Izvor: RTS, 04.Nov.2011, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poklanjanje znanja i pameti
Kada je reč o odlivu mozgova, od Srbije je gora samo Gvineja Bisao, pokazuje istraživanje američke Agencije za međunarodni razvoj. Po povratku sa školovanja iz inostranstva, mladi ponovo odlaze jer ovde ne mogu da nađu adekvatan posao.
Srbija je u samom svetskom vrhu po odlivu mozgova, pokazuju istraživanja međunarodnih organizacija. Prema poslednjem istraživanju američke Agencije za međunarodni razvoj, od Srbije je, kad je reč o odlivu mozgova, gora je samo Gvineja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Bisao.
Ništa bolji plasman Srbija nema ni na listi Svetskog ekonomskog foruma - broj mladih i pametnih ljudi koji odlaze veći je samo u Bosni i Hercegovini, Kirgiziji i Svazilendu.
Stručnjaci napominju da je važno da matica održi vezu sa onima koji odlaze, a da se onima koji ostaju obezbede što bolji uslovi za rad.
Ana Pantelić je diplomirala i magistrirala međunarodnu politiku u Americi. Po povratku u Beograd, konkurisala je mnogo puta za posao, međutim, bez uspeha. Odustala je i od traženja posla u struci. Uskoro, teška srca, kaže, ponovo napušta Srbiju.
"Čovek dođe sa željom da uradi nešto pozitivno i konkretno, da unese neke novine, da preomeni neke stvari. Nikoga nisam poznavala, nije nikog bilo da me preporuči, to je nešto što nisam očekivala", kaže Ana Pantelić i dodaje da je mislila da će njeno znanje i iskustvo više da se ceni.
Od stipendista Fonda za mlade talente, koji po ugovoru moraju da provedu pet godina u zemlji, posao nađe manje od polovine.
"Imamo dobru sardnju sa Nacionalnom službom za rad, ali u ovu priču treba da se uključe i druga ministarstva, resorna, poput Ministarstava za rad, prosvetu i nauku", kaže Miloš Radosavljević iz Ministarstva omladine i sporta.
Neophodna sistemska rešenja
Radosavljević je rekao da se partneri traže i u domaćim i stranim kompanijama.
Iako pomaka ima, uglavnom se radi o usamljenim slučajevima jer sistemskog rešenja i dalje nema, kažu u nevladinom sektoru. Vladina Strategija naučnog razvoja primenjuje se delimično, jer se čeka donošenje Akcionog plana.
"Poslednje istraživanje koje smo radili, a još je u toku, pokazuje da 45 odsto njih razmišlja da živi u inostranstvu", kaže Tanja Pavlov iz Grupe 484.
U Ministarstvu prosvete i nauke kažu da tako veliki i složen problem ne mogu sami da reše. Fakulteti su, kažu, i dalje zatvoreni za prijem novih predavača.
"I da smo bogatija zemlja ne bismo smeli dozvoliti sebi takav luksuz da veliki broj naučnika ne učestvuje u doktorskim studijama. Preduzimamo mere, otpor je veliki, svako čuva svoj monopol, ne postoji svest koliko je to veliki i važan problem", kaže Radivoje Mitrović iz Ministarstva prosvete i nauke.
Na planu povezivanja sa dijasporom, kažu, učinjeno je dosta. Od januara je pokrenuto više od sedam stotina projekata, u kome su učestvovali i naši stručnjaci iz inostranstva.
