Izvor: Blic, 30.Jul.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika u čarapama
U zoni zamrznutog konflikta svaka se varnica prima i očas može da postane buktinja. Akteri politike i života u takvim zonama imaju sasvim oprečne stavove i varnice im dođu kao neka vrsta oruđa i oružja kojim barataju u međusobnoj komunikaciji. Nepredvidiv ili iznenadni potez jedne uglavnom rezultira predvidivim potezom druge strane. Zapravo, zamrznuti protivnici to i rade da bi u sopstvenu korist isprovocirali predvidiv potez onog drugog.
Tako se dogodilo i sada kada je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tači, baš u vreme privremenog prekida pregovora Beograda i Prištine, odlučio da uzme stvar u svoje ruke i bez pregovora izmeni dosadašnju praksu na severu Kosova. Pošto mu je u kosovskoj javnosti poljuljano poverenje zbog izveštaja Dika Martija i optužnice Euleksa protiv najbližeg mu saradnika Fatmira Ljimaja za trgovinu organima, pitanje je da li bi politički preživeo ovaj potez, napali su ga sopstveni mediji, da mu u preživljavanju nisu pomogli „ mladići sa fantomkama", kako im tepaju neki mediji u Srbiji. Nije Tači od juče znao je da će njegovu varnicu neko drugi raspaliti u plamen, što se i desilo na Jarinju i tek posle toga je dobio podršku skupštine i trenutno politički profitirao. Zvanični Beograd, hvala bogu, poziva na uzdržanost od sukoba i zahteva hitne pregovore i međunarodnu arbitražu, ali sve što se dogodilo, nažalost, ne ide u prilog Srbiji, već onima u njoj koji priželjkuju još neki mali ratić ne bi li se obogatili i preraspodelili ono malo jada i bede što je ostalo posle minulih sukoba i tranzicije.
Nema, naravno, nevinih kada je reč o Kosovu ni u tzv. međunarodnoj zajednici. Dijametralno suprotni stavovi SAD i Ruske Federacije podgrevaju čas nadanja Prištine, čas nadanja Beograda, dok se Evropa, umorna od sopstvenih kriza i birokratije, teško snalazi i, namerno ili nenamerno, uglavnom zakasnelo reaguje. Svi se zajedno pozivaju na realnost u kojoj ima mnogo nerealnog, ispod maski ili ispod čarapa, to jest fantomske politike. Prema tome, nisu Beograd i Priština samo taoci takve politike već i sopstvenih politika u čarapama, kojima jedni drugima vezuju ruke.
Da li je za utehu to što Priština bez Srbije neće dobiti stolicu u UN, a Beograd bez Kosova članstvo u EU!? Što Priština neće možda dobiti bezvizni režim, a Beograd ga možda izgubi? Gube obe strane. U zoni zamrznutog konflikta dijalog o svim životnim problemima je jedino rešenje, a alternativa dijalogu je rat. Ko se pravi da to ne zna, laže i sebe i svoje građane, a građani u obe sredine barem znaju ko laže.
