Izvor: RTS, 03.Nov.2017, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodice radnika "Trudbenika" čekale stambeno rešenje, dobile tužbe
"Trudbenik" je nekada bio jedno od najvećih društvenih građevinskih preduzeća u zemlji. Privatizovan je 2008. godine, a novi vlasnik je tri godine kasnije proglasio stečaj. Iza "Trudbenika" koji više ne postoji ostale su porodice njegovih nekadašnjih radnika, o kojima niko nije vodio računa prilikom prodaje preduzeća. Stečaj su dočekali u službenim stanovima čekajući, na bodovnoj listi, stambeno rešenje. Umesto toga, dobili su tužbe i čekaju iseljenje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Gotovo po pravilu, kaže Radica Krsmanović, izvršitelji dolaze zimi. U februaru prošle godine uspeli su da odlože iseljenje, ali strepe šta će biti sledeće sedmice za kada su im najavili ponovni dolazak. Uz to, kažu, moraće da plate i sudske troškove, od oko 200.000 dinara. Njih petoro, kaže, živi od pedesetak hiljada dinara.
"Moj otac je radio 40 godina u ovoj firmi. Dobio je domarski stan do rešenja stambenog pitanja, međutim, firma je propala, otišla u stečaj. Kupac je došao i umesto nekih stanova mi smo dobili tužbu. Sad je to presuđeno i – moramo na ulicu", kaže Radica Krsmanović.
Milanka Jovanović ističe da još nije dobila presudu. "Stalno strepim, to su stresovi, sačuvaj Bože, i dokle će sve to da bude – ne znam. Ja ne mogu svakog drugog meseca da platim advokata 100 evra", rekla je Milanka Jovanović.
Centri za socijalni rad po nalogu suda prisustvuju iseljavanju. Ne mogu da spreče ili odlože izvršenje, ali mogu da im daju jednokratnu novčanu pomoć ili ih smeste privremeno u prihvatilišta za decu i odrasle ili u materinski dom, za majke s malom decom.
"U praksi negde i jeste prioritet Centra za socijalni rad očuvanje same matične porodice. Gledajući te neke intervencije koje je imao Centar za socijalni rad ni jedna od porodica nije ni prihvatila same te oblike koji su im bili ponuđeni ili su prihvatile neku od pomoći koji se tiču samih jednokratnih i interventnih pomoći", objašnjava sekretarka za socijalnu zaštitu Beograda Nataša Stanisavljević.
Lokalne samouprave imaju mogućnost stambenog zbrinjavanja ugroženih. Da bi i ovakve porodice mogle da se usele u neki od socijalnih stanova, moraju da ispune propisane uslove i da čekaju na red. Kakve su im šanse, brojke jasno govore – na konkurs za 133 socijalna stana, koji je u toku, prijavilo se oko 900 porodica.
"Često se oni obraćaju gradu za takvu vrstu pomoći. Sve te zahteve primamo. Procedura nije razrađena do kraja šta i kako treba raditi, ali, u suštini, to je da se prati gradska odluka i da se to posebnim programima, posebnim mehanizmima rešava. U pojedinačnim slučajevima nismo nikad reagovali do sada", rekla je Slavica Savičić, sekretar za imovinsko-pravne poslove Beograda.
Stručnjaci kažu da je ovo samo jedan od primera loše privatizacije, gde se teret promena slama na radnicima.
"Država koja je prihodovala pare od te privatizacije – to je bila društvena nije državna firma, nije država njih stvarala nego društvo, ljudi koji su u njima bili zaposleni – red je sada da država reši probleme za ovo malo njih što je ostalo", ističe Goran Rodić iz Inženjerske komore Srbije.
U ovakvim slučajevima, tvrdi, ne može se strogo držati zakona. U protivnom, mnoge privatizacije morale bi da se ponište jer su kupci raskrčmili imovinu uspešnih firmi, placeve pretvorili u građevinsko zemljište a radnike u socijalne slučajeve. Iseljavanje porodice Krsmanović zakazano je za 9. novembar.
.jpg)
