Izvor: Večernje novosti, 12.Dec.2019, 12:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pola miliona suđenja traje duže od 5 godina: Ko su krivci za to što se veliki broj procesa u pravosuđu ne završava u razumnom roku?

Za godinu i po zastarelo 140.000 predmeta; Godišnje 400.000 slučajeva preko plana VIŠE od 26.500 suđenja zastarelo je u prvih šest meseci ove godine, a oko 114.000 prošle! Ovo pokazuje polugodišnji izveštaj o radu sudova na sajtu Vrhovnog kasacionog suda. Čak 48.000 građana pokrenulo je za prvih šest meseci sporove radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, a u istom periodu vodilo se ukupno 62.000 ovakih sporova. Svima koji ih dobiju, odštete će platiti država >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << iz budžeta. To je ujedno i jedan od najčešćih razloga zbog čega se građani žale Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Jedno od najpoznatijih maratonskih suđenja jeste afera "Indeks", koje traje punih 11 godina i pre nekoliko dana Viši sud u Smederevu doneo je tek prvostepenu presudu! Afera je izbila 2007. godine hapšenjem profesora zbog primanja mita. Suđenje je počelo 2009. i od tada je dva puta kretalo iz početka. Za davanje mita i zloupotrebu službenog položaja optuženo je 89 ljudi, a za gotovo polovinu postupak je obustavljen zbog zastarelosti. Izveštaj o radu sudova Vrhovnog kasacionog suda od 1. januara do 30. juna pokazuje da se u Srbiji vodi neverovatnih 257.750 postupaka duže od 10 godina, a više od 300.000 između pet i 10 godina. Starim predmetom smatra se svaki stariji od tri godine, pa ispada da je najmanje pola miliona predmeta u zemlji staro! Stvari stoje ipak daleko bolje nego 2012. godine, kada je nerešenih starih predmeta bilo za 1,4 miliona više. Sada ih je oko 730.000, jer je od 2013. većina prešla u ruke izvršitelja. Uprkos tome, situacija je daleko od ružičaste, jer u sudski sistem u poslednje vreme godišnje ulazi po 400.000 predmeta više od planiranog broja! - Činjenica je da se broj starih sudskih predmeta iz godine u godinu smanjuje kao rezultat angažovanja sudija, ali i kao posledica sistemskih rešenja, kao što su izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2013. Pošto od 1. januara počne da se primenjuje novi zakon u izvršnoj materiji, još će se smanjiti broj, naročito predmeta starijih od pet ili 10 godina. Sprovođenje izvršenja u pretežnoj meri prelazi u nadležnost izvršitelja - kaže Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije. Kolika će biti dužina postupka, po njenom mišljenju, zavisi od složenosti predmeta, opterećenosti sudije, njegove stručnosti i efikasnosti onih na koje su sudovi upućeni, poput veštaka ili pošte, kao i kvaliteta zakona. Na to utiče i stabilnost sistema, a sudije su se dva puta našle na meti reforme pravosuđa. - Sa manje ljudi nije se moglo raditi efikasnije. Broj sudija ne bi trebalo da zavisi od broja stanovnika, već od broja i strukture predmeta - kaže Bjelogrlićeva. Mada javnost često pominje advokate koji razvlače postupke kada je to u interesu njihovih klijenata, predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac razloge za duga suđenja vidi u prevelikom broju predmeta i preopterećenosti sudova, kao i čestim neuspešnim reformama: PROČITAJTE JOŠ: ZAVRŠENI RADOVI NA PALATI PRAVDE: Još nameštaj, pa useljenje - I procesni zakoni, i sudska praksa pogoduju ovakvom stanju stvari, ali ima i uzroka koji su posledica uvreženog načina ponašanja. Recimo, u krivičnim postupcima ima dosta predmeta koji su na "veštačkom disanju" jer tužilaštvo, bez obzira na rezultate dokaznog postupka, insistira na postupku i odgovornost prebacuje na sud. Ono nikada ne odustaje od krivičnog gonjenja zbog nedostatka dokaza, a i to je jedan od načina skraćivanja postupka. Advokati imaju najviše razloga da se postupci ne odugovlače, zbog interesa građana koji žele da se pitanje njihovih prava brzo i efikasno reši. Ponekad se među krivcima pominju i sudski veštaci, jer veštačenja dugo traju, i po nekoliko meseci. Milić Đoković, predsednik Udruženja samostalnih sudskih veštaka i procenitelja, kaže da veštačenja traju od 15 do 45 dana, kada su izuzetno složeni predmeti, i da oni ne mogu biti odgovorni. - Osnovni razlog za ovoliko trajanje suđenja je mali broj sudija, a veliki priliv predmeta, odnosno naša navika da se tužimo za sve i svašta! To se malo smanjilo kada su poskupele sudske takse, ali i dalje ga ima. Ima opstrukcija i advokata, pa klijenti koji promene i po 10 zastupnika u jednom postupku, zatim, sudije koje se izmenjaju na istom predmetu, ročišta koja se zakazuju na po šest meseci... Nisam optimista da ćemo to lako rešiti - kaže Đoković. NA DOSTAVU BACE 100 MILIONA U PREKRŠAJNOM apelacionom sudu u Beogradu kažu da do zastarevanja najčešće dolazi jer građani izbegavaju da prime rešenja i presude, pa uspevaju da uruče svega trećinu dopisa. Srbija za sve prekršajne sudove potroši oko 130 miliona dinara godišnje za dostavu pošte, od čega se oko 100 miliona baci.

Nastavak na Večernje novosti...