Izvor: Vesti-online.com, 02.Jan.2015, 06:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslednji čin Hladnog rata (6): Naličje karipskog raja

Kada je Sovjetski Savez počeo da se raspada 1989. godine, Kuba je prestala da prima finansijsku pomoć i suočila se s privrednim kolapsom. Za nepune tri godine, društveni proizvod opao je za više od trideset odsto.

Iz čistog očaja, Fidel Kastro je legalizovao upotrebu dolara na ostrvu. Tako su osnovni prehrambeni proizvodi dostupni za bonove i pezose, dok se u radnjama s luksuznom robom plaća dolarima. U luksuz se na Kubi ubraja i maslac i plaća se samo dolarima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
Dakle, kubansko stanovništvo deli se na one s dolarima i one s pezosima. Oni s dolarima, zarađenim od turizma ili dobijenim od rođaka emigranata (računa se da na potonji način, svake godine, na Kubu dospe suma od oko 800 miliona dolara), mogu da kupuju u specijalizovanim državnim radnjama, snabdevenim poput "šopova" u Majamiju.

Prema poslednjem izveštaju međunarodne nevladine organizacije Hjuman Rajts Voč, 90 odsto Kubanaca jedva preživljava i ne sme glasno da izgovori ime svog predsednika, pazeći se vladinih doušnika i špijuna koji vrebaju iza svakog ćoška. Nema slobode govora i udruživanja, nekoliko disidenata je u zatvoru samo zato što su kritikovali neki dokument Komunističke partije Kube, a 20 godina zatvora dobija se za anti-Kastro pamflet.

Nastavak na Vesti-online.com...