Izvor: Politika, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postistorijsko društvo arhitekata
Početkom školske godine na oglasnoj tabli u auli beogradskog Arhitektonskog fakulteta duguljasti plakat obaveštavao je zainteresovane da lišće opada i da je vreme da se poslednjeg vikenda u oktobru pođe u Zagreb na sedme Dane Orisa. Uz cenu puta od 60 evra, navedena su i imena predavača: Boris Podreka, Takaharu i Jui Tezuka, Maroje Mrduljaš, Vedran Mimica, Žang Lei, Ditmar Štajner, Jan Sondergard... Svi su zvezde, a za neke će se tek čuti.
Arhitekti i studenti beogradskog arhitektonskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fakulteta kao i oni iz Skoplja, Sarajeva, Ljubljane, Osijeka, Splita, Dubrovnika, Maribora, Rijeke... pošli su u Zagreb da čuju kako se arhitektura odnosi prema društvenoj stvarnosti, prema prostorima u kojima živimo i radimo, kakva su iskustva arhitekata koji već decenijama grade i kako se u ovom svetu globalnih promena i lokalnih zahteva snalaze pripadnici mlađe generacije, kako promene tumači ekscentrični Skandinavac, a kako mladi Kinez školovan na Zapadu. U koncertnoj dvorani Lisinski okupilo ih se preko 2000.
Vera u arhitekturu
Uz zvuke špice filma o Džemsu Bondu na podijum je izašao Vedran Mimica: "Ja sam Mimica. Vedran Mimica... Dobro jutro Skoplje, dobro jutro Beograd, dobro jutro Split, dobro jutro Karlovac, dobro jutro Dubrovnik, dobro jutro svima iz svih gradova, dobro jutro Osijek, Sarajevo, Ljubljana... Impresioniran sam orisovskom verom u arhitekturu. Ali ta vera male grupe entuzijasta bila bi nemoguća bez publike, bez vas koji ulažete napor u svojim sredinama za razvoj arhitekture, fundamentalne discipline za razvoj društva u ovom postmodernom postistorijskom i globalizacijskom vremenu." Aplauz je bio gromoglasan, atmosfera uzavrela.
I prekaljeni Boris Podreka morao je da prizna da pred tako brojnom publikom nikad nije govorio, ali da je u mladim danima igrao fudbal. Njegova prezentacija projekta na zagrebačkom Cvetnom trgu koja je, nekoliko meseci ranije, uzburkala tamošnje građanske i kulturne krugove pokazala je da se i najveći teško snalaze u prljavštini balkanskih tranzicija. Naravoučenije: mora se biti spretan u pregovorima, nikad naručiocu ne govoriti potpunu istinu – bele laži su za njegovo dobro. Ne odustajati od edukacije investitora, naterati ga da bude socijalno odgovoran, ili – uz luksuzne stanove u strogom centru grada mora izgraditi i nešto za opšte dobro. Neprestano negovati i usavršavati diplomatske sposobnosti. Predstavio je i beogradski projekat Muzeja nauke i tehnike.
Posle njega na scenu je izašao mladi japanski par Takaharu i Jui Tezuka. Oni su duhovito, jednostavno i inteligentno, predstavili kuću za porodicu koja najveći deo dana provodi na krovu i koristi ga za raznovrsne dnevne aktivnosti, u potpunosti poštujući individualitet svakog člana. Vlasnici kuće skromnih su materijalnih mogućnosti, upotrebljeni su jeftini materijali, a rezultat je zaprepašćujući. Kuća je postala svetski hit. Takaharu Tezuka školovao se u Americi i jedno vreme je radio u londonskom birou arhitekte Ričarda Rodžersa. U Japanu je sa suprugom Jui otvorio biro Tezuka arhitekti
Na studentskom forumu njihov nastup ocenjen je kao jedan od najzanimljivijih. Nastup im je bio neposredan, sa istančanim osećajem za socijalni, prirodni i društveni kontekst. Za Tezuke je važno da se ljudi u njihovim kućama dobro osećaju, da u prostoru uživaju i da se raduju. Kružni dečiji vrtić Fudži sa unutrašnjim dvorištem i drvećem po kojem se može verati, sa krovom koji je ingeniozna kombinacija pozornice, osmatračnice i igrališta, na kojem se dete, makar simbolički stavlja u ravnopravan, ako ne i povlašćen položaj u odnosu na odraslog, suptilna je graditeljska minijatura na temu obrazovanja.
Danski arhitekta Jan Sondergard, onaj koji je projektovao čuvenu upravnu zgradu Bang i Olufsen, podsetio je na pragmatičnost svog naroda i insistiranje na detaljima, govorio je o perfekciji, usklađenosti, funkcionalnosti i pravu čoveka da uživa u pogledu na prirodu.
Mario Mrduljaš održao je detaljno predavanje o savremenoj hrvatskoj arhitekturi oslanjajući se na tek objavljenu kapitalnu Orisovu monografiju "Suvremena hrvatska arhitektura – testiranje stvarnosti" u kojoj se problemski i kritički sagledava tamošnja produkcija od 1990. do danas. Maroje je, uz Vedrana Mimicu i Andriju Rusana, jedan od autora. Vedran Mimica, holandsko-hrvatski arhitekta, prodekan prestižnog Berlahe instituta, svetskog rasadnika mreže društveno i profesionalno odgovornih i talentovanih arhitekata, prijatelj i generacijski ispisnik Rema Kolhasa ali i našeg prerano preminulog Miloša Bobića, bio je inspirativan, duhovit i kompetentan voditelj.
Svet suprotnosti
Njegovo predavanje o Kini i njenoj arhitekturi iz ugla stranca koji je boravio u toj fascinantnoj zemlji pet puta za poslednjih deset godina bilo je otkrivajuće putovanje u svet neverovatnih suprotnosti, ogromnih razlika, uzbudljive društvene, ekonomske i političke filozofije. Kada se, 2008, svet bude okupio na Olimpijskim igrama u Pekingu, Kina će dobiti i zvaničnu potvrdu svoje ekonomske i kulturne moći. Mladi kineski arhitekta Žang Lei s ponosom je prikazao svoje male porodične kuće konstatujući da se u toj ogromnoj zemlji relativno lako dobija narudžbina za ogroman poslovni toranj ili gigantski tržni centar, a da je projektovanje za poznatog korisnika velika privilegija.
Francuski arhitekta Fransoa Roš je žižekovski razbio sliku globalne graditeljske industrije poduprte arhitektama zvezdama i visokim tehnologijama bogatog sveta, predstavljajući istraživačke projekte kuća koje se same grade, razvijaju i nestaju. Pozdravljen je gromoglasnim aplauzom mnogobrojnih, ili samo mladih, koji još nisu odustali od provokativnog i spekulativnog promišljanja arhitekture.
Odlična organizacija, neformalni susreti, prijateljska atmosfera, osećaj zajedništva, optimizma i nade, obnovio je kod mnogih veru da entuzijazam i upornost imaju smisla, da ratovi, siromaštvo i tranzicija nisu baš sve uništili... Sve to su poneli iz Zagreba predavači i slušaoci, oni koji su se maglovite nedeljne večeri 28. oktobra razilazili na platou ispred koncertne dvorane "Lisinski", vraćajući se autobusima, vozovima, kolima i avionima u svoje biroe i učionice.
Spiritus movens celokupnog projekta arhitekta Andrija Rusan, glavni urednik kultnog časopisa Oris, može da bude zadovoljan. Da li je njegov prosvetiteljski napor urodio plodom, saznaće za koju godinu. Arhitektura u mnogo čemu podseća na slona koji trči. Treba joj vremena da promeni smer.
[objavljeno: ]
.jpg)
