Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Jul.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podnet zahtev za rehabilitaciju kneza Pavla Karađorđevića
BEOGRAD - Okružnom sudu u Beogradu danas je podnet zahtev za rehablitaciju kneza Pavla Karađorđevića koga su komunističke vlasti bivše Federativne Narodne Republike Jugoslavije posle Drugog svetskog rata proglasile ratnim zločincem.
Zahtev za rehabilitaciju potpisali su kćerka kneza Pavla princeza Jelisaveta Karađorđević, profesor Željko Zirojević, inženjer Jovica Nikolovski i sekretar Fondacije princeze Jelisavete Dragan Babić.
Knez Pavle, sin Arsena, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << brata kralja Petra Prvog, rođen je 27. aprila 1893. godine u Petrogradu. Posle ubistva Kralja Aleksandra Prvog, u oktobru 1934. godine u Marselju, postao je prvi od trojice kraljevih namesnika, koji su upravljali zemljom u ime maloletnog Petra Drugog Karađorđevića.
U unutrašnjoj politici oslanjao se na desničarsku Jugoslavensku radikalnu zajednicu Milana Stojadinovića, ali je izazvao krizu njegove vlade i na vlast doveo Dragišu Cvetkovića kako bi rešio državnu krizu izazvanu zahtevima Hrvata za posebnom federalnom jedinicom.
Cvetković je avgusta 1939. godine sklopio sporazuma sa Hrvatskom seljačkom strankom Vladka Mačeka, ali time nije rešeno nacionalno pitanje u jugoslovenskoj kraljevini, a nova vlada je 25. marta 1941. pristupila Trojnom paktu. Zbog toga je dva dana kasnije, 27. marta, izbio vojni prevrat u kome su srušene vlada i namesništvo, a knez Pavle je prognan s porodicom.
Izgnanstvo
Komunističke vlasti su ga posle rata optužile da je vodio politiku saradnje s fašističkom Italijom i nacističkom Nemačkom, a državna komisija ga je 1948. proglasila ratnim zločincem, oduzeta su mu sva građanska prava i konfiskovana celokupna imovina.
Knez Pavle je s porodicom do 11. aprila 1941. godine boravio u jugoslovenskoj ambasadi u Atini, a zatim kod familije svoje supruge knjieginje Olge, unuke grčkog kralja Jorgosa. Ubrzo je sa sinom Nikolom bio interniran preko Kaira u Keniju, gde je živeo praktično kao zatvorenik, sve do kraja 1943. godine, kada je prebačen u Južnu Afriku.
Srpskom knezu je tek u novembru 1948. dozvoljeno da dođe u Evropu, a umro je u Neiju nedaleko od Pariza 14. septembra 1976. godine, prema rečima istoričara Dragoljuba Živojinovića, ogorčen i u uverenju da su ga "Srbi pustili niz vodu svojom nepromišljenošću".
Ogromna arhiva kneza Pavla, koja je u kutijama diplomatskom poštom izneta iz zemlje, pokazuje da namesnik Pavle "nije bio profašistički nastrojen", objsnio je Živojinović u jednom intervjuu nedeljniku NIN. Prema njegovim rečima, knez Pavle je bio oksfordski đak i "čist Evropejac" koji je dobro razumeo Evropu i znao da ne može računati na pomoć Britanaca. Zato se borio da Jugoslavija sačuva neutralnost i ne bude uvučena u rat u situaciji kada je Evropom harao fašizam, a zemlja bila okružena članicama hitlerovske koalicije.
Podnosioci zahteva za rehabilitaciju kneza Pavla smatraju da će na ovaj način biti rasvetljena njegova istorijska uloga i konačno s njegovog imena skinuta nepravedna anatema "kvislinga" i "izdajnika" naroda.
A, kako je Tanjugu izjavio sekretar Fondacije princeze Jelisavete Babić, vreme je i da posmrtni ostaci kneza Pavla, princa Nikole i knjeginje Olge budu preneti i sahranjeni na Oplencu pored njegovog oca Arsena i dede Aleksandra Karađorđevića.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
