Izvor: RTS, 13.Jun.2009, 00:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici između 1.000 amandmana
Predsedavajuća Gordana Čomić najavila da će parlament noćas raditi dok ne bude završena rasprava o svim amandmanima na Predlog zakona o regionalnom razvoju. Završena načelna rasprava o Predlogu zakona o elektronskom dokumentu.
Sekretar Skupštine Srbije Veljko Odalović najavio je da će parlament napraviti pauzu u radu za vreme održavanja Univerzijade od 1. do 12. jula, kao i da najverovatnije neće zasedati u avgustu.
Prema njegovim rečima, planirano da se, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pored tekuće, održi još jedna "velika sednica" Skupštine Srbije.
Odalović je na brifingu za skupštinske izveštače pozvao predstavnike medija da učestvuju u javnoj raspravi o temama koje su značajne za izradu Predloga zakonu o Narodnoj Skupštini i Predloga Poslovnika parlamenta.
Odalović je najavio da će javna rasprava biti održana 18. i 19. juna i da će u njoj učestvovati predstavnici stručne javnosti, sedam međunarodnih organizacija sa kojima parlament sarađuje i predstavnici radnih grupa za izradu ova dva zakonska predloga.
Prema njegovim rečima, dvodnevna javna rasprava koja će se održati u Domu Narodne Skupštine obuhvatiće šest tema: ustavno - pravni položaj Skupštine Srbije, uloga medija u razvoju parlamentarne prakse, nadležnosti i funkcije Skupštine - značaj i sprovođenje parlamentarne kontrole izvršne vlasti.
Takođe, naveo je Odalović, teme javne rasprave biće i Finansijsko-imovinski aspekti autonomije parlamenta, položaj, prava i obaveze narodnih poslanika i organizaciona pitanja.
"Cilj javne rasprave je da se izađe sa što više predloga i sugestija koje će se kanalisati u Predlog zakona", i precizirao je da se u javnu raspravu "ne ulazi sa gotovim Predlozima zakona jer radne grupe još nisu završile, uobličile i usaglasile Predloge među sobom".
Podsetio je da je jedino poslanička grupa Demokratske stranke Srbije parlamentu dostavila svoj Predlog zakona o Narodnoj Skupštini.
Odalović je ocenio da "nije dobro da samo narodni poslanici pišu sebi sami zakon", ponovivši da su sugestije i predlozi predstavnika medija veoma značajni i korisni za pronalaženje što boljih rešenja.
Predstavnici rumunskog parlamenta potvrdili su predsednici Skupštine Srbije Slavici Đukić-Dejanović da Rumunija u potpunosti podržava Srbiju na putu ka EU.
Đukić Dejanović je danas u Bukureštu učestvovala u radu sednice Generalne skupštine Organizacije za crnomorsku saradnju, i imala je odvojeni susret sa predsednicom Predstavničkog doma Parlamenta Rumunije Robertom Almom Anastase, piše u saopštenju Skupštine Srbije.
Đukić-Dejanović je zahvalila predsednici rumunskog parlamenta na principijelnom stavu koji Bukurešt zauzima o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije a tokom sastanka izražena je obostrana želja da se prodube inače veoma dobri odnosi između parlamenata dveju zemalja.
Đukić Dejanović je kazala da svetska ekonomska kriza može da ugrozi privredna kretanja kako zemalja u razvoju tako i razvijenih zemalja i pozvala sve zemlje da usmere svoje politike ka intenzivnijoj međunarodnoj saradnji, zajedničkim ekonomskim projektima, usaglašenim i odgovornim socijalnim programima u cilju lakšeg prevazilaženja krize.
Poslanici Skupštine Srbije su od 17 do 21.30 razmotrili 53 od 368 amandmana na Predlog zakona o regionalnom razvoju, a predsedavajuća Gordana Čomić najavila je da će parlament noćas raditi dok ne bude završena rasprava o svim amandmanima.
Razmatranje amandmana često je prekidano raspravljanjem o povredi poslovnika između poslanika i Gordane Čomić.
Poslanica SNS-a Jorgovanka Tabaković zamerila je što će Skupština raditi sve dok se ne razmotre sve amandmani, upitavši ko će da preuzme odgovornost ako se nešto dogodi poslanicima koji noću moraju da voze automobile više stotina kilometara da bi stigli kući.
Radikali su u potpunosti osporili zakon i predložili brisanje svih članova jer je, između ostalog, neustavan i jer je cilj tog zakona, kako kažu, podela Srbije na regione čije bi međusobne veze vremenom slabile, a Srbija za 50 godina nestala kao država.
Poslanici DSS istakli su da je predloženi način podele na regione administrativna podela Srbije, što je neprihvatljivo, a da bi zakon trebalo da odredi odnos centralne vlasti prema obezbeđivanju regionalnog razvoja, ali da je predloženi tekst "politički pamflet".
Naveli su i da će vladajuće stranke tim zakonom proširiti stanačku strukturu osnivanjem agencija i saveta i da zakon definiše regione, ali ne i politiku razvoja.
Poslanici bi trebalo da raspravljaju u pojedinostima o osam zakonskih predloga, na koje je podneto oko 1.000 amandmana.
Osim Predloga zakona o regionalnom razvoju, na dnevnom redu je i rasprava o amandmanima na predložene zakone o zaštiti konkurencije, o državnoj pomoći, na izmene Zakona o investicionim fondovima, kao i na predložene zakone o obaveznom osiguranju u saobraćaju, o udruženjima, o komunalnoj policiji i o elektronskom dokumentu.
Načelna rasrava o elektronskom dokumentu
U raspravi o Predlogu zakona o elektronskom dokumentu, poslanica kluba Napred Srbijo Jorgovanka Tabaković rekla je da je taj zakon veoma važan, ali je najavila da ta poslanička grupa neće podržati taj vladin predlog.
Prema njenim rečima, bez obzira što je predloženim rešenjima definisan postupak upotrebe vremenskog žiga moguće je da dođe do zloupotrebe.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Miroslav Petković rekao je da je Srbiji neophodan taj zakon, ali je i ukazao da u toj oblasti jedan od većih problema predstavlja neželjena elektronska pošta, kao i pitanje čuvanja podataka kod provajdera.
Petković je rekao da većina vidova komunikacije posredstvom ineterneta nema pozudan način utvrđivanja kada se određena operacija ili transakcija odigrala i ocenio da je dobro što zakon predviđa formiranje vremenskog žiga.
Poslanici Srpske radikalne stranke ocenili su da predloženi zakon nije jasno i precizno napisan u delu koji se odnosi na zaštitu od mogućih zloupotreba i da se iz predloženog teksta ne vide prava i obaveze.
Zakonom je predviđeno da se elektronskim dokumentom smatra dokument koji je napisan u elektronskom formatu i potpisan elektronskim potpisom.
Predviđeno je da se elektronski dokumenti čuvaju onoliko dugo koliko bi se, u procedurama za koje se koriste, čuvali dokumenti u papiru.
U Nacrt zakona unete su i odredbe o vremenskom žigu jer je prema uredbi o kancelarijskom poslovanju i zakonu o upravnom postupku bitno vreme stizanja.
Doprinos efikasnijem radu i uštedi
Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić rekla je da predlog zakona o elektronskom dokumentu predstavlja korak dalje u pravnom uređivanju elektronskog poslovanja i njegovog funkcionisanja u praksi.
Obrazlažući taj zakonski predlog navela je da zakon izjednačava klasični oblik poslovanja, pomoću papira, sa elektronskim oblicima poslovanja.
Prema njenim rečima, zakon će omogućiti i dosledno sprovođenje Zakona o elektronskom potpisu, koji je usvojen 2004. godine.
Elektronski potpis, a posebno kvalifikovani elektronski potpis, kao sredstvo pouzdane identifikacije strana u elektronskoj transakciji, jedan je od najznačajnih segmenata elektronskog dokumenta, rekla je ministarka.
Zakon definiše proceduru postupanja sa elektronskim dokumentom, prijem takvog dokumenta, način čuvanja duplikata i izdavanje potvrde o prijemu.
Osim toga, zakon omogućava da sva dokumenta u elektronskom obliku budu, pod zakonom određenim uslovima, pravno relevantna, da elektronski dokument bude punovažan i da ima dokaznu snagu.
Osnovi cilj zakona je da se podstakne šira upotreba elektronskih dokumenata, jer bi to doprinelo ukupnoj efikasnosti rada i materijalnoj uštedi.
Zakon o elektronskom dokumentu je poslednja tačka dnevnog reda vanredne sednice koju parlament razmatra u načelu.
Poslanici su juče završili načelnu raspravu o Predlogu zakona o komunalnoj policiji i Predlogu zakona o udruženjima.
Tokom načelnog pretresa ta dva zakonska rešenja, poslanici vladajuće stranke najavili su podršku, dok su poslanici opozicionih stranaka uglavnom bili nezadovoljni predloženim rešenjima.
