Izvor: Večernje novosti, 27.Jun.2013, 23:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Porodice hrane - penzioneri

PENZIJE u Srbiji, iako veoma skromne, sve su važnija stavka u kućnom budžetu. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prosečnom domaćinstvu čak 34,7 odsto svih prihoda čine upravo primanja najstarijih dok plate učestvuju sa 46,9 odsto. Jezikom brojki, u kućnoj kasi od redovnih plata prikupi se samo 24.423 dinara mesečno, a od penzija 18.082. Ovakva struktura primanja, ocenjuju ekonomisti, samo je još jedan pokazatelj koliko je obolela domaća privreda. - U prvom kvartalu ove godine, prosečno tročlano domaćinstvo je raspolagalo sa 52.100 dinara mesečno. Najveća primanja su bila iz redovnog radnog odnosa, potom od penzija, a zatim od socijalnih davanja, prihoda iz inostranstva, od imovine, kredita, poljoprivrede... - računaju u Zavodu za statistiku. - S druge hrane rashodi su visoki. Samo na hranu i bezalkoholna pića troši se 21.213 dinara mesečno, za stanovanje, vodu, struju odlazi 8.970 dinara, a na lekove 2.085... U Zavodu dodaju da je i u prvoj godini ekonomske krize (2009) udeo penzija takođe bio visok, ali manji nego danas. Tada su penzija u strukturi prihoda učestvovale sa 32,8 odsto, a plata 48,4 odsto. Da su „mlađe generacije“ sve zavisnije od penzionera primećuju i u sindikatu penzionera „Nezavisnost“.MASA ZARADA PREMA podacima Međunarodne organizacije rada, u 2003. je radilo 2,3 miliona, dok je danas zaposleno jedva 1,7 miliona. To znači da je i masa zarada znatno manja u odnosu na masu penzija - kažu u MOR. - Sa drastičnim padom zaposlenosti i rastom izdržavanih suočavaju se i ostale zemlje, ali je naša u nepovoljnijem položaju, jer najviše novca iz republičke kase daje upravo za penzionere. - S jedne strane to je dobro jer pokazuje da je kod nas i dalje jaka međugeneracijska solidarnost i da roditelji i dalje pomažu deci, pa čak i unucima - kaže Petar Mitrović, predsednik ovog sindikata i član Izvršnog odbora Evropske asocijacije penzionera. - Ali s druge strane, to je ujedno pokazatelj u kakvom je stanju država jer su jedino penzije, ma kako male, siguran i redovan prihod prosečnog domaćinstva. Pitanje je, međutim, kako će biti već iduće godine. Evropska unija bi mogla imati nove uslove, a između ostalih i smanjenje rashoda za penzije. Pitanje je koliko će naša vlada odoleti pritiscima. Ako ostane ovakva stopa nezaposlenosti, a još se smanje i prihodi od penzija, kako će se uopšte preživljavati. Ni ekonomski analitičiri ne misle da se krećemo u dobrom pravcu. Sve veći udeo penzija u ukupnim prihodima domaćinstva je faktor koji ih sve više zabrinjava i prema rečima Ivana Nikolića sa Ekonomskog instituta, ovakva „crna slika“ je mera krize: - Demografija diktira tempo koji jeste normalan, a to je sve veći broj penzionera. S druge strane, problem je dramatično stanje na tržištu rada jer njih ne prati dovoljan broj radnika. Strahovita redukcija broja zaposlenih i sve više penzionera koji se finansiraju iz tekućih prihoda ne vodi ka oporavku privrede. Tek kada dođe do rasta bruto društvenog proizvoda, moći ćemo da krenemo napred. Do tada će zahvatanja iz budžeta za isplatu penzija biti sve veća. NEMA ZA KNJIGE ANALITIČARI Zavoda za statistiku izračunali su da je prosečno domaćinstvo u ovoj godini na obrazovanje izdvajalo samo 652 dinara mesečno. Za komunikacije, poput mobilnih telefona i interneta, davalo se 2.225 dinara.

Nastavak na Večernje novosti...