Izvor: B92, 17.Dec.2014, 20:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka embarga SAD prema Kubi
Embargo Amerike prema Kubi traje već pola veka i ta zemlja živi u siromaštvu, ali uprkos svemu, komunistički režim sankcije nisu slomile.
Nakon što je Kuba danas na slobodu pustila američkog humanitarnog radnika Alana Grosa, tokom razmene zarobljenika s Amerikom, zvanični Vašington je saopštio da ovaj potez nagoveštava novu američku politiku prema Havani, a agencije mogućnost uspostavljanja diplomatskih odnosa i ukidanja sankcija Amerike prema Kubi nazivaju istorijskim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << danom.
Usledio je i razgovor predsednika SAD Baraka Obame s kubanskim predsednikom Raulom Kastrom o normalizaciji i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa među dugogodišnjim neprijateljima.
Embargo Amerike prema Kubi traje pola veka.
Vrhunac krize dve zemlje, ukoliko izuzmemo verovatno najdramatičniji momenat Hladnog rata, oktobra 1962. vezan za prisustvo sovjetskih projektila na Kubi, nesumnjivo je bio pokušaj vojne intervencije sredinom aprila 1961. Invazione snage, pripremane, naoružane i obučavane u Sjedinjenim Državama (ili od SAD), iskrcale su se tada na južnoj obali Kube, u Zalivu svinja.
Ali zategnutost, koja je tada dostigla vrhunac, trajala je sve vreme od pobede Kubanske revolucije na samom kraju 1958. godine.
Kubanska revolucija započela je u julu 1953. napadom na kasarnu Monkada, na samom zapadu ostrva, da bi konačno posle brojnih obrta, uključujući zatočeništvo lidera revolucije Fidela Kastra i drugova, revolucionari konačno oborili Batistin režim. Kastrovi gerilci koji su oborili Batistu ušli su u Havanu na samu novogodišnju noć 1958. na 1959. godinu.
Izvorno, Kastro nije bio komunista i njegova namera nije bila zavođenje režima ustrojenog po sovjetskom uzoru. Ali postojala je zategnutost, odnosno nepoverenje prema politici Vašingtona, najviše zbog podrške nepopularnim ili čak omrznutim režimima u Havani, što je trajalo decenijama.
Istorijski, SAD su poseban upliv na Kubi ostvarile pobedom u špansko-američkom ratu vođenom od aprila do avgusta 1898. godine. Rat je izazvan pošto je pronađen sumnjiv povod u eksploziji američke oklopnjače Mejn, u luci Havane. U stvarnosti SAD su tražile opravdanje za intevenciju kako bi pomogle kubanskim gerilcima protiv španskih vlasti. Pobedom u tom ratu SAD su konačno srušile špansku kolonijalnu imperiju (osim poseda u Africi).
Tako da su mirovnim sporazumom Portoriko i Filipini postali teritorije SAD, a Kuba je formalno postala suverena, s tim što je do 1902. trajala američka vojna uprava. Na osnovu takozvanog Platovog amandmana SAD su tada zadržale pravo da vojno intervenišu, ako procene da je to potrebno. Zaliv Gvantanamo, na kojem se nalazi vojna baza SAD iznajmljen je od Kube 1903.
Orijentacija prema Moskvi Fidela Kastra bila je posledica činjenice da SAD novim kubanskim vlastima nisu ostavile drugačiju mogućnost.
Kada je došlo do vojne intervencije u Zalivu svinja 15. aprila 1961. na opšte iznenađenje Kubanci su se uspešno oduprli, i već 19. aprila bilo je jasno da su napadači poraženi. Odmah potom započela je blokada Kube od SAD, koja do danas nije prestala. Uzima se da je krah u Zalivu svinja bio najveći američki poraz posle Perl Harbura 1941. Kenedi je potom započeo tajnu operaciju - Mungus, koja je podrazumevala subverzivne i propagandne aktivnosti, uz ekonomsku blokadu i stalnu vojnu pretnju.
Verovatno najdramatičniji momenat Hladnog rata uopšte - bio je pokušaj stacioniranja sovjetskih raketnih sistema 1962. godine. Oktobra 1962. SAD su objavile da su na Kubi otkrivena sovjetska vojna postrojenja. Na fotogafijama, koje su tada predočene svetskoj javnosti, videli su se objekti za projektile dugog dometa, još u izgradnji.
Napetost dve supersile prevaziđena je pošto je sovjetski lider Hruščov pristao da povuče projektile. Dogovor je predviđao da SAD takođe povuku projektile stacionirane u Turskoj, što nikada nije sprovedeno.
Više od 20 puta Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija podnošeni su predlozi rezolucija za ukidanje blokade nametnute Kubi od SAD, koje su tu zemlju dovele u veoma nezavidnu situaciju. Ogromna većina članica UN redovno je podržavala ovakve inicijative.
Septembra 2011. posle jedne od takvih inicijativa u Generalnoj skupštini UN kubanske vlasti su objavile da je dotadašnja, procenjena, ekonomska šteta koju je Kuba pretrpela zbog blokade SAD dostigla 975 milijardi dolara.
