Izvor: RTS, 25.Nov.2009, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška za primenu Prelaznog sporazuma
Evropski parlament poziva zemlje članice da bez odlaganja primene Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Vreme je da Beograd napravi sledeći korak na putu ka Uniji, rekao je komesar za proširenje Oli Ren.
Generalna podrška politici proširenja EU i članstvu za zemlje Balkana koje ispunjavaju uslove potvrđena je u Evropskom parlamentu. Parlamentarci pozivaju zemlje članice da bez odlaganja postignu dogovor o primeni Prelaznog sporazuma sa Srbijom, navodeći da bi to moglo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da desi na sledećem sastanku u decembru.
Direktor Pravnog foruma Vladimir Todorić rekao je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a da Srbija ne može da podnese kandidaturu pre odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Todorić je, međutim, rekao da posle odrmzavanja Srbija treba da podnese zahtev za članstvo, jer je već jednom ranije najavila kandidaturu u aprilu, pa povukla, na insistiranje Olija Rena.
Komentarišući različite najave kada je opravo vreme za kanidaturu, Todorić je rekao da "sa aspekta države koja je već članica EU, nikad nije pravo vreme, jer te države uvek imaju svoje razloge da neka druga država ne treba da bude u Uniji iz političkih, ekonomskih ili drugih razloga".
"Ali sa aspekta države koja želi da postane članica država, Srbija ne da treba da kuca na vrata EU, nego treba da lupa sa obe šake, što se videlo iz iskustva nekih drugih država" , smatra Todorić.
"Hrvatska je podnela zahtev za kanidaturu uprkos striktnim uputstvima da to ne radi, pa je to ipak urodilo plodom", ocenio je Todorić.
Šef švedske diplomatije Karl Bilt i evropski komesar za proširenje Oli Ren zatražili su da vrata za članstvo u Evropskoj uniji ostanu otvorena za zemlje Zapadnog Balkana, Tursku i Island i da se ne odustane od politike proširenja koja se do sada pokazala kao veoma uspešna.
"Proširenje se pokazalo kao najuspešnija politika od svih poduhvata koje je do sada preduzela EU", rekao je Bilt predstavljajući evropskim parlamentarcima u Strazburu strategiju proširenja koju je izradila Evropska komisija.
"Posle poslednjeg velikog proširenja koje nam je donelo oko stotinu miliona stanovnika, koncentrisani smo na zemlje Jugoistočne Evrope. Njihovo priključenje Uniji neće biti ni brzo ni lako. Problemi su dobro poznati. Svi smo svesni da među nama postoje oni koji misle da im treba zatvoriti vrata. Ja pripadam onima koji su uvereni da bi to bila greška istorijskih proporcija koja bi proganjala našu uniju veoma dugo", rekao je Bilt.
U tom slučaju, dodao je, "otvorila bi se druga vrata koja bi zemlje regiona odvele pravcem koji bi bio jako loš".
Bilt je ocenio da je predstojeće ukidanje viza građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije "veliki korak napred" i izrazio očekivanje da će Albanija i Bosna i Hercegovina uspeti da nadoknade svoje sadašnje kašnjenje.
"Srbija je napravila veliki napredak jednostrano primenjujući Prelazni trgovinski sporazum i očekujemo pozitivan izveštaj o saradnji sa Haškim tribunalom", rekao je Bilt.
"Ne verujem da smo okončali izgradnju Evrope. Moramo nastaviti da je gradimo i proširujemo. To je od ključnog interesa i za njih (zemlje koje žele članstvo) i za nas (EU)", zaključio je Bilt.
Prestanak proširenja ugrožava kredibilitet Unije kao globalnog igrača
Evropski komesar za proširenje, Oli Ren, izjavio je da će stupanje na snagu Lisabonskog sporazuma omogućiti nastavak procesa proširenja Unije i da bi, ukoliko bi se sa proširenjem stalo, to "ugrozilo kredibilitet EU kao globalnog igrača".
Ren je ukazao da su sve države koje žele članstvo, "uprkos krizi, nastavili da prate put evropskih integracija".
Govoreći o konkretnoj situaciji za svaku zemlju, Ren je rekao da je Hrvatska otišla najdalje i da se ona približava cilju, ali da Zagreb sada mora da intenzivira reforme, pre svega u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Prema njegovim rečima "u Srbiji je bilo dobrih vesti", a Beograd je "demonstrirao odlučnost u evropskim integracijama i to ne samo jednostranim sprovođenjem Prelaznog trgovinskog sporazuma".
"Treba odblokirati sprovođenje Prelaznog trgovinskog sporazuma. Vreme je da Srbija krene dalje", rekao je Ren.
Ren je rekao i da je Makedonija napravila ubedljiv napredak, dok BiH "ima ozbiljne probleme, pre svega zbog svoje ratne prošlosti", ali je napomenuo da za Sarajevo ne sme biti nikakvih popusta.
"Nadam se da će bosanski lideri biti na nivou zadatka i postići dogovor. EU i SAD su angažovani u tome, jer želimo da Bosna uspe i verujemo da može", dodao je Ren.
Prema njegovim rečima, Turska jeste ostvarila napredak, ali je pred njom još dugačak put do članstva u Uniji.
Da evropski san građana Zapadnog Balkana postane stvarnost
"Pre pet godina ne bih bio optimista ni kada je u pitanju vizna liberalizacija za te zemlje, a sada smo toliko blizu tome da san pretvorimo u realnost. Hajde da evropski san građana Zapadnog Balkana ostavimo u životu i omogućimo mu da u budućnosti postane stvarnost", zaključio je Ren.
Italijanski poslanik Gabriele Albertini, koji stoji iza rezolucije Spoljnopolitičkog odbora parlamenta o proširenju, o kojoj u četvrtak treba da se glasa, izjavio je da je "jasno je da je evropski projekat još uvek privlačan".
"Tekst rezolucije je jasan u tome da zemlje koje žele da se priključe EU moraju biti ozbiljne u svojim naporima, moraju poštovati evropske kriterijume", rekao je Albertini. U toj rezoluciji se traži od Saveta ministara EU da "bez odlaganja" ratifikuje sporazum sa Srbijom.
"Sa zadovoljstvom se konstatuje napredak koji je postigla Srbija, posebno u jednostranom sprovođenju Prelaznog sporazuma. Smatramo da takvo jednostrano sprovođenje, uprkos finansijskoj krizi, pokazuje predanost zemlje na putu evropskih integracija. Zbog toga pozivamo Savet da bez odlaganja donese odluku o ratifikaciji Prelaznog sporazuma. Od Srbije se zahteva puna saradnja sa Haškim sudom", navodi se u rezoluciji.
Očekuje se da će Ren dobiti podršku evropskih poslanika za opšti stav da zemlje Zapadnog Balkana treba da uđu u redove evropske dvadesetsedmorice čim ispune nužne uslove.
Jednostrana primena u uslovima krize pokazuje predanost Srbije
Evropski parlamentarci razmatraće i rezoluciju spoljnopolitičkog odbora parlamenta u kojoj se traži da se Savet ministara EU što pre izjasni o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom.
Ta jednostrana primena, u uslovima finansijske krize, dobro pokazuje predanost Srbije napretku na putu u uključivanje u Evropsku uniju, naglašava se u nacrtu rezolucije, i zato se od Saveta ministara EU traži da se neodložno izjasni o ratifikaciji Prelaznog sporazuma.
U tekstu predloga rezolucije izražava se nada da će pre kraja godine biti okončan proces decentralizacije na Kosovu. Iznosi se zaključak da puno operativno delovanje Euleksa treba da omogući delovanje pravne države, javnog reda i bezbednosti na celom Kosovu.
Evropski parlament je već odobrio odluku Saveta ministara EU da se dodeli pomoć od 100 miliona evra za pokrivanje buđetskih potreba vlade Srbije, i makrofinansijski kredit od 200 milliona evra.
