Izvor: B92, 05.Sep.2013, 08:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisan Ugovor o izručivanju
Beograd -- Srbija i Bosna i Hercegovina zaključili su Ugovor o izručenju sopstvenih državljana optuženih i osuđenih za organizovan kriminal, korupciju i pranje novca.
Ugovor se ne odnosi na optužene i okrivljene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid.
Srpski ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković i ministar pravde BiH Bariša Čolak potpisali su u Vladi Srbije Ugovor o izručenju državljana optuženih i osuđenih za krivična dela organizovanog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kriminala, korupcije, pranja novca i druga teška krivična dela.
"Ovim sporazumom zaokruženi su svi vidovi pravne saradnje između BiH i Srbije", rekao je Selaković nakon potpisivanja sporazuma.
Prema njegovim rečima, tim dokumentom biće regulisana ekstradicija ne samo stranih državljana, već i sopstvenih državljana okrivljenih za krivična dela iz domena organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, za koja je zaprećena zatvorska kazna od najmanje četiri godine.
Pored toga, dokument predviđa i izručenje okrivljenih za teška krivična dela za koja je predviđena kazna od 15 godina ili više, dodao je Selaković.
Napominjući da je pravna saradnja sa Bosnom i Hercegovinom jedna od najintenzivnijih i najkvalitetnijih, on je istakao da će dve države ubuduće raditi i na boljoj primeni svih do sada potpisanih sporazuma.
"Obe države su na putu evrointegracija i zato ćemo ubuduće raditi na preduzimanju bolje pravne saradnje i u tom smeru. Treba da pokažemo da posle teških godina iz prošlosti možemo dobro da sarađujemo", rekao je srpski ministar pravde.
Njegov kolega iz Bosne i Hercegovine se saglasio da mora da se intenzivira i poboljša saradnja na primeni svih do sada zaključenih sporazuma.
Čolak je istakao da je tokom sastanka sa Selakovićem dogovoreno i unapređenje saradnje u oblasti procesuiranja ratnih zločina jer, kako je naveo, ti predmeti opterećuju "naš zajednički put ka evrointegracijama".
Takođe, ugovor predviđa da će se njegove odredbe primenjivati samo na krivična dela izvršena nakon stupanja na snagu ugovora, kada su u pitanju sopstveni državljani, odnosno da neće važiti retroaktivno.
Kada je u pitanju izvršenje stranih sudskih odluka kojima su osuđeni sopstveni državljani, ugovor predviđa mogućnost da lice čije se izručenje traži radi izdržavanje kazne zatvora ili druge mere koja uključuje oduzimanje slobode ima mogućnost da, ako se s tim saglasi i ako za to budu ispunjeni drugi uslovi predviđeni Ugovorom o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima, izrečenu kaznu ili meru izdržava u svojoj državi, umesto da bude izručen drugoj državi ugovornici.
Nakon zaključenja tog dokumenta biće moguće sopstvenog državljanina izručiti drugoj strani ugovornici, u kojoj se protiv njega vodi krivični postupak ili je osuđen u odsustvu.
U ostalom delu, ugovor sadrži standardna rešenja u pogledu uslova za izručenje koji se tiču visine kazne zbog koje se dozvoljava izručenje (propisana najmanje jednu godinu-izrečena najmanje četiri meseca), traži se obostrana kažnjivost krivičnih dela, da nije nastupila zastara krivičnog gonjenja, odnosno izvršenja kazne, da lice već nije za isto delo osuđeno, zabranjuje se izručenje u slučaju amnestije itd.
Bosna i Hercegovina je jedina zemlja bivše Jugoslavije sa kojom Srbija nije imala takav sporazum. Prethodnih godina su sporazumi o ekstradiciji zaključeni sa Hrvatskom, Makedonijom, Crnom Gorom i Slovenijom.
Najpoznatiji slučaj koji bi mogao da bude predmet ovog sporazuma je bosanski državljanin Darko Elez. On je prošle godine u Beogradu pravosnažno osuđen na devet godina zatvora, kao organizator kriminalne grupe koja je 2009. godine na teritoriji Srbije i Bosne i Hercegovine trgovala drogom, vršila iznude i činila druga krivična dela.
.jpg)
