Izvor: Blic, 28.Mar.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Političari i poznati jači od zakona

Pre nego što je prošle nedelje pretočen u optužnicu, krivični predmet sa imenom Marije Rašete-Vukosavljević, bivše ministarke za telekomunikacije, do Okružnog tužilaštva je putovao tri godine.

Saša Ivanić, prvi zamenik okružnog tužioca u Beogradu, kaže da je od momenta podnošenja krivične prijave proteklo više od tri godine, ali je, kako navodi, predmet Marije Rašete u tužilaštvu bio samo nekoliko dana. U mnogim slučajevima na optužnicu i početak suđenja protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljudi, uglavnom poznatih ličnosti, osumnjičenih za zloupotrebu službenog položaja i proneveru višemilionskih vrednosti često se čeka godinama. Objašnjenja koja stižu od istražnih sudija uglavnom se svode na priču da su „ti postupci komplikovani, da je bilo neophodno saslušati veliki broj svedoka ili da je neko drugi pre njih radio na tom slučaju".

I na slučaju estradne zvezde Svetlane - Cece Ražnatović radi se već četiri godine. Ona je osumnjičena za zloupotrebu položaja i preprodaju igrača Fudbalskog kluba Obilić. Iako je istraga pokrenuta tokom akcije „Sablja" 2003. godine, ovaj predmet će tek sada biti dostavljen tužilaštvu.

- Treba da se saslušaju još dva svedoka. Za jednog smo poslali zahtev, odnosno zamolnicu, jer nije sa teritorije Srbije. U principu, istraga je okončana i slučaj bi uskoro trebalo da bude prosleđen tužilaštvu, koje će odlučiti da li treba podizati optužnicu. Svaka sitnica je prečešljana i situacija je prilično jasna. Predmet sam preuzeo pre petnaestak dana od sudije Dragana Lazarevića. Čak su uspeli i da dovuku svedoka sa Kipra, koji je na kraju dao izjavu - rekao je istražni sudija Branislav Pantelić.

Protiv Svetlane Ražnatović podneta je prijava zbog sumnje da je kao predsednica Fudbalskog kluba Obilić prodavala igrače raznim inostranim klubovima, dok je u poslovnim knjigama prikazivala da su igrači odlazili bez obeštećenja klubu. Ona je osumnjičena da je oštetila FK Obilić za 22.529.000 tadašnjih maraka i 480.000 američkih dolara. Od te sume Ražnatovićeva je pet i po miliona maraka vratila u klub, ali je to prikazala kao lično ulaganje ili investicije u firmu koju je osnovao njen pokojni suprug Željko Ražnatović Arkan.

Ostatak novca potrošila je na svoje potrebe.

U centru slučaja novijeg datuma nalazi se Prvoslav Davinić, bivši ministar odbrane. Iako se navodi kao jedini osumnjičeni, Davinić još nije ni saslušan. Zahtev za pokretanje istrage podnet je 1. 12. 2006. godine, a istražni sudija Okružnog suda trebalo bi da ustanovi detalje oko zakupa „špijunskog" satelita. Za ovu aferu se saznalo kada je izraelska firma „Imidžset" zatražila da se na ime zakupa plati 45 miliona evra. Davinić je tada tvrdio da je cela stvar bila poznata i članovima Vrhovnog saveta odbrane, Saveta ministara, pa i premijeru Vojislavu Koštunici.

Ime bivšeg ministra odbrane obeležilo je još jednu aferu. Taj slučaj je iz nekadašnjeg Vojnog suda prebačen u Okružni sud. Naime, radi se o ugovoru koje je Ministarstvo odbrane SCG potpisalo sa zrenjaninskim preduzećem „Proizvodnja Mile Dragić". Tom prilikom je za nabavku 74.000 šlemova, 69.000 pancira i druge opreme iz državnog budžeta plaćeno čak 300 miliona evra, iako bi ta oprema trebalo da košta znatno manje.

- Predmet je u fazi ekonomsko-finansijskog veštačenja. Neophodno je da saznamo da li je sve to koštalo kao što je navedeno. Ukoliko nije, moramo da utvrdimo kakve su razlike u cenama, a moraćemo i da proverimo verodostojnost pojedinih faktura. Davinić je u ovom predmetu okrivljen zbog zloupotrebe službenog položaja, dok je protiv Mileta Dragića pokrenuta istraga zbog davanja mita, a u proširenju istrage i zbog prevare u pokušaju - rekao je za „Blic" istražni sudija Novica Mihajlović.

Iz nekadašnjeg vojnog u istražno odeljenje Okružnog suda prebačen je i predmet Aleksandra Jovičića, bivšeg načelnika Vojnomedicinske akademije, koji je okrivljen zbog zloupotrebe službenog položaja, tačnije, zato što je za vreme sankcija kupovao ultrazvučne aparate po cenama za koje se sumnja da su bile daleko veće od uobičajenih. U zahtevu za pokretanje istrage tužilaštvo tereti Jovičića za proneveru sume veće od dva miliona evra. Prema rečima istražnog sudije Vuka Tufegdžića, očekuje se saslušanje još jednog svedoka i okončanje finansijskog veštačenja, posle čega bi predmet trebalo da bude proleđen tužilaštvu.

Slučajevi koji čame u fiokama istražnih sudija tiču se i Milovana Bojića, Dragana Tomića i Dragoljuba Jankovića. Istraga protiv Bojića, bivšeg ministra zdravlja, pokrenuta je pre čak pet godina, kada su vlasti Švajcarske u svojim bankama našle račun otvoren na njegovo ime i zamrzle ga po zahtevu Srbije. U istrazi je i predmet Dragana Tomića, bivšeg direktora „Jugopetrola". On je takođe pre šest godina osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja, a tada je u javnost iznet podatak da na dva računa u švajcarskim bankama ima 1.337.000 švajcarskih franaka. Bivši ministar pravde Dragoljub Janković osumnjičen je 2001. godine za zloupotrebu službenog položaja zbog dodele stanova partijskim funkcionerima. Po rečima istražnog sudije Milana Dilparića, do sada su saslušani svi koji su okrivljeni zbog zloupotrebe službenog položaja. Pitanje je samo zašto onda nema optužnice.

Moć i politika sabotiraju procese

Prema rečima Jovana Ćirića, višeg naučnog saradnika Instituta za uporedno pravo, istragu uglavnom usporavaju dve stvari.

- Prvo, relativno je teško pronaći čvrste dokaze kada su u pitanju dela finansijskog kriminala. Ponekad je potrebno dovesti vrhunske veštake ili čak uraditi više veštačenja da bi se došlo do pravog putokaza i istine. Drugi razlog je u nekoj sferi politike. Tu se obično radi o osumnjičenima koji su moćni u političkom i ekonomskom smislu, pa su u stanju, i ako nisu na funkciji, da zaustave proces ili da sabotiraju neku istragu. Treći razlog bi mogao da bude nepostojanje odgovarajuće političke spremnosti da se sa ljudima koji su do juče bili ministri ili na sličnim funkcijama jednostavno raščisti - kaže Ćirić.

Goran Ilić, profesor na Pravnom fakultetu, smatra da je sporost osnovni problem ne samo našeg već svih procesnih sistema u Evropi.

- Nekada je razlog preveliki broj predmeta, nekada taktika odugovlačenja kako bi eventualno nastupila zastarelost. Tu je i činjenica da se neki dokazi prikupljaju po nekoliko puta u toku samog postupka. Na kraju, problem je i u procesnoj nedisciplini učesnika u postupku, jer ono što je na Zapadu nezamislivo, na primer, da se ne odazovete na sudski poziv, kod nas je to gotovo uobičajena stvar. Tako se javne ličnosti ne odazivaju zbog raznoraznih obaveza - kaže profesor Ilić.

Advokat Nikola Barović smatra da je sporost istražnih organa pitanje za UBPOK i tužilaštvo.

- Pitanje je šta oni istražuju i zašto ne rade ako već nešto saznaju. Zašto to ne stiže pred istražnog sudiju. Da li njih neko ometa ili je kriminal uspešniji od države... ili je država kriminalizovana. To se dešava zato što ni danas ne znamo da li je neko postao policajac zato što je bio kriminalac ili obrnuto. Tako je uz celu državnu i partijsku vertikalu. Dok je u toku suđenja nejasno da li je neko pukovnik DB i policije ili je u zemunskom klanu, onda ni država ne može da raspravi druge stvari. Tek kada bude jasno naznačeno da je pukovnik DB ubio tog i tog, onda će i druge stvari biti jasnije. Mora jasno da se kaže da je policijska jedinica po naređenju šefa države masakrirala ljude na drumu. Ako se neke stvari ne mogu jasno reći, kako onda da se urade. Zato sve traje u nedogled - rekao je Barović. n.e.-v.z.c.

Tri godine istražuju slučaj „Poštanske štedionice"

Istražne sudije Okružnog suda više od tri godine prelistavaju dokumentaciju Jelice Živković, nekadašnje direktorke „Poštanske štedionice". Ona je hapšena čak dva puta zbog sumnje da je zloupotrebila položaj kao direktor najveće državne banke, u kojoj se nalazi više od milion tekućih računa i milion i po klijenata koji primaju penziju i socijalnu pomoć. Ona je osumnjičena da je sa saradnicima pribavila materijalnu korist tešku 48 miliona dinara ili oko 700.000 evra, na ime provizije od novosadske firme „Sektor komerc", koja je bez tendera dobila posao od „Poštanske štedionice" da izrađuje slipove za platne kartice te banke. Postojala je i sumnja da je deo menadžmenta „Poštanske štedionice" oštetio tu banku za oko 570 miliona dinara učestvujući u isplati više od 514 miliona dinara vrednih, falsifikovanih obveznica dečjeg dodatka.

Nastavak na Blic...