Izvor: S media, 11.Jan.2012, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja ispovest Nenada Borojevića
Desetak dana pre nego što će biti pronađen mrtav u beogradskom naselju Košutnjak, bivši direktor Instituta za onkologiju prof. dr Nenad Borojević dao je ispovest za "Pres".
- Tog 30. juna 2010. godine u 6.15 časova ujutru normalno sam krenuo na posao. A u ponoć sam spavao pored čučavca, na podu samice u Bačvanskoj, sa dva narko-dilera. Posle 11 meseci pušten sam iz pritvora, da bi me istog datuma, 30. juna godinu dana kasnije, ponovo uhapsili. Opet su me pustili, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i treći put uhapsili, osam dana kasnije... Sada sam u kućnom pritvoru, sa elektronskom narukvicom na nozi - ispričao je Borojević.
Uhapšeni ste pod sumnjom da ste favorizovali neke farmaceutske kompanije i od toga se „ovajdili".
- Ne, naravno da nisam, ali je bilo dovoljno da nekom budem sumnjiv. U svemu tome našao sam se u poziciji u kojoj se nikada u životu nisam nalazio.
Ko je zadužen za nabavku lekova
Kako funkcioniše nabavka citostatika? Vi ste označeni kao organizator dela?
- Dok sam bio direktor bio sam organizator, ali organizator rada u toj ustanovi. Kada se govori o najvećem delu lekova, Institut pod mojim rukovodstvom niti je nabavljao, niti ugovarao, niti plaćao lekove, to je radio RZ ZO, tamo postoji nekoliko komisija, potkomisija, a od svega toga Institut samo troši. Nisam bio član nijedne komisije za nabavku lekova, niti ijednog konzilijuma koji ih prepisuje pacijentima. Moj posao je bio da na osnovu obrazložene inicijative pokrenem postupak, koji posle ide u javne nabavke i da po okončanju tog postupka, izbora, količine, cene i slično, potpišem ugovor koji su prethodno odobrile pravna i ekonomska služba. U tom procesu postoji više procedura u kojima, kada je Institut u pitanju, učestvuje petnaestak ljudi.
Borojeviću opet elektronska narukvica
Krivične prijave protiv Jovanovića i Borojevića
Katarina Rebrača: Nevina sam!
Da li su lekari Instituta, pa i vi, od farmaceutskih kompanija po nabavci uzimali po pet odsto i na taj način zaradili milion evra?
- Šta god da kažem biće shvaćeno kao neko moje pravdanje. Interesantno je da u takozvanoj aferi „Citostatik" najveći broj lekova i nisu citostatici. To jesu lekovi za rak, ali nisu citostatici. A još važnije, nijedan od njih ne daje se deci oboleloj od raka. Bezočno je i strašno manipulisati takvim poluinformacijama i poluistinama na način na koji su one plasirane javnosti.
Znao sam da ću biti uhapšen
Mislite li da vam je neko smestio?
- Često me pitaju: „Ko je to tebi namestio?" Zaista ne znam odgovor na to, a i prestao sam da razmišljam.
Da li ste naslućivali da ćete biti uhapšeni?
- Očigledno je da su službe koje se bave predistragom veoma aktivno radile. Te službe su u Institutu boravile više meseci pre mog prvog hapšenja i prikupljale dokumentaciju. Mesec dana pre hapšenja, u više navrata me je posećivala jedna osoba, čije je ime poznato sudskim organima, a koju sam ja površno poznavao kao saradnika Instituta. Ta osoba mi je i rekla da se priprema krivična prijava kojom ću i ja biti obuhvaćen, ali i da postoji mogućnost da se to na neki način izbegne. Na osnovu podataka koje sam dobio od te osobe bio sam uveren da ona zna neke detalje koje ne može slučajno da zna. U jednom momentu mi je ta osoba predložila da praktično kupim svoju slobodu, odnosno da budem isključen iz prijave tako što ću dati određenu sumu novca.
Nisam čitao baš svaki papir!
Da li ste kupovali od određenih farmaceutskih kuća?
- Sve nabavke su sprovođene u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Tim poslom su se bavili Odsek za javnu nabavku Instituta i druge službe, a ja sam kao direktor potpisivao odluku i ugovor. Naravno da nisam čitao svaki papir koji sam potpisao, jer onda 24 časa ništa drugo ne bih radio već samo čitao papire. Postojala je unutrašnja organizacija koja je obezbeđivala da ja potpisujem dokumenta bez razmišljanja i čitanja.
Koliko?
- Tačno 20.000 evra. Prema onome što sam mogao da zaključim iz dva do tri kontakta sa tom osobom, taj novac je trebalo da predam toj osobi, a da li bi došao u ruke neke treće osobe i koje, mogu samo da pretpostavljam. U svakom slučaju, to je navodno trebalo da bude garancija da neću biti procesuiran.
Šta ste uradili?
- Rekao sam toj osobi što i vama, da verujem u državu i da ne postoji nijedan razlog da se na taj način perem. Štaviše, otišao sam u policiju, prijavio tu osobu i potpisao službenu belešku. To je bilo 28. juna 2010, a ja sam dva dana kasnije uhapšen.
Da li ta osoba radi u državnoj administraciji?
- Ne. A da li se nešto preduzima po tom pitanju, ne znam.
(Pres)
