Izvor: B92, 20.Sep.2021, 21:05

Porodica, deca i seksualni odnosi: "Kako sam otkrila da je moj otac bio pisac bestselera o seksu“

Sarini roditelji nisu voleli bilo šta što bi moglo da ugrozi nevinost njihove dece - i zato su sve odrasle teme bile potpuni tabu, a posebno seks.

Odrastajući nadomak Bostona, u državi Masačusets, tokom osamdesetih, Sara je oduvek osećala posebnu bliskost s ocem Ajrom.

"Moj otac i ja bili smo veoma slični", kaže ona.

"Čak smo i ličili, što mi je smešno danas, da devojčica može da izgleda kao, znate već, četrdesetogodišnji Jevrejin. Imali smo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iste crte lica, istu kosu, i zbog toga sam želela da se ugledam na njega."

Ajra je uvek bio osoba kojoj se obraćala ako je imala neki problem koji je morao da se reši.

Sarini roditelji bili su strastveni po pitanju zagonetki i organizovanja lova na blago.

Nisu voleli bilo šta što bi moglo da ugrozi nevinost njihove dece - i zato su sve odrasle teme bile potpuni tabu, a posebno seks.

"Moji roditelji su se ponašali kao da te stvari ne postoje", kaže ona.

"Mislim da nikad nisam čula oca da upotrebljava reč 'seks' sve dok nisam bila u tridesetim."

Bilo je još gore kad su gledali neku TV seriju ili film u kom se pojavljuje ljubavna scena.

"Moj otac bi rekao: 'Ju!' i skočio ili da promeni kanal što brže može ili da izbaci kasetu iz video rekordera", kaže Sara.

"Ponekad, kad ne bi dovoljno brzo uspeo da pronađe pravo dugme, samo bi ugasio TV."

"Mislim da nije želeo da odgovara na pitanja u vezi s tim. Mislim i da mu je bilo veoma neprijatno da sedi u sobi sa svojom decom dok se dešava bilo šta čak i blago seksi."

Ali jednog dana kad je imala osam godina, Sara je pronašla nešto što je dovelo u pitanje sve što zna o njemu.

Dok je bila sama u dnevnoj sobi porodičnog doma a knjiga koju je čitala joj je bila dosadna, Sara je počela da pretura po policama za knjige.

Ranije je bila suviše mala da dosegne više police, ali sada je otkrila da može da ih dohvati.

U najdaljem desnom ćošku, primetila je da je iza nekih drugih knjiga sakrivena gomila jarko obojenih džepnih knjiga, zbijenih zajedno s očiglednom željom da se ne vide.

"Pomislila sam: 'E, pa ovo ću sad baš pogledati,'", kaže Sara.

Ali definitivno nije mogla da ga pita direktno za bilo šta od toga.

Kad je donela kući formular sa dozvolom da pohađa časove seksualnog obrazovanja, bilo im je oboma izuzetno neprijatno - Arja nije smeo da je pogleda u oči dok je potpisivao.

I zato je razgovor o njegovom spisateljskom hobiju bio nezamisliv.

"Mislim da sva deca dožive trenutak kad shvate da njihovi roditelji nisu nedodirljivi, nisu superheroji, nisu sveznajući - a to se ponekad desi istovremeno kad i otkriće: 'Oh moj bože, moji roditelji upražnjavaju seks, upražnjavali su seks da bi dobili mene, verovatno ga još uvek upražnjavaju'", kaže ona.

Njen odnos prema ocu takođe je doživeo promenu, zbog raskoraka između njegove spisateljske karijere i načina na koji se predstavljao kod kuće.

"Na neki način sam prestala da mu verujem, zato što sam znala da tata kojeg mi moj otac servira nije do kraja reprezentativan za stvarnu osobu", kaže ona.

Međutim, kad je pošla u srednju školu i postala tinejdžerka, Sara bi se tajno vraćala tim skrivenim džepnjacima.

Tada se smuvala sa prvim dečkom.

U svojim šezdesetim, Ajra je izgubio posao u marketingu koji je obavljao poslednjih 30 godina.

"Bilo je to bolno gledati, čoveka kog sam oduvek doživljavala kao superheroja i koji mi je bio oslonac za mnoge stvari u životu - odjednom sam ga sad gledala kako se muči onako kako nisam videla nikad pre", priseća se Sara.

Dok mu je pomagala da nađe posao, primetila je da nešto nije baš sasvim kako treba.

"Tata bi mi iznova i iznova postavljao ista pitanja, i postajao bi izuzetno frustriran", kaže ona.

Isprva je pomišljala da je to samo znak starenja.

A onda im je došla u posetu i užasnula se kad je videla koliko nepažljivo vozi kola.

"Bilo je veoma strašno, ali sam ponovo sve to pripisala starosti."

Najšokantnija promena koju je primetila u njegovom ponašanju bila je nakon što je Ajra saopštio da je prestao da traži posao.

Sara je isprva osetila olakšanje, misleći da će se tata sada rado prepustiti ranoj penziji. Ali on je tada rekao da mu se javila jedna poslovna ideja.

Ajra je objavio da će ponovo početi da piše knjige. Sara se zamrzla. Na šta je mislio, pitala ga je, kad kaže ponovo da piše knjige? Nikad nisu razgovarali o njegovoj spisateljskoj karijeri.

U aprilu 2014. godine, kad je Sara imala 34, a Ajra 68 godina - dobila je mejl od majke.

U njemu je pisalo da su ona i njen muž bili kod neurologa, koji im je rekao da Ajra ima Alchajmerovu bolest.

Sara je upravo saznala da je trudna i ta vest ju je veoma potresla.

Odletela je kući u Masačusets da i sama razgovara sa Ajrinim neurologom.

On joj je rekao da je Alchajmerova bolest progresivni moždani poremećaj koji polako uništava pamćenje i sposobnost razmišljanja.

Degenerativna je i smrtonosna - na kraju postaje nemoguće izvršavati čak i najprostije zadatke.

"Jedna od stvari koju je doktor rekao bila je da ljudi s Alchajmerovom bolešću obično izgube sposobnost ponašanja u društvu", kaže Sara.

"I zato nemojte da se uvredite ako vaš otac počne da bude neprimeren u nekim situacijama ili ako počne da se ponaša na način koji ne prepoznajete - to je samo obeležje bolesti, to ne znači da je vaš tata najednom postao drugačija ili lošija osoba."

Uprkos tragediji Ajrine dijagnoze, to je Sari došlo kao olakšanje.

Konačno je razumela zašto je počeo da se ponaša toliko nesvojstveno sebi.

Ajra Alterman umro je 6. jula 2015. godine, dva dana nakon što je napunio 70 godina.

Ubrzo posle toga, knjige za odrasle za koje je zamolio Saru da mu pomogne da ih napiše bile su objavljene, i to sa izvesnim komercijalnim uspehom.

Ali on ju je zamolio za pomoć i oko još jednog projekta.

Ajra je njoj i njenom bratu oduvek pričao priče pred spavanje - "izmišljao je svakakve predivne priče o našoj porodici i našim porodičnim mačkama ili magičnim stvorenjima", kaže Sara.

Dok ih se još sećao, Sara i njena majka su mu pomogli da zabeleži te priče kako bi njegovi unuci mogli da uživaju u njima.

Dok je zapisivala njegove reči, kaže ona, "bila sam ponovo prebačena u vreme kad sam bila devojčica i potpuno zadivljena kako moj otac ume s rečima, isto onako kao što sam bila zadivljena kako ume s rečima kad smo igrali one igre u kolima".

Sara je napisala memoare pod naslovom Nemojmo da govorimo više nikad o ovome o svom odnosu sa ocem.

Na samom kraju knjige nalazi se jedna od Ajrinih priča za pred spavanje, pod naslovom Dečak sa ružnim džemperom.

Glavni lik je nazvan po Kolinu, Sarinom sinu. Iako će dečak odrasti ne poznajući Ajru, uvek će imati ovaj podsetnik na dedu.

Mali Kolin je bio veoma uzbuđen. Bio mu je rođendan i njegova baka mu je poslala poklon u veoma velikoj kutiji.

"Oh, divota", pomislio je dok je skidao lepe trake, mašne i papir za umotavanje. "Ovo će biti sjajno!"

Posegnuo je u kutiju i izvukao veliki poklon umotan u zlaćani papir. Pocepao je papir i podigao… najružniji džemper koji je ikad video.

"Ovo je najružniji džemper koji sam ikad video", zaplakao je.

"Moj sin jako voli ovu priču", kaže ona. "I na neki način, uspeli smo da ispunimo tatinu želju da se poveže sa unucima."

Autorska prava na fotografije: Sara Fejt Alterman

Pogledajte video o tome kako je Island rešio problem jaza u platama žena i muškaraca

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...