Izvor: Telegraf.rs, 20.Jun.2017, 14:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počinje overa zdravstvenih knjižica bez odlaska na šalter: Direktorka Fonda zdravstva nam je otkrila sve o novim karticama (FOTO)

U Srbiji ovog meseca počinje pilot projekat automatske overe zdravstvenih knjižica zahvaljujući kojem će se kartice overavati bez odlaska na šalter filijala, odnosno ispostava Republičkog fonda, kaže u intervjuu za Telegraf.rs vršilac dužnosti direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) dr Verica Lazić.

Ona u razgovoru za naš portal otkriva da će već ove nedelje na ovaj način biti overene zdravstvene kartice zaposlenima u Ministarstvu državne uprave i >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << lokalne samouprave, Narodnoj banci Srbije, Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, Delezu, Air Serbia, Poreskoj upravi, Elektrotehničkom fakultetu i drugim obveznicima koji su obuhvaćeni pilot projektom.

Lazićeva otkriva i da u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj boravi prof.dr Ing Daehnert, interventni kardiolog iz Nemačke, koji će do 24. juna operisati naše pacijente.

Verica Lazić Foto: Marko Todorović

Podseća da je od 2015. godine otkako je ona na čelu Fonda, Lista lekova proširena za oko 600 novih, više od 100 originalnih i 24 inovativna leka posle četiri godine pauze. Za vreme njenog mandata prvi put u Srbiji, stavljeni su lekovi na Listu lekova uz zaključenje posebnih ugovora, pa je obezbeđen značajno veći broj inovativnih lekova.

Navodi i  da sve manje Srba ide na bolovanje, ali da oni koji ga uzmu, za razliku od prethodnih godina, na njemu borave više dana nego ranije. Dok broj popijenih antidepresiva raste, procenat popijenih antibiotika opada. Kaže i da više žene menjaju pol nego muškarci, i otkriva da su podračuni 20 zdravstvenih ustanova u Srbiji u blokadi.

Foto: Telegraf

Pomenuli smo neke od novina koje su se desile u Fondu otkako ste na čelu, a ima ih još?

- Između ostalih, prošireno je pravo na produženu rehabilitaciju, pre svega dece, psihijatriskih bolesnika i obolelih od neuromuskularnih oboljenja, kao i pravo na medicinsko tehnička pomagala, upućivanje na lečenje u inostranstvo...

- Povećan je i broj pokušaja vantelesne oplodnje sa dva na tri i pomerena je starosna granice sa 40 na 42 godine života. Kako bi se smanjili liste čekanja o trošku Fonda operacije katarakte se sada rade i u privatnim ustanovma, a prvi put u Srbiji sproveden je i uspešno okončan postupak Centralizovane javne nabavke za lekove na recept, tako da je to sada uobičajna procedura.

Foto: Telegraf

Na koji način će se primenjivati pilot projekat automatske overe zdravstvenih knjižica?

- Procedura automatske overe zdravstvenih kartica podrazumeva da se kroz sistem izvrši overa kartice bez formalnog obraćanja ili dolaska poslodavaca na šalter Republičkog fonda, a samo na osnovu podataka o plaćenim doprinosima dobijenim od Poreske uprave.

- Procene su da bi se na ovaj način overa isprava o osiguranju izvršila za 4.770.406 osiguranika i članova porodice. Početak automatske overe (pilot projekat) planiran je ovog meseca za pojedine poslodavce sa većim brojem zaposlenih, koji imaju organizacione jedinice na teritoriji cele Srbije, i to za zaposlene na neodređno vreme i za penzionere i korisnike novčane naknade preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Za ostale kategorije, automatska overa je planirana od oktobra 2017. godine, u zavisnosti od rezultata pilot projekta.

Automatska overa za osiguranike koji obavljaju samostalne delatnosti i poljoprivrednike biće mooguća kada Poreska uprava omogući preuzimanje podataka o plaćenim doprinosima i za ove kategorije osiguranika.

Prinstkrin: RFZO

Šta je sa ostalim osiguaranicima, na koji način će oni overavati zdravstvene knjižice?

- Napominjemo da će svi preostali osiguranici, koji nisu obuhvaćeni automatskom overom, odnosno oni iz člana 22. Zakona, a to su nezaposlene osobe, osobe osigurane na osnovu bolesti, izbegla i raseljena lica, lica romske nacionalnosti... i u narednom periodu dolaziti na šalter Republičkog fonda radi overe zdravstvenih kartica, radi dokazivanja svojstva osiguranog lica po tom osnovu.

Koliko je građana dobilo novu zdravstvenu knjižicu?

- Do juče, uručeno je više od 4.800.000 zdravstvenih kartica, a oko 900.000 kartica je spremno na uručenje, dok se u proizvodnji u Zavodu za izradu novčanica (ZIN) nalazi nešto manje od 600.000 kartica.

Foto: Telegraf

Da li i dalje građani mogu da menjaju zdravstvene knjižice i do kada?

- Svi osiguranici koji nisu zamenili zdravstvene knjižice zdravstvenom karticom to mogu još da učine. Ograničen rok za zamenu ne postoji, jer će Zavod za izradu novčanica i kovanog novca zdravstvene kartice štampati i za osobe koja su karticu izgubila, oštetila, ili su promenili neki od podatka koji se štampa na samoj zdravstvenoj kartici - ime, prezime, LBO, datum i godina rođenja.

Kako će se sistem ophoditi prema građanima koji nemaju novu karticu?

- Osiguranici kojima su pre 1. janura 2017. godine overene stare zdravstvene knjižice, zdravstvenu zaštitu ostvaruju na osnovu tih knjižica, i to do isteka overe, odnosno do uručenja nove zdravstvene kartice. Nakon što istekne overa stare knjižice, ili u slučaju njenog gubitka, zdravstvena zaštita ostvaruje se na osnovu potvrde koju izdaje matična filijala RFZO p od uslovom da je predat zahtev za zamenu knjižice zdravstvenom karticom.

- Osobe koje nemaju overenu staru zdravstvenu knjižicu, a nisu ni podnela zahtev za njihovu zamenu, zdravstvenu zaštitu ostvaruju samo u slučaju hitne medicinske pomoći. Oni, međutim, u svakom trenutku mogu podneti zahtev za novu zdravstvenu karticu, a nakon toga dobijaju i obrazac na osnovu koga ostvaruju pun obim prava iz zdravstvenog osiguranja.

Foto: Milena Đorđević

Koliko će pacijenata operisati prof.dr Ing Daehnert, interventni kardiolog iz Nemačke u Dečijoj klinici u Tiršovoj?

- Prof. dr Ing Daehnert obaviće u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu kateterizacione procedure kod 8 pacijenata - 3 dece i 5 odraslih, koji imaju veoma teške i kompleksne urođene srčane mane.

- Na ovaj načinje našim pacijentuima omogućeno lečenje u domaćoj zdravstvenoj ustanovi umesto da se upućuju u inostranstvo, a i naši stručnjaci će steći nova znanja. Takođe, biće postignuta ušteda značajnih finansijskih sredstava koja mogu biti upotrebljena za lečenje drugih pacijenata.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Kad smo već kod lečenja, koliko je pacijenata lečeno van naše zemlje o trošku Fonda zdravstva?

- Na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u inostranim zdravstvenim ustanovama je od 2015. godine do danas lečeno više od 1.000 osiguranika. U 2015. godini u inostravstvo je upućeno 485 osiguranika, od kojih 306 dece i 179 odraslih, za šta je RFZO platio 505.088.505,44 dinara.

- U 2016. godini na lečenje van naše zemlje upućeno je 673 osiguranika (563 dece i 110 odraslih) i po tom osnovu isplatili smo 428.689.376,86 dinara. Što se ove godine tiče, od 1. januara do 31. marta na lečenje u inostranstvo upućen je 141 osiguranik i to 122 dece i 19 odraslih, a po tom osnovu u navedenom periodu Fond je isplatio 66.622.019,44 dinara.

Foto-ilustracija: Profimedia/Glow Wellness RM

Da li Srbi više ili manje idu na bolovanje u odnosu na prethodne godine?

- Broj osiguranika koji su privremeno bili sprečeni za rad u 2016. godini bio je niži za 3,7 odsto u odnosu na 2015. godinu. Međutim, broj dana koji su osiguranici proveli na bolovanju veći je za 31 odsto u odnosu na 2015. godinu.

- Tako je u 2015. godini zabeleženo 6.848.492 dana bolovanja a u 2016. godini 9.934.640 dana. To pokazuje da se smanjuje broj osoba koja su na bolovanju ali se povećavaju takozvana duga bolovanja, prvenstveno zbog održavanja trudnoće i malignih oboljenja.

Foto: RFZO

Da li je promenjena struktura dijagnoza zbog kojih odlaze?

- Dijagnoze zbog kojih osigurana lica koriste bolovanje bila je ista i u 2015. i u 2016. godini. Od ukupnog broja sprečenih za rad njih trećina je na bolovanju zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.

- Zatim, naši osiguranici najviše idu na bolovanje zbog povreda, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (17 odsto), posle njih slede bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva (10 odsto), koliko odlazi i zbog tumora, zbog bolesti sistema krvotoka na bolovanju je bilo oko 7 odsto osigiranika...

Foto-ilustracija: Profimedia

Duševni i poremećaji ponašanja bili su razlog za bolovanje kod oko 6 odsto osiguranika, pet odsto njih je odustvovalo s posla zbog sistema za varenje, tri odsto zbog bolesti nervnog sistema, a dva zbog bolesti mokraćno polnog sistema...

Koliko je osoba do sada promenilo pol o trošku Fonda?

 - Od kada je postalo pravo iz zdravstvenog osiguranja, od sredine 2013. godine, urađeno je ukupno 25 operacija i to 6 osiguranika je izvršilo  operaciju "muško u žensko", dok je 19  osiguranih osoba izvršilo operaciju "žensko u muško".  Ove operacije, da podsetimo, mogu se obavljati u Kliničkom centru Srbije, GAK "Narodni front", Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj i I KBC "Zvezdara".

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Da li je pol promenilo više muškaraca ili žena?

- U 2014. godini operisano je šest osoba - operacija "muško u žensko" izvedena je kod tri osobe, koliko i operacija "žensko u muško". U 2015. godini operisano je devet osiguranika, s tim da je operacija "muško u žensko" izvedena kod jedne osobe, dok je kod osam izvedena operacija "žensko u muško".

- U 2016. godini operisano je 8  osiguranika, i kada je iz "muško u žensko" prešao jedan muškarac,  a iz "ženskog u muško" sedam žena. Ove godine je operisano dve osobe, jedna je prešla u žensko a druga u muško.

Foto: Pixabay.com

Koliko je novih lekova u poslednjih godinu dana stavljeno na Listu lekova?

- RFZO je u poslednjih godinu i po dana donosio više pravilnika kojim je Lista lekova proširena sa više od 400 novih lekova. Samo tokom 2016. godine, na Listu lekova je stavljen 381 lek, uključujući i generičke i originalne, ali i prvi put posle četiri godine i potpuno nove inovativne lekove.

- Osim stavljanja velikog broja generičkih lekova različitih proizvođača, posle duže vremena na Listu lekova stavljeno je i više od 100 originalnih lekova za dijabetes, oboljenja digestivnog trakta, infektivne bolesti, dermatološka oboljenja, respiratorna oboljenja,oftalomološka, neurološka i psihijatrijska oboljenja, kardiološka oboljenja, kontrasna sredstva, hematološka oboljenja, maligna oboljenja i druga, ali i 23 inovativna leka koji predstavljaju najsavremeniju terapiju i koji su obezbeđeni za lečenje dece, za transplantacije i za najteža hematološka i onkološka oboljenja.

Foto: Profimedia/Wavebreak

Kako bi se što veći broj lekova obezbedio našim osiguranicima, RFZO je po prvi put i uveo praksu stavljanja na Listu lekova izuzetno skupih, inovativnih lekova uz zaključenje posebnih ugovora kojim deo troškova za lekove snosi RFZO, a deo farmaceutske kompanije. I u 2017. godini smo nastavili sa tom praksom, te je Lista lekova u ovom delu godine već proširena sa 57 novih lekova, ali i sa još jednim inovativnim lekom za lečenje multiplog mijeloma.

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Za koliko je skraćeno vreme od pojave novih lekova do njihovog stavljanja na Listu?

- Kada su u pitanju generički i lekovi čije stavljanje na Listu lekova ne zahteva dodatna finansijska sredstva, prema mišljenju centralne komisije za njih smo uspeli da uspostavimo praksu redovnog stavljanja tih lekova na Listu lekova i tu čekanja više nema. Kada se radi o stavljanju novih lekova za koje je potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva, a kako RFZO mora da posluje u okvirima svog Finansijskog plana, tu još imamo čekanje koje je duže u odnosu na prosek drugih, razvijenijih zemalja. I tu smo pokazali izuzetan iskorak stavljanjem najsavremenije terapije na Listu lekova nakon četiri godine pauze.

Foto: Profimedia

Da li Srbi i dalje piju antidepresive kao bonbone?

 - U 2014. godini je za antidepresive propisano oko 1,32 miliona recepata, u 2015. godini oko 1,28 miliona recepta, dok je u u 2016. godini broj propisanih recepata bio oko 1,4 miliona recepata, što je za oko 6 odsto veći broj recepata u 2016. godini u odnosu na 2014. godinu a za oko 9,4 odsto veći u odnosu na 2015. godinu.

- Istovremeno, u apotekama je na teret RFZO u 2014. godini na recept izdato oko 1,67 miliona pakovanja ovih lekova, u 2015. godini oko 1,62 miliona pakovanja, a u 2016. godini oko 1,78 miliona pakovanja lekova, što je za oko 9, 9 procenata veći broj u odnosu na 2015. godinu a za oko 6,6 odsto u odnosu na 2014. godinu.

Foto: pixabay.com

Kakva je situacija kada se radi konkretno o anksioliticima?

 - Za lekova iz grupe anksiolitika koji se nalaze na Listi A i Listi A1 (bromazepam, diazepam i alprazolam) na teret sredstava RFZO, u 2014. godini je izdato na recept oko 5,5 miliona pakovanja ovih lekova, u 2015. godini oko 5,3 miliona pakovanja koliko i u 2016.

- Takođe, u 2014. godini je za ove lekove propisano 3,07 miliona recepata, u 2015. godini - 2,98 miliona recepata, a u 2016. godini - 2,99 miliona recepata.

Foto: RFZO

Koliko konzumiramo antibiotike, i da li će biti uvedena još neka rigorozna mera da bi se sprečila njihova potrošnja?

- RFZO ne može da utiče na propisivačku praksu i navike lekara, ali kao deo sistema zdravstva aktivno učestvujemo u okviru radnog tela, koje se bavi racionalnim propisivanjem antibiotika i izvesno je da su već napravljeni određeni pomaci i u primeni antibiotika.

- Na Listu lekova stavljen je veliki broj novih antibiotika a indikacije za njihovu primenu su promenjene kako je i predložila Republička stručna komisija. Takođe, izmenom Liste za decu su omogućeni antibiotici u čvrstoj oralnoj formi (kapsule) bez plaćanja procentualne participacije.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Inače, postoji trend smanjenja potrošnje antibiotika koji se izdaju na recept o trošku RFZO-a. Naime, prema podacima o broju izdatih pakovanja antibiotika na recept, tokom 2016. godine je izdato oko 5,2 miliona pakovanja antibiotika, što je za oko 171.600 pakovanja manje nego u 2015. godini.

Međutim, ovo su podaci o potrošnji antibiotika na teret RFZO, odnosno da ne obuhvataju svu potrošnju antibiotika u Srbiji, te se na osnovu ovih podataka ne može dati konačan zaključak o trendu ukupne potrošnje antibiotika u Srbiji.

Ima li zdravstvenih ustanova čiji su računi u blokadi?

- Na osnovu podataka o iznosu blokade podračuna zdravstvenih ustanova iskazanim na sajtu Narodne banke Srbije na dan 15. jun 2017. godine 20 zdravstvenih ustanova imalo je blokirane podračune. Fond za zdravstveno osiguranje kontinuirano prenosi novac bolnicma u skladu sa zaključenim ugovorom.

Foto: Marko Todorović

Za šta konkretno?

- To podrazumeva prenos novca po svim ugovorenim namenama uključujući i plate za ugovorene radnike, za prevoz zaposlenih, kao i za lekove, sanitetski i medicinski potrošni materijal, krv i produkte od krvi, citostatike, lekove po posebnom režimu, lekove za hemofiliju, ugradne materijale, materijalne i ostale troškove, materijal za dijalizu, lekove na recept i pomagala na nalog i druge ugovorene namene.

- Fond, u cilju nesmetanog pružanja usluga zdravstvene zaštite, izmiruje i njihove obaveze u blokadi prema dobavljačima za lekove, krv i produkte od krvi, energente, materijalne i ostale troškove, kako ne bi trpeli posledice zbog blokade podračuna ustanova.

Zbog čega onda dolazi do blokada računa u zdravstvenim ustanovama?

-  S obzirom na to da Republički fond redovno izvršava ugovorne obaveze prema zdravstvenim ustanovama, iz navedenog jasno proizilazi da mi nismo uticali na blokadu njihovih podračuna kao i da ih nije Fond blokirao.

- Značajan iznos dugovanja zdravstvenih ustanova nastao je kao posledica nesavesnog poslovanja menadžmenta tih ustanova u prethodnom periodu.

(Lj. Račić - lj. racic@telegraf.rs)

Nastavak na Telegraf.rs...

Telegraf.rs: Šta će vam se desiti ako izgubite PIN za zdravstvenu knjižicu: Da li možete da se lečite?