guverner NBS Dejan Šoškić. Rešavanje problema zemlje kao što je naša ne može biti u tome da se nastavi sa podizanjem javnog duga, istakao je Šoškić.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da se, prema procenama centralne banke, javni dug Srbije nalazi oko ili blago iznad granice definisane Zakonom o budžetskom sistemu od 45 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
"Ta granica, naravno, ne znači da je postavljena tu da se nipošto ne može preći, ona se može preći, ali u kratkom roku i uz obavezu formiranja jednog vrlo ozbiljnog plana povratka javnog duga u zacrtani okvir", istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
Šoškić kaže da je to nešto što naša zemlja mora da učini u narednom periodu, jer je to deo Zakona o budžetskom sistemu.
"Ono što se nekada gubi iz vida, jeste to da rešavanje problema zemlje kao što je naša ne može biti u tome da se nastavi sa podizanjem javnog duga", ocenio je guverner.
Prema njegovim rečima, ubrzani rast javnog duga pre ili kasnije doveo bi do jedne vrste "tržišne kazne", odnosno tržište bi samo po sebi procenilo da javni dug Srbije zahteva veću kamatnu stopu.
Šoškić je ukazao da javni dug finansiran skupljim izvorima izaziva veće godišnje otplate i s druge strane, "ukoliko se to odrazi na kretanje deviznog kursa, kao posledica nižeg nivoa poverenja u našu zemlju, onda će devizna komponenta našeg javnog duga u odnosu na BDP dodatno da poraste".
"Ako imate u vidu mogućnost da stopa ekonomske aktivnosti u našoj zemlji raste po stopi manjoj nego što smo ranije pretpostavljali, što znači i manje budžetske prihode, onda je sasvim jasno i opravdano bilo što je NBS u više navrata upozoravala da je potrebno da učinimo dodatni napor da dobijemo pozitivnu reviziju aranžmana sa MMF-om i da razmišljamo o alternativnim scenarijima koji će vrlo odlučno da zaustave porast javnog duga naše zemlje", naveo je guverner.
Šoškić je istakao da Srbija ne sme da izgubi iz vida da je poslednjih nekoliko godina porast javnog duga bio izuzetno visok - "mi smo počeli pre nekoliko godina sa odnosom javnog duga prema BDP-u koji je bio ispod 30 odsto, a sada smo praktično na granici onoga što je dozvoljeno Zakonom o budžetskom sistemu".
"To po zakonu izaziva potrebu naše vrlo ozbiljne reakcije bez odlaganja i ja verujem da ćemo kao država imati snage da na vreme to uradimo", rekao je guverner.
Kretanje kursa posledica, a ne uzrok problema
Šoškić je rekao da očekuje da će, ako se što pre izvrši rebalans budžeta i obezbedi pozitivna revizija aranžmana sa MMMF-om, percepcija rizika Srbije da se menja u dobrom pravcu.
Guverner NBS je napomenuo i da je kretanje deviznog kursa uvek posledica, a ne uzrok problema, i da zemlje koje imaju tendenciju da više troše nego što proizvode, da odlažu strukturne reforme i nemaju visoki nivo fiskalne odgovornosti po pravilu imaju problema na tržištima.
"Srbija bi svakako trebalo da izbegne tu sudbinu, za šta je potrebna jedna vrlo temeljna racionalizacija ukupnog javnog sektora, dakle strukturne reforme bez odlaganja i podizanje nivoa svesti da kao zemlja samo možemo da trošimo ono što stvaramo", naglasio je guverner.
Prema rečima Šoškića, kada strani investitori posmatraju Srbiju, oni pre svega žele da vide koliko je dugoročno održiva makroekonomska pozicija zemlje, odnosno da li imamo odgovarajući nivo deviznih rezervi i parametre zaduženosti koji obezbeđuju da se kao zemlja na međunarodnom tržištu možemo javiti kao dužnik koji će redovno izmirivati svoje obaveze.
"Što ostavljamo bolji utisak o sebi, a jedna komponenta dobrog utiska jeste i aktivan aranžman sa MMF-om, to će i percepcija investicione javnosti na međunarodnom tržištu, njihovo očekivanje o tome koliko je država Srbija rizična kao dužnik, bivati povoljnija po nas i mi ćemo kao poreski obveznici plaćati manju cenu finansiranja našeg javnog duga", zaključio je Šoškić.
.jpg)
