Izvor: RTS, 07.Nov.2011, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinju razgovori sa MMF-om
Zvanični razgovori Srbije i MMF-a o aranžmanu iz predostrožnosti počinju u Beogradu. Cilj razgovora je da se Srbija obezbedi od uticaja nove ekonomske krize, kao i da se poboljša investiciona klima.
U Beogradu počinju i zvanični razgovori sa delegacijom MMF-a koju, umesto dosadašnjeg šefa delegacije Alberta Jegera, predvodi zamenik šefa te institucije za Evropu Juha Kahonen.
Ključni uslov za prihvatanje prve revizije aranžmana o predostrožnosti vrednog oko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << milijardu evra biće poštovanje dogovorenog limita za budžetsku potrošnju i fiskalnih pravila u idućoj godini.
Pre šest godina šefica delegacije bila je Finkinja Pirita Sorsa, a i sada sa druge strane stola opet će biti Finac. Svojevremeno, glavni problem srpske ekonomije bilo je restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.
Izazovi za srpsku ekonomiju delimično su se promenili. Ovoga puta cilj razgovora je da se aranžmanom Srbija obezbedi od lošeg uticaja nove ekonomske krize i da se poboljša investiciona klima u Srbiji.
"Očekuje se nekoliko odogovora, od kojih u prvi red po prioritetima treba staviti pitanje našeg budžeta, odnosno smanjenje budžetskog deficita sa 4,5 na 3,9 odsto, zatim drugo pitanje je učešće javnog duga u društvenom proizvodu, jer smo, prema podacima Ministrastva finansija, došli do zakonskog maksimuma od 45 odsto", kaže Vladimir Krulj profesor FEFA.
Ekonomiste ne brine visina duga u društvenom proizvodu, već brzina zaduživanja Srbije u protekle tri godine, posebno jer privreda nema zaštitu jakih fondova Evropske unije.
"Ovde je samo pitanje da li to što se generisao dug, ima perspektivu da se vraća. Vodeće zemlje, Nemačka Francuska, i većina manjih su sa 60 odsto duga 2007. i 2008. godine premašile 80 ili 100 odsto", kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
Nivo bankarskih kredita je u ovoj godini stagnirao, a u drugom tromesečju čak i padao. Ako se zna da kada raste nivo kredita raste i potrošnja i društveni proizvod zemlje, bankari najviše strahuju od toga kako će naša ekonomija i građani sačekati novu krizu.
"To je kriza, to je jedan blagi rast koji naša ekonomija ima i koji se očekuje u budućnosti i koji, jednostavno, ne daje mogućnosti za previše novih radnih mesta, niti previše mogućnosti za oživljavanje privrede", rekao je bankar Petar Grujić.
"To je nešto što naši građani osećaju, i kada ulaze u kredite sigurno ulaze sa strahom, tako da kredite uzima samo onaj ko je apsolutno siguran da posao može da održi u budućnosti", objasnio je Grujić.
Budućnost srpske ekonomije u velikoj meri zavisi i od brzine oporavka najvećih spoljnotrgovinskih partnera, pa je trenutno, osim u naše dvorište, pažnja usmerena i na probleme u Evropskoj uniji.
