Izvor: Večernje novosti, 20.Feb.2020, 19:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Polarni vrtlog je počeo ČUDNO da se ponaša: PROMENIĆE proleće i leto, preti da razori ozonski omotač (VIDEO)

Početkom januara ove godine, radiosondom su sprovedena merenja u središnjim slojevima stratosfere koja se prostire 50-55 km iznad Zemljine površine Početkom januara ove godine, radiosondom su sprovedena merenja u središnjim slojevima stratosfere koja se prostire 50-55 km iznad Zemljine površine.Merenja sprovedena nad islandskim Rejkjavikom pokazala su najnižu temperaturu u stratosferi u poslednjih 40 godina - čak -96 stepeni.Arktički vazduh je tako ostao "zaključan" >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u vorteksu i zato smo, između ostalog, imali blagu zimu. Što je jači polarni vrtlog, blaže su zime.Međutim, ovaj podatak svedoči o lošem stanju u kojem se trenutno nalazi polarni vorteks u stratosferi.Nekoliko nedelja kasnije, postignut je novi rekord, ali ovoga puta u nižim slojevima stratosfere, na visini između 18 i 20 km. Prilikom jednog ispitivanja u Svalbardu, arhipelagu u Arktičkom okeanu, izmerena je temperatura od -85 stepeni u nižim slojevima stratosfere.S obzirom na to da su ispitivanja sprovedena u stanicama van jezgra polarnog vrtloga, temperatura nad samim polom je zasigurno još niža. Analize pokazuju naznake zapanjujuće niske temperature u jezgru vrtloga za ovo doba godine.Prema merenjima NASA, zabeležena temperatura je najniža u poslednjih 40 godina za ovo razdoblje u severnoj hemisferi. Ovakvo stanje dovodi do pojave polarnih oblaka u stratosferi, koji se oblikuju u njenim najhladnijim delovima, gde temperatura pada ispod -85 stepeni. Ovi oblaci su ređi prizor i od polarne svetlosti.Ti oblaci igraju ključnu ulogu u procesu razaranja ozonskog omotača.Na Južnom polu oni pomažu da se stvara ozloglašena ozonska rupe zato što podstiču nastajanje hlora i broma, koji doprinose ubrzanom uništenju ozona.Hladni uslovi koji podržavaju formiranje ovih stratosferskih oblaka opstaju i do septembra-oktobra nad Antarktikom, kada se usled sunčevih zraka javlja fotohemijski proces koji doprinosi razaranju ozonskog omotača.Predstoje nam neizvesno proleće i početak letaU slučaju Severnog pola, temperatura obično nije dovoljno niska da bi se ovi oblaci formirali. Ipak, trenutni pokazatelji svedoče o kritičnom stanju ozona. Sunčeva svetlost stiže do Severnog pola krajem februara, odnosno, početkom marta, i uz prisustvo polarnih oblaka u stratosferi može pokrenuti proces uništenja ozona.Ozonska rupa nad Severnim polom je i dalje manja od one nad Južnim, ali svakako je nesvojstvena za severnu hemisferu.Uzrok je drastično zahlađenje polarnog vrtloga, dok se i snaga vetra unutar njega neuobičajeno povećala. Vrtlog će početi da nestaje s dolaskom proleća, jer će temperatura sigurno narasti. Ovaj proces povlačenja vrtloga može biti postupan ili će se javiti kao naglo povećanje temperature. Reč je o prirodnom događaju koji se zove "poslednje zagrevanje".Two days ago I saw this magnificent display of polar stratospheric clouds in Finnish Lapland. Just amazing!#pscs #nacreousclouds #lapland #finland pic.twitter.com/ANd5UOLwgL— Thomas Kast (@ThomasKast1) January 2, 2020Poslednje zagrevanje inače ne utiče na klimu, ali isto neće važiti i ove godine, zbog prisustva tako snažnog polarnog vrtloga. Iz tog razloga, neizvesno je kakvo nam proleće predstoji. To sve može uticati na vremenske prilike sve do početka leta.A da će proleće pred nama, barem u delovima Evrope, biti ekstremno potvrdio je i Akuveder u svojoj sezonskoj prognozi.Primera radi, na najtoplijim mestima u Španiji biće moguće temperature i do 38 stepeni krajem maja ili početkom juna.

Nastavak na Večernje novosti...