Izvor: Politika, 20.Mar.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslodavci u budućnosti mogu da traže genetske karte
Utvrđivanjem ličnog genoma, svako bi mogao da sazna da li ima veću predispoziciju da oboli od neke bolesti, ali veći rizik ne znači da će se obavezno razboleti, kaže dr Marija Mojsin
Svaka nauka ima pozitivnu i negativnu stranu. Pozitivno je ako se nađe veza između genetike i inteligencije. Negativno je ako to bude parametar za buduća pokolenja.
Na primer, da vam poslodavac traži genetsku kartu – kaže genetičar dr Miodrag Stojković, reagujući na vest >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da kineski naučnici privode kraju projekat koji treba da otkrije „gen inteligencije”.
Selekcija embriona koja se pominje kao način da se kroz generacije poveća stepen inteligencije kineskog naroda po mišljenju našeg genetičara, priznatog u svetu, nije dobra zato što „onaj ko se time bavi odlučuje ko ima pravo da živi”.
Na njegovoj klinici za vantelesnu oplodnju u Leskovcu rade se genetska preimplantaciona istraživanja, kao i u mnogim drugim privatnim i državnim ustanovama. Kada embrion nosi neku bolest ne vraća se u matericu, ali o tome ne odlučuje lekar već roditelji.
Stojković kaže da je zakon koji kod nas uređuje ovu oblast vrlo dobar u odnosu na druge zemlje. Fleksibilan je, jer omogućava prenatalnu dijagnostiku, ali samo za nasledne bolesti. Ako kineski naučnici i uspeju da pronađu gen inteligencije, Stojković u svojoj laboratoriji ne bi smeo da ga traži, a kaže da tako nešto ne bi ni trebalo.
Marija Mojsin, naučnik savetnik Laboratorije za humanu molekularnu genetiku Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu, ističe da je veliki problem sa osobinama poput inteligencije u tome što je nedovoljno jasno kolika je uloga genetike, a kolika sredine i ostalih faktora. Nju ne iznenađuje što se ovakvo istraživanje vrši u Kini.
– Kinezi imaju mnogo manje moralnih dilema od Zapada. U Evropi se uvek pokrene milion pitanja i teško je izbeći sve etičke, političke i istorijske konotacije.
Napredak u istraživanju ljudskog genoma doveo je do razvoja i potrošače genetike. Za nekoliko stotina dolara privatne kompanije, uglavnom iz SAD, šalju zainteresovanima kompletnu genetsku mapu na osnovu analize njihove DNK.
Na kineskom institutu BGI u Šendženu predviđaju da će cena sekvenciranja ljudskog genoma u narednoj deceniji pasti na 200 do 300 dolara, sa 2.000 do 3.000 dolara, koliko trenutno kod njih košta.
Na Institutu za molekularnu genetiku Beogradskog univerziteta ne radi se određivanje kompletnog genoma, jer je finansijski neizvodljivo, ali bi ovdašnji genetičari mogli da pročitaju našu genetsku kartu ako bismo je naručili iz SAD ili Kine.
– Svaki genetičar može da vam pomogne, ali ni to nije jednostavno, jer zahteva veoma ozbiljnu analizu i poređenje sa bazama podataka.
Iz toga biste mogli da saznate da imate veću predispoziciju da obolite od neke bolesti, ali veća predispozicija ne znači da ćete obavezno da se razbolite i može da izazove nepotrebnu traumu. Ima ljudi sa takozvanom balansiranom mutacijom, koji nemaju nikakve simptome bolesti.
Ipak, ta istraživanja jesu budućnost. Budućnost je da se na osnovu vaše DNK senkvence odredi terapijski pristup u bilo kom problemu, a ne samo u lečenju najtežih bolesti. Na primer, da vam genetičari kažu da li vam brufen odgovara ili ne – objašnjava Marija Mojsin.
Dr Miodrag Stojković smatra da ove mape genetskog nasleđa mogu da budu korisne.
– Dobro je da ako imate predispoziciju za neku bolest na vreme krenete da razmišljate o promeni načina života. Ali loše bi bilo ako vam ta lična karta onemogući da dođete do radnog mesta ili vas u bilo koju ruku diskriminiše – kaže Stojković.
Ipak, svoj genom Stojković nije sekvencirao.
– Iskreno, sve više razmišljam o mojim precima. Znam od čega mi je otac umro, a od čega stric. Tačno znam u koju grupu spadam i počeo sam na vreme da uzimam lekove.
Na šta ukazuje genetski profil
Šta otkriva detaljno utvrđivanje genetskog profila, objasnila je urednica revije, koju izdaje Masačusetski institut za tehnologiju. Ona je poštom poslala uzorak pljuvačke jednoj privatnoj laboratoriji i posle nekoliko nedelja dobila je svoj genetski profil.
Saznala je da ima niži rizik da oboli od Alchajmerove bolesti u odnosu na ostatak populacije i prosečan rizik da postane gojazna.
Kao najkorisnije je ocenila saznanje da njen organizam natprosečno dobro reaguje na lek za razređivanje krvi koji bi u budućnosti, ako joj takva terapija zatreba, pomogao lekarima da utvrde pravu dozu koja potencijalno spasava život.
Saznala je i da sporo metaboliše kofein, što kod strastvenih kafopija povećava rizik od srčanog udara.
J. Kavaja
objavljeno: 20/03/2013
.jpg)
