Izvor: N1 televizija, 27.Dec.2017, 19:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Popov: Sa Dejtonom 2 se kasni 17 godina

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da se sa idejom Dejtona 2 zakasnilo najmanje 17 godine. Podseća da je do sada bilo dva takva pokušaja - 2006. i 2009. godine i da su oba propala.

Američki kongresmen i nekadašnji gradonačelnik Dejtona Majl Tarner predložio je potpisivanje, takozvanog Dejtona 2. On je u pismu američkom državnom sekretaru Reksu Tilersonu istakao da Vašington treba da se okrene Balkanu i bude predvodnik procesa pomirenja. Ovaj predlog >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << naišao je na oštre kritike rukovodstva u Beogradu i Banjaluci.

Da li ova inicijativa može da uzme maha u Vašingtonu?

Kada se govori o Dejtonskom sporazumu, pre svega se misli na Aneks 4 koji čini Ustav BiH, navodi Popov. Da je potrebno menjati taj aneks, znalo se već više godina, dodaje. Ocenjuje da je sva vlast u entitetima, u kantonima, distriktu Brčko, i da BiH kao država funkcioniše "na infuziji", da je nefukcionalna, i da je zato potrebno međunarodno prisustvo. "Čak i ono nije dovoljno jer je ona latentni bolesnik na Balkanu".

Kaže da se sa idejom Dejtona 2 zakasnilo najmanje 17 godine, možda koja godina manje. "Već pet godina nakon funkcionisanja Dejtona videlo se da BiH, tako kako je dizajnirana sporazumom, ne može da funkcioniše kako treba i već tada je trebalo ući u promenu Dejtonskog sporazuma, jer su okolnosti bile drugačije nego sada".

Ističe da su u to vreme na vlasti bili ljudi koji su poslušni, a visoki predstavnik je imao veliki uticaj.

Ranije se to bez ikakvih lomova moglo promeniti, sada bi to bio već ozbiljniji poduhvat, ocenjuje Popov.

Krivicu, kad je u pitanju nefukcionalnost BiH, vidi i u političkim liderima koji, kako kaže, da žele da se dogovore, dogovorili bi se. Oni se pozivaju na Dejtonski sporazum, a svaki dan ga krše, a optužuju jedan drugog za kršenje, dodaje.

Tarner je naveo da Srbi, Bošnjaci, Hrvati samo putem američkog liderstva mogu da žive zajedno u miru i jedino tako mogu da postoje jednaka prava svih naroda.

Ako bi se promenio Dejtonski sporazum, da centralna vlast ima vlast kakvu treba da ima, ne bi bilo potrebno prisustvo međunarodne zajendice, kaže Popov.

Sada imamo sistem da svaki narod, u svim institucijama, ima pravo da stavi veto i nijedna stvar ne može da se sprovede, naveo je. Međunarodna zajednica, ukoliko uđe u promenu, moraće da povede računa o tom delu, rekao je Popov.

Popov je ocenio da su se prilike u samoj BiH, ali i u međunarodnoj zajednici promenile. Promenilo se  unutrašnje stanje u BiH, jer su njeni lideri uspeli da homogenizuju svoje biračko telo, i sada je teško, smatra, bilo šta da se promeni tako lako. Dodaje da se nekad predsednik RS ili Federacije lakše mogao smeniti, a sada se, na primer, to doživljava kao atak na celu RS i sl.

Dodaje da se i stanje u međunarodnim odnosima promenilo, da sada postoji Putinova, ne Jeljcinova Rusija, koja je penetrirana u region. "Sada kad bi se želeo menjati Dejtosnki sporazum, morala bi se tražiti saglasnost svih sila, pa i Rusije", kaže.

Moramo, dodaje, računati i na uticaj Turske, jer imamo deo muslimanske populacije, Bošnjaka. Promenile su se okolnosti kod suseda koji su potpisnici, dodaje. "Ranije su i Hrvatska i Srbija više vodile računa o upozorenjima međunarodne zajednice, a sada su se stvari u obe države radikalizovale", navodi gost Dana uživo. Iako podržavaju formalno integritet BiH, obe zemlje homogenizuju biračko telo, koristeći situacije u BiH, kaže.

Kaže da su i SAD promenile mišljenje. Amerika je konačno shvatila daje čuvajući Dejtonski sporazum 22 godine zapravo doprinela nesigurnosti u regionu, jer je BiH latentni "bolesnik", uz Kosovo, navodi. Amerika je i shvatila jače prisustvo Rusije, i to je jedan od razloga zašto Amerika želi veće prisustvo u regionu, dodaje.

Smatra da su moguća dva pravca - jedan je ono što je trebalo uraditi par godina posle Dejtona, kad se videlo da BiH ne funkcioniše kao država - da se prenesu ovlašćenja na centralnu vlast, a drugi pravac je da se napravi neka vrsta konfederacije, ili i treći entitet, što bi bilo opasno, čime bi se završilo rastakanje BiH, kaže.

Na pitanje da li je neki novi Dejton način da se ukloni Dodik koji je dugo trn u oku zapadu, i koji insistira da se u jednom trenutku održi referendum o samostalni Republike Srpske, Popov kaže da je to moguće.

Ali Dodik ako nema podfršku iz Beograda, veoma bi brzo sišao s političke scene, dodaje. Pitanje je koliko međunarodna zajednica može da izvrši pritisak na Beograd, kaže. Ipak, kako kaže, nije Dodik jedini krivac za takvu situaciju u BiH i da se igraju suptilne igre između predstavnika tri naroda.

Svi se zaklinju u Dejtonski sporazum, da ga treba poštovati, a svi su svesni da BiH, kako je dizajnirana njime, ne može da funkcioniše bez smetnji. Ako se ide u pravcu promene mora da se ima jasan plan šta se menja u Dejtonskom sporazumu, naveo je.

Bilo je pokušaja, podseća Popov, u ranijem periodu da se promeni Dejtonski Ustav - 2006. su bošnjački predstavnici oborili taj pokušaj. Drugi je Butmirski proces 2009, koji je propa jer Dodik nije hteo tamo da šalje ni svog predstavnika, a kamoli sam da tamo ode, podsetio je.

Celo gostovanje pogledajte u videu:

Izvor: N1

Nastavak na N1 televizija...