Izvor: Piplmetar.rs, 02.Okt.2022, 22:31
Počinje nedelja dodele Nobelovih nagrada: Šta je „Nobelov poziv“ i kolika je novčana nagrada?
Nobelova nedelja je pred nama. Od 3. attain 10. oktobra saznaćemo ko su dobitnici Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju, fiziku, hemiju, književnost, mir i ekonomiju.
Kao i svake godine, najviše se spekuliše o potencijalnim nobelovcima za mir i književnost, na šta se može kladiti kod britanske kladionice Ladbrokes, gde se na listi pominju i Dubravka Ugrešić i Ivan Vladislavić, južnoafrički pisac hrvatskih korena.
U susret prvim konferencijama za štampu u Stokholmu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Piplmetar.rs << Incex.hr je pripremio vodič za Nobelovu nagradu.
Od kada se dodeljuje Nobelova nagrada?
Sve je počelo 27. novembra 1895. godine kada je Šveđanin Alfred Nobel napisao testament po kome je svoje bogatstvo od 31,5 miliona švedskih kruna prepustio čovečanstvu.
Alfred Nobel (1833-1896) bio je hemičar i veliki pronalazač koji je patentirao čak 355 pronalazaka.
Najpoznatiji je bio dinamit koji je Nobelu doneo ogromno bogatstvo.
Četiri godine posle smrti Alfreda Nobela osnovana je njegova fondacija, a 1901. dodeljene su prve nagrade za fiziku, hemiju, medicinu i fiziologiju, književnost i mir.
Iako je pronalazač dinamita, Nobel je bio vatreni kosmopolita i pacifista. Nobelovu nagradu za ekonomiju osnovala je 1968. Švedska narodna banka, ali se dodeljuje i iz novčanog fonda Nobelove fondacije.
Koliko je nagrada attain sada dodeljeno?
Enact 2021. godine nagrađeno je 947 laureata i 28 organizacija.
Među nobelovcima je samo 58 žena.
Marija Kiri je dobitnica dve nagrade, zajedno sa suprugom Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom dobila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903. za otkriće radioaktivnosti i 1911. za hemiju za otkriće radijuma i polonijuma.
Njena ćerka Iren Žolio-Kiri i zet Frederik Žolio dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 1935. godine za otkriće veštačke radioaktivnosti.
Džon Bardin je takođe dobio dva Nobela, 1956. i 1972. godine, oba puta za fiziku, dok je Frederik Sanger dobio nagradu za hemiju 1958. i 1980. godine.
Šta je Nobelov poziv?
Nekoliko minuta pre konferencije za štampu, laureatu se šalje „Nobelov poziv” iz Stokholma i Osla (gde se odlučuje o dobitniku nagrade za mir).
Međutim, ovi pozivi često stižu attain nobelovca u neočekivano vreme i na neuobičajenim mestima, pa su izvor brojnih anegdota.
Stafan Normark, generalni sekretar Kraljevske švedske akademije nauka od 2010. godine, priznao je novinarima da je bilo premalo vremena između odluke o dobitnicima nagrada u 9: 30 i poziva u 11: 15 po srednjeevropskom vremenu.
Zbog tajnosti nagrada i prakse da se dobitnici obaveštavaju telefonom, ponekad dolazi attain zabune.
Nobelovu nagradu za hemiju 1987. dobio je Donald Džej Kram, ali su greškom kontaktirali Donalda O. Krama iz Stokholma, koji se bavio čišćenjem tepiha.
Kada je 1991. dobio Nobelovu nagradu za hemiju, Ričard Ernst je bio na letu iz Moskve za Njujork. Avion je bio iznad Atlantika kada ga je kapetan obavestio da je primio nagradu i pozvao ga u kokpit, odakle je radio-vezom javio Nobelovom komitetu.
Da li je poziv za Nobelovu nagradu ikada ostao bez odgovora?
Ako se neko od novopečenih nobelovaca ne odazove pozivu, sekretar Nobelovog komiteta ostavlja poruku na telefonskoj sekretarici.
Međutim, 2011. godine poziv upućen Ralfu Štajnmanu, koji je zajedno sa Brusom Bojtlerom i Džulom Hofmanom dobio Nobelovu nagradu za medicinu, ostao je bez odgovora.
Naime, Štajnman je preminuo od raka tri dana pre proglašenja nagrade, a Nobelov komitet u trenutku donošenja odluke nije znao za njegovu smrt.
Da je Stajnman umro saznali su od predsednika Rokfelerovog univerziteta, gde je laureat radio. Iako je pravilo da se Nobel ne dodeljuje posthumno, napravljen je presedan i nagradu je primila Stajnmanova porodica.
Ko je odbio nagradu?
Žan Pol Sartr, koji je 1964. dobio Nobelovu nagradu za književnost, odbio je nagradu jer je odbio sve zvanične počasti.
Le Duk To, koji je 1973. godine sa državnim sekretarom SAD Henrijem Kisindžerom dobio Nobelovu nagradu za mir za pregovore o Vijetnamskom mirovnom sporazumu, odbio je da primi nagradu zbog situacije u Vijetnamu.
Boris Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. godine, nije dobio nagradu jer se plašio da otputuje u Stokholm zbog odmazde sovjetskog režima.
Nobelova medalja je na kraju uručena Pasternakovom sinu Jevgeniju na ceremoniji u Stokholmu tokom Nobelove nedelje 1999. godine. Međutim, Jevgenij Pasternak nije dobio finansijski deo nagrade.
Koliki je novčani iznos nagrade?
Od 1901. godine, kada je prvim dobitnicima dodeljena suma od po 150.000 kruna, taj iznos je stalno opadao sve attain 1946. godine, kada je uzeta u obzir inflacija, dok je stvarna vrednost nagrade u švedskim krunama konačno utvrđena 1991. godine.
Prošle godine je svakoj oblasti dodeljeno po 10 miliona kruna, odnosno oko 1,15 miliona dolara.
Kako mnogi nobelovci već imaju sređenu finansijsku situaciju, često iznose doniraju u dobrotvorne svrhe.
Gunter Blobel, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1999. godine, uplatio je ceo iznos na račun nemačkog grada Drezdena, iako nije tamo rođen.
Kada je imao osam godina, Ginter Blobel je ostao u izbegličkom kampu u blizini Drezdena, gde se njegova porodica, poreklom iz Šleske, sklonila bežeći od Crvene armije.
Mali Gunter je bio svedok savezničkih napada u kojima je Drezden bio skoro sravnjen sa zemljom. U jednom od napada ubijena je i njegova 19-godišnja sestra.
Ko je trebalo da dobije Nobela, a nije?
Duga je lista ljudi koji su zaslužili Nobela, ali ga nisu dobili.
Ovo se posebno odnosi na velike naučnike: Lizu Majtner, Rozalind Frenklin i Džoselin Bel Barnel.
Rozalind Frenklin je odigrala ključnu ulogu u otkrivanju strukture DNK, ali su njene kolege Džejms Votson, Frensis Krik i Moris Vilkins dobili Nobelovu nagradu za medicinu 1962. godine.
Četiri godine ranije, Rosalind Franklin je umrla od raka jajnika u 38. godini. Lise Meitner i kolega Oto Han otkrili su reakciju nuklearne fisije 1938. godine.
Međutim, 1944. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je samo Oto Han.
Bečka Jevrejka Lize Majtner bila je nominovana za Nobelovu nagradu 13 puta, ali joj je najveće priznanje uvek izmicalo.
Iako je 1967. godine postdiplomska studentkinja Džoselin Bel Barnel na Univerzitetu u Kembridžu otkrila pulsirajuće izvore zračenja u svemiru, sedam godina kasnije njen šef Entoni Hjuiš i kolega Martin Rajl dobili su Nobelovu nagradu za fiziku, dok mlada fizičarka nije ni pominjana.
Ali poslednjih godina Džoslin Bel Barnel je doživela zadovoljstvo: 2018. dobila je nagradu Breakthrough Prize, vrednu tri miliona dolara, a prošle godine Koplijevu medalju, najstariju naučnu nagradu na svetu.
Sav novac donirala je za obrazovanje budućih fizičara, posebno žena, etničkih manjina i izbeglica.
Izvor: Index.hr
Pratite nas na našoj Fb i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Opširnije
Izvor: Danas.rs
.jpg)
