Izvor: Objava, 08.Maj.2018, 14:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Položaj žena na tržištu rada

Neravnopravno učešće žena u procesima donošenja odluka na tržištu rada je svakodnevica u Srbiji, dok se rodna diskriminacija ispoljava kroz manju stopu zaposlenosti, razlikama u zaradi i kršenju radnih prava, zaključeno je danas na okruglom stolu pod nazivom „Rodna neravnopravnost na tržištu rada u Srbiji“, u organizaciji Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost UN Women i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

„Drago mi je što sam deo okruglog stola na temu „Rodne ravnopravnosti na tržištu rada u Srbiji“, gde ću sa svim svojim kompetentnim i profesionalnim kolegama pokušati da vam približim položaj žena na tržištu rada u Srbiji. Ponosna sam što smo od 2012.do danas uspeli duplo da smanjimo stopu nezaposlenosti u odnosu na prethodne godine, koja je tada iznosila 27%. Da je tržište rada prioritet nad svim prioritetima, u prilog govori podatak da je iz budžeta Republike Srbije u 2018.godini izdvojeno tri milijarde 650 miliona dinara za unapređenje aktivnih mera za zapošljavanje, posebno za žene iz ruralnih područja koje su najugroženije. Pitanje rodne ravnopravnosti nije pitanje samo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, več je pitanje celokupnog društva uopšte i svi sektori su podjednako važni“, istakla je Stana Božović, državna sekretarka za rodnu ravnopravnost iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

„UN Women u Srbiji radi već 10 godina na osnaživanju žena i postizanju velikih ulaganja vladinih i nevladinih organizacija u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti. Položaj žena u Srbiji na tržištu rada je u daleko nepovoljnijem položaju u poređenju sa ženama u drugim zemljama Evrope, kakve mi želimo da budemo. Mi smo zemlja koja garantuje jednaka prava svojim građanima, ali mi moramo da im omogućimo načine kako da ih ostvare, samo ukoliko zajedno radimo mnogo više. Veoma je važno da se svi sa svojih pozicija zajedno sa ženskim nevladinim organizacijama, akademskom zajednicom i predstavnicima medija udružimo i razmislimo na koji način možemo da unapredimo ekonomski položaj žena u Srbiji, jer to nije pitanje samo žena već i pitanje rodne ravnopravnosti“, navela je Milana Rikanović, šefica Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost (UN Women).

Rezultati poslednje Ankete o radnoj snazi Republičkog statističkog zavoda iz 2017.godine govore da je stopa zaposlenosti muškaraca 54%, a žena 39,1%. Studije o položaju žena na tržištu rada Srbije sprovedene u poslednjih nekoliko godina ukazuju na prisutnu rodno zasnovanu diskriminaciju na tržištu rada, a koje se odnose na veliku stopu nezaposlenosti, smanjenju ekonomske aktivnosti i povratku tradicionalnoj ulozi žene domaćice. Mlade žene su u nepovoljnijem položaju nego mladi muškarci. U 2016. godini stopa nezaposlenosti žena između 15 i 24 godine je bila viša nego kod muškaraca iste starosti, a to je posebno bilo izraženo u Južnoj i Istočnoj Srbiji.

Jedino kada su žene i muškarci podjednako zastupljeni na tržištu rada, može se garantovati produktivna zaposlenost i dostojanstven rad, koji su ujedno najvažniji faktori za uspostavljanje stvarne rodne ravnopravnosti, a koje u Srbiji nažalost nema. S obzirom da se osnovna karakteristika položaja žena u Srbiji ogleda u veoma visokoj stopi neaktivnosti, više od polovine žena starijih od 15 godina je u penziji, školuje se, obavlja kućne poslove ili uopšte ne traži posao.

Okrugli sto pod nazivom „Rodna neravnopravnost na tržištu rada u Srbiji“, okupio je preko 10 državnih i gradskih predstavnika i više od 100 zvanica, među kojima su Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Stevan Đurović, direktor Inspektorata za rad, Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centara za demokratiju, Vesna Petrović, članica upravnog odbora Beogradskog centra za ljudska prava, Sanja Popović Pantić iz Udruženje poslovnih žena, kao i predstavnici kompanija „Ikea“ i „Telekom“.

Međunarodna zajednica definiše rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i kao cilj sam po sebi, i kao sredstvo za promovisanje razvoja, dok povećanje nivoa obrazovanja žena ne samo da poboljšava mogućnost njihovog zapošljavanja, več u velikoj meri utiče i na smanjenje razlika u odnosu na muškarce. Zato su danas na okruglom stolu u svečanoj Sali Zepter hotela u Beogradu, posebno bili razmatrani rodni aspekti na tržištu rada, koji se ispoljavaju kroz manju stopu zaposlenosti žena, velikim razlikama u platama, kao i diskriminaciji prilikom zaposlenja i dodeljivanju rukovodećih mesta.