Izvor: B92, 24.Feb.2012, 22:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Postoje rešenja za klizišta

Beograd -- Srbiji od 35.000 klizišta, preti najmanje 10.000 aktivnih, koje je moguće zaustaviti primenom metoda profesora Ljubinka Ilića.

Međutim, njegov metod za sanaciju klizišta zasad se koristi u svetu, ali ne i u Srbiji.

"U Štab za vanredne situacije stigli izveštaji o situaciji na terenu. Zasad nemamo nijednu prijavu pokretanja klizišta, ali smo opštinama naredili da obavljaju 24-časovni nadzor, da pripreme mehanizaciju, objekte i sredstva za eventualnu evakuaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stanovništva. U lokalnim samoupravama su najzad shvatili opasnost i doslovno po čitav dan čiste kanale i bujične tokove, koji su uzrok i poplava i klizišta"kaže za "Novosti" Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije.

Državni štab za vanredne situacije u nedelju će formirati novi stručni operativni tim za odbranu od 35.000 klizišta koja prete Srbiji. Topljenje enormnih količina snega može da pokrene ne samo 10.000 aktivnih klizišta, već i ona koja su decenijama ili vekovima mirovala, upozorava poznati geolog prof. Ljubinko Ilić. Njegove metode sanacije zemljišta koje klizi koriste se širom sveta, od srpskih strateških preduzeća kao što su "Elektromreže Srbije" pa sve do - američke armije.

Sagovornik "Novosti" ističe da tlo Srbije pogoduje razvoju klizišta ali da nisu ugrožena isključivo sela koja su najčešće na meti bujica s brda.

"Možda su još ugroženija urbana područja s velikom koncentracijom stambenih i privrednih zgrada, a naročito "divlja" naselja u velikim gradovima kao što su Beograd, Kragujevac, Kruševac, Niš. Njima ne prete bujice već klizanje tla prezasićenog vlagom od istopljenog snega i iz stare i neuređene vodovodne infrastrukture, iz koje curi od 20 do 40 odsto vode. U gradovima su najčešći okidač klizišta upravo bušna vodovodno-kanalizaciona mreža i prepune septičke jame", kaže profesor Ilić.

Poznati geolog nudi Štabu za vanredne situacije da obuči timove koji bi njegovim patentom - "Kolubarskim metodom" - mogli brzo i lako da saniraju klizišta čim se ona pojave.

"Kod klasičnih metoda sanacije klizišta potrebno je čekati da se ona smire, a tad su kuće obično već srušene, dok moj metod omogućava trenutno delovanje i smirivanje tla. Timovi se mogu obučiti veoma brzo, potrebna oprema je laka, a sanacija jednostavna. Izvodi se pobijanjem elektroda u zemlju i propuštanjem struje koja, uprošćeno, peče klizavu glinu, po kojoj kliza gornji sloj tla, i pretvara je u tvrdu ciglu. Na ovaj način mogao bi da se reši životni probelm najvećeg broja ugroženih domaćinstava u Srbiji koja najčešće nemoćno gledaju kako im kuće, njive i voćnjaci klizaju u propast", kaže profesor Ilić.

Ipak, ovaj stručnjak ističe da sva klizišta nisu ista i da je potpuno neekonomično sanirati baš svako. Takav primer je čuveno klizište na Umci, čija je klizna površina trideset metara ispod površine pa je zaustavljanje jednostavno preskupo. To naravno nije uteha za one koji su već sagradili kuće na terenima koji klizaju, a geolozi kažu da je najbolji lek za klizišta prevencija: njihovo otkrivanje, mapiranje i redovno praćenje.

Državna politika, nažalost, decenijama nije imala sluha za upozorenja stručnjaka koji su tražili da se napravi sveobuhvatna služba za otkrivanje i praćenje klizišta, da bi znali gde i šta smemo da gradimo. Međutim, opasnost koja se sad nadnosi nad Srbiju menja stare loše navike.

"Na republičkom štabu u nedelju formiramo stručni tim za klizišta, ali ne samo da bi se suočio s aktuelnom pretnjom, već da odmah načini predlog Vladi kako da se ovaj problem strateški rešava u sledećih 10-15 godina. Ipak, prva briga nam je kako da preguramo mart, koji će biti kritičan", kaže Predrag Marić

Selo Bogdanje "sišlo" četiri metra

MEŠTANI sela Bogdanje ponovo su u panici. Od 2006. godine klizište u ovom treteničkom mestu od oko 300 domaćinstava ne prestaje da "radi", a meštani su pre par dana ponovo, po ko zna koji put, zatražili pomoć od nadležnih jer su sneg i nevreme učinili svoje.

"Sa otapanjem leda i snega primećujemo nova oštećenja. Trenutno je najugroženije petnaestak domaćinstava. Kada je klizište proradilo 2006, stručne komisije zaključile su da ono ne može da se sanira. Tražili smo da opet dođu stručnjaci koji će proceniti stanje", priča za "Novosti" Dragan Đokić iz Bogdanje, koji sa porodicom živi u centru klizišta.

Dragan Đokić predočava da su neke kuće "sišle" i po četiri metra. Pukotine su se javile i između pomoćnih objekata u dvorištu.

Odluka da se izgradi četrdesetak kuća za domaćinstva koja su najviše pogođena doneta je pre šest godina. U međuvremenu je podignuta 21 kuća u naselju Orlovac, a jedna u Grabovcu. Četiri kuće su započete.

"I sada, zbog te četiri nedovršene kuće imamo problem. Skoro dvadesetak porodica je ugroženo, a oni ne mogu u te domove. Trebalo je da se izgrade domovi u dve faze, ali se sve zaustavilo na prvoj fazi izgradnje. Dve godine pišemo dopise i molimo da nam pomognu, ali nas niko ne sluša", kaže za "Novosti" Slobodan Spasojević, predsednik MZ Bogdanje

Ljudi su izgubili svaku nadu. "Slušaju" zidove kako krckaju, broje pukotine i mole boga da ih sneg koji se ubrzano otapa ne povuče u ambis. U opštini Trstenik ističu da pomažu koliko mogu.

"Za sada smo dobili tri zahteva iz Bogdanje da izađemo na teren i uradimo zapisnik o zatečenom stanju. Sve ćemo dostaviti Kriznom štabu kako bi se reagovalo", kaže za "Novosti" Bratislav Antić, koji je od pre tri dana šef Stručnog tima za zaštitu od klizišta na teritoriji Trstenika

Nastavak na B92...