Izvor: Blic, 30.Sep.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podela Kosova krajnji cilj Srbije

Predsednik Srbije Boris Tadić temu podele Kosova vratio je u javnost na velika vrata. Izjavom da je spreman da razmišlja o toj mogućnosti i da je sve bolje od situacije u kojoj jedna strana gubi sve, Tadić je praktično javno izneo šta je konačan cilj Beograda i o čemu je Srbija spremna da pregovara s Prištinom i međunarodnom zajednicom.

Iako na prvi pogled izgleda kao znak značajnijeg odstupanja od dosadašnje politike vlasti u Beogradu prema Kosovu, Tadićeva izjava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << praktično otkriva ciljeve definisane još tokom prethodne dve vlade. Ovakvo rešenje zadovoljilo bi i međunarodnu zajednicu, koja je Beogradu već slala pozitivne signale, pošto nudi izlaz i Evropi i SAD - na taj način se ne dovodi u pitanje njihova odluka da priznaju nezavisnost Kosova, a istovremeno bi nezavisnost dobila i saglasnost Beograda.

Međutim, trenutak kad je Tadić progovorio o podeli Kosova iznenadio je ljude koji se u ime države tim pitanjem svakodnevno bave. Kako se moglo čuti od upućenih u zbivanja u predsednikovom okruženju, bilo je navodno i onih koji su posle predsednikovog nastupa na RTS čupali kosu. Glavobolju je izazvala procena da će tema podele pokrajine izbiti u prvi plan i oslabiti argumentaciju Srbije za inicijativu da legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova oceni Sud pravde u Hagu, o čemu će se glasati za nedelju dana.

Usvajanje inicijative pred Generalnom skupštinom u tom procesu ima suštinsku važnost. Kako su to zvanično definisali i Tadić i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, cilj inicijative je da ojača poziciju Beograda i Prištinu vrati za pregovarački sto. Zato se procenjuje da je Tadić morao da ima ozbiljan motiv ili čak signal međunarodne zajednice kada je govorio o mogućnosti promeni granica.

Sagovornici „Blica", međutim, imaju podeljena mišljenja o tome koliko je takvo rešenje sada realno. Dok jedni kažu da je bilo krajnje vreme da Beograd javno izađe s logičnim adutom, drugi tvrde da je u pitanju samo izraz nemoći.



Svilanović: dobro je da se javno govori, ali sve zavisi od međunar odne zajdenice

- Očekivao sam da se ovo dogodi i mislim da je dobro što se o Kosovu najzad govori javno i realno ali, moram priznati, očekivao sam da se to pitanje pojavi tek pošto Međunarodni sud pravde preuzme to pitanje - kaže za "Blic” Goran Svilanović, nekadašnji šef diplomatije SCG.

Prema njegovim rečima, sad treba sačekati reakciju međunarodne zajednice, koja će, po njegovom mišljenju, biti presudna da bi takav plan bio pretočen u realnost.

Međutim, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da je u pitanju marketinški potez koji pokazuje da Beograd nema izlaznu strategiju.

- Ne znam zašto puca u noge sopstvenoj inicijativi u UN. Verovatno je u pitanju priprema za poraz. To nije pravi odgovor na propast inicijative jer u tom slučaju nastupa talas priznanja Kosova i Beograd više niko ništa neće pitati - jasan je Janjić.

Za sprovođenje ideje o podeli Kosova, Beogradu će biti potreban partner u Prištini. Prištinski analitičar Škeljzen Malići kaže da se podela Kosova u Prištini takođe pominje.

- Ta ideja nije nepoznata u Prištini. Ona na marginama i ovde funkcioniše. Međutim, u ovom trenutku se podgreva predizborna atmosfera i zato ne vidim ko bi o tome trenutno ozbiljno razmišljao - kaže Malići za „Blic". U tom svetlu, mogle bi se gledati i horske izjave zvaničnika u Prištini koji kažu da su Tadićeve izjave o podeli neprihvatljive.

Jakšić: loš politički potez koji bi bio dokaz da neko nasiljem može da dođe do teritorije

- Zna se naš stav. Mi smo država i sve ostalo je uzaludno - rekao je predsednik Kosova Fatmir Sejdiju.

Bivši premijer Srbije Zoran Živković, za čijeg se mandata o podeli Kosova javno polemisalo, smatra da bi o tome trebalo odmah da se razgovara.

- Naravno da je pozitivno to što je Tadić najzad počeo da razmišlja na taj način. To je jedino rešenje koje nudi Srbiji častan izlaz iz postojeće situacije - tvrdi Živković i dodaje da čitava stvar kasni, ali da se u foto-finišu nešto ipak može dobiti.

O podeli Kosova, zajednički stav nemaju ni tamošnji Srbi.

- Mislim da to nije dobar politički potez predsednika jer je on taj koji je zadužen za brani celovitost države. Mislim da to pokoljenja ne bi oprostila i da bi to bio dokaz da neko nasiljem može da dođe do teritorije - kaže za „Blic" jedan od lidera Srba sa severa pokrajine Marko Jakšić.

S druge strane, poslanica za KiM u parlamentu Stojanka Petković smatra da bi podela mogla da bude rešenje jer je projekat multietničkog Kosova propao.

- To je jedno od rešenja, a, pre svega, po etničkom principu - tamo gde većinski živi srpsko stanovništvo, moguće je da bude vlast Srbije, a područje gde je stanovništvo većinski albansko, treba da bude pod ingerencijom albanske vlasti - kaže Petkovićeva.

Predsednik Tadić izjavio je sinoć pred odlazak za Nemačku da ne predlaže podelu Kosova, već da o tome može da razmišlja samo ako sve ostale mogućnosti budu iscrpljene. Prema njegovim rečima, Srbija će i dalje nastojati da dobije podršku za inicijativu da Generalna skupština UN zatraži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova.

Velimir Ilić: Sad je kasno

Lider Nove Srbije Velimir Ilić kaže da je u ovom momentu nemoguća bilo kakva podela Kosova.

- Možda je nekada i postojala mogućnost za tako nešto, ali sada je kasno, sada bismo dobili jednu mrvicu Kosova, što Srbiji sigurno ne odgovara - rekao je Ilić.Šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović ocenio je da izjava Tadića o podeli Kosova govori o Tadićevim "pravim namerama” da ta južna srpska pokrajina dobije potpunu nezavisnost.

Dobrica Ćosić: Odrecimo se delova da bismo spasli glavninu

Za oca ideje o podeli Kosova smatra se Dobrica Ćosić, kome se ta teza pripisuje od 1994. godine, kada ju je publikovao italijanski časopis za geostrateška pitanja „Limes". Ćosić je kasnije ideju obrazložio rečima: „Da bismo opstali, primorani smo da se odričemo delova, da bismo spasli svoju nacionalnu glavninu". Ideja o podeli dobila je na značaju kada je o tome počeo da govori i premijer Srbije Zoran Đinđić, krajem 2002. godine. Uprkos stavu međunarodne zajednice, koja je tokom pregovora Beograda i Prištine odbacila mogućnost podele, u prilog ovoj ideji govorio je i bivši američki ambasador u UN Džon Bolton, koji je ocenio da bi „podela bila pravična, ali da ne bi rešila pitanje manjinskih zajednica". Čak je predsednica Koordinacionog centra za KiM Vlade Srbije Sanda Rašković-Ivić svojevremeno rekla za BBC da je „Srbija spremna da prihvati podelu Kosova ukoliko se za pokrajinu ne pronađe neko drugo dugoročno rešenje".

Šta bi zahtevali Albanci sa juga Srbije

Sagovornici „Blica" kažu da se otvaranjem pitanja podele Kosova otvara pitanje kuda bi nova granica išla. Trenutne procene govore da, ukoliko bi podela uključila samo deo oko severnog dela Kosovske Mitrovice, više Srba ostalo u južnom delu i po enklavama.

- Mi u ovom trenutku ne znamo šta bi Beograd tražio.

Da li bi to bila samo Mitrovica ili bi tražio još neke delove Kosova i Metohije. Cela ideja je još maglovita - kaže Škeljzen Malići.Dušan Janjić postavlja pitanje sudbine prostora

juga Srbije, koje se referendumom iz 1992. godine izjasnilo za pripajanje Kosovu. Lokalni političari su, posle demokratskih promena u Srbiji, izašli s tezom da, ukoliko dođe do podele Kosova i pripajanja severa pokrajine Srbiji, opštine u kojima većinu čine Albanci treba pripojiti Kosovu.

- Albanci su jasno stavili do znanja da su zainteresovani za Preševo - kaže Janjić.Tih reakcija pribojava se i Goran Svilanović, koji podseća da su opštine juga Srbije svoju sudbinu vezale za sudbinu eventualnih teritorijalnih pregovora između Beograda i Prištine.

Nastavak na Blic...

Politika: Rano za priču o podeli Kosova