Izvor: RTS, 26.Nov.2017, 10:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Poseta albanskog predsednika Medveđi najavljena i odobrena"
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović kaže za RTS da ne očekuje da poseta albanskog predsednika Ilira Mete Medveđi izazove bilo kakve tenzije, kao i da veruje da će ona dodatno doprineti unapređenju zaštite prava nacionalnih manjina.
Suzana Paunović je gostujući u Dnevniku RTS-a istakla da je poseta Ilira Mete najavljena i odobrena.
"Ono što je za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbiju važno je da ova poseta predstavlja potvrdu naše spoljne politke koja je usmerena na dijalog i na razgovore sa svim zemljama i sa Albanijom, čiji je Meta predsednik", objasnila je Paunovićeva.
Ukazala je da je Medveđa lokalna samuoprava u kojoj živi 520 pripadnika albanske nacionalne manjine od ukupno 7.000 građana koliko živi u toj opštini.
"Kada je reč u ulozi posete u našim unutrašnjim aktivnostima to se uklapa u ono što Vlada radi kada je u pitanju unapređenje zaštite prava nacionalnih manjina i verujem da ova poseta tome može dodatno da doprinese", navela je Paunovićeva.
Naglasila je da ne očekuje da poseta donese bilo kakve probleme.
"Mislim da su nadležni organi Republike Srbije spremni da u svakom trenutku i na svakom delu naše teritorije zaštite bezbednost građana Republike Srbije i zaista u tom smislu ne očekujem ni da ova poseta može da donese bilo kakve dodatne probleme", kaže Paunovićeva.
Pohvaljen izveštaj o Merama protiv rasne diskriminacije u UN
Govoreći o predstavljanju izveštaja o Merama protiv rasne diskriminacije u UN, Paunovićeva je napomenula da je izveštaj pohvaljen.
"Mi smo zemlja sa ugledom u UN i naš izveštaj je pohvaljen, pre svega, zato što se on izradio u jednom procesu koji je podrazumevao uključivanje i civilnog društva i nezavisnih institucija i obuhvatio dug vremenski peroid, jer smo poslednji put pred Komitetom bili 2011. godine", navela je Punovićeva.
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava ukazala je da je Komitet najviše zanimalo kako se Srbija suočila sa migrantskom krizom, a da je bilo reči i o zločinu iz mržnje, govoru mržnje, kao i problemima interno raseljenih lica.
Istakla je da informacije o problemu interno raseljenih lica nisu nove za članove Komiteta UN, ali da je morala da u obraćanju istakne da je Srbija jedina zemlja koja se u 21. veku suočava sa problemom internog raseljenja.
"Kod nas se nalazi preko 203.000 interno raseljenih na teritoriji Republike Srbije sa KiM i oko 17.000 lica interno interno raseljenih unutar AP KiM", navela je Paunovićeva.
Prema podacima UNHCR-a za više od 18 godina obezbeđen je povratak za manje od pet odsto ljudi, a Paunovićeva smatra da je to najbolji pokazatelj odgovornosti međunarodnog prisustva.
"To je bio razlog zbog čega sam Komitet želela da podsetim i na obavezu da od Unmika zatraže informacije o tome kako se ova konvencija primenjuje na KiM i na taj način kompletira se izveštaj Republike Srbije", dodala je Paunovićeva.
Ukazala je da očekuje da će Komitet te informacije zatražiti.
"Jako je važno da se stekne uvid šta se dešava na KiM, mi svaki put pred nadležnim komitetima UN ukazujemo na to i ukazujemo da je to, pre svega, odgovornost međunarodonog prisustva", naglasila je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
"Dosta toga urađeno na polju ljudskih prava"
Na pitanje da li ćemo imati čime da se pohvalimo 10. decembra kada se završava akcija 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama i obeležava Dan ljudskih prava, Punovićeva kaže da hoćemo.
"Kada je reč o nasilju rekla bih da smo u ovoj godini napravili ključni rezultat, a to je usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Činjenica da od usvajanja zakona do sada imamo izrečeno 3.409 mera udaljenja nasilnika iz stana zapravo govori o ozbiljnosti države da se sa ovim problemom suoči", navela je Punovićeva.
Istakla je da je podatak o 26 ubijenih žena težak i strašan, ali je manji u odnosu na prošlu godinu.
"Dosta toga je urađeno na polju ljudskih prava, poglavlje 23 je otvoreno, mi smo jako aktivni na sprovođenju svih aktivnosti i mislim da je važno što ćemo 10. decembar obeležiti svečanom manifestacijom sajmom Složi mozaik Srbije gde će biti prilika da napravimo jednu retrospektivu šta je urađeno u godini koja je već na izmaku", objasnila je Paunovićeva.
Najavila je da se očekuje donošenje dva ključna zakona – Zakona o pravima i slobodima nacionalnih manjina i Zakon o nacionalnim savetima.
Navela je da je Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina sledeće nedelje na Vladi i da će brzo biti upućen u skupštinsku proceduru.
Zakon o nacionalnim savetima kreće u javnu diskusiju u pet gradova i opština i to je deo jednog transparentnog procesa u izradi zakona i želja da se zakonski tekst uredi tako da oko njega postoji opšti konsenzus i onih koji rade na zakonu i nacionalnih saveta i nacionalnih manjina na koje se ovaj zakon odnosi, rekla je Paunovićeva.
"Plan jeste bio da se zakon do kraja godina uputi u skupštinsku proceduru, ali ja mislim da je od toga mnogo važnije da imamo zakonska rešenja kojima ćemo svi biti zadovoljni", zaključila je Paunovićeva.
.jpg)
