Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Dec.2019, 15:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Polovina medija ne koristi inovacije zbog nedostaka novca, ali i volje

Iako su klasični mediji svesni da se moraju osavremeniti i preseliti na digitalne platforme, više od polovine medija u Srbiji kao najveću prepreku na putu ka inovacijama navodi nedostatak novca, rečeno je na okruglom stolu u organizaciji Asocijacije medija.

Rezultati istraživanja o percepciji inovacija u medijskom okruženju koje je sprovela Asocijacija medija pokazali su da kao najefikasniji oblik medijskog biznis poslovanja 40 odsto ispitanih vidi digitalni marketing, a skoro >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << 55 odsto da je oglašavanje putem novih medija efektnije.

Autorka istraživanja i novinarka nedeljnika Vreme Ivana Milanović Hrašovec izjavila je da niko od ispitanih nije rekao da je problem što ne ume da se bavi digitalnim medijima, ali da primećuje nezainteresovanost zaposlenih i to da menadžment ne vidi medije kao biznis, već kao proizvođača informacija.

Rezultati istraživanja pokazuju i da se više od 80 odsto medijskih profesionalaca svakodnevno informiše preko Interneta, iz televizijskog programa oko 12, a kroz novine svega 3,5 odsto.

Milanović Hrašovec je zaključila da publika očekuje digitalizaciju medija jer želi da učestvuje u njihovom kreiranju.

"Mediji više nisu zatvoreni blok, nemaju taj autoritet već čitalac kritikuje i komentariše pročitano, traži dodatne informacije i postavlja pitanja", dodala je autorka istraživanja.

Izvršna direktorka sajta Telegraf Jasmina Koprivica rekla je da se uspešni primeri inovacija dešavaju u regionu i svetu, jer je pre 17 godina digitalna revolucija zauvek promenila svet medija.

Ona je dala primere Gardijana, Njujork tajmsa i Klajne Cajtunga, koji su prošli kroz velike krize, pad čitanosti štampanih izdanja, prelazak na digitalnu platformu koji je značio velike promene, otpuštanje radnika i potpunu promenu uređivačkog koncepta.

Rezultat je kod Njujork Tajmsa na primer, da je 2012. godine uveo pretplatu, a 2018. godine zabeležio zaradu od 1,8 milijardi dolara.

Kako je istakla Koprivica, i Gardijan je pozvao čitaoce da ga podrže, pa od ove godine posluje sa dobitkom a povratilo se poverenje i u štampano izdanje.

Učesnici okruglog stola osvrnuli su se na primer dnevnika Danas koji je osavremenio svoje on lajn izdanje i osnovao čitalački klub, čime je uspeo da poboljša materjalno stanje i kvalitet lista.

O načinima prelaska na digitalno poslovanje govorio je Vladimir Aranđelović, izvršni direktor Digital Communications Instituta koji je potvrdio da postoje besplatni "alati" za poboljšanje digitalnog poslovanja medija, ali se oni retko koriste.

Aranđelović je izneo da u svetu najviše novca od prikazivanja podataka zarađuju Google i Facebook, kao i da postoje platforme na kojima svaki medij može da beleži navike svojih korisnika i prilagodi im sadržaj.

Kada je reč o srpskom tržištu za oglašavanje, ono nije bitno velikim kompanijama, jer je Srbija jedna od tri zemlje koje najmanje ulažu u digitalno oglašavanje.

"Ta situacija može da se menja ako postoji volja, jer politička situacija ne utiče mnogo na svet inovacija", rekao je Aranđelović.

Ovo je posle Niša i Novog Sada, treći okrugli sto na ovu temu koji je organizovala Asocijacija medija uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj.

Nastavak na NoviMagazin.rs...

Danas: Većina medija ne može da prati razvoj tehnologije