Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Jan.2013, 21:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počelo obeležavanje 1.700 godina Milanskog edikta

NIŠ -

U Nišu je večeras počelo obeležavanje 1.700 godina od proglašenja Milanskog edikta kojim je ustanovljena verska ravnopravnost i sloboda ispovedanja hrišćanstva. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić proglasio je 2013. godinom Milanskog edikta u Srbiji i poručio da Srbija i danas živi po principima tog dokumenta.

"Srbija danas živi po principima Milanskog edikta, jer njeni građani imaju Ustavom i zakonima zagarantovanu slobodu veroispovesti ili kako je car Konstantin >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << napisao u Milanskom ediktu - zagarantovano pravo da veruju bez uznemiravanja", poručio je Nikolić.

Predsednik je rekao da pred slovima Milanskog edikta svako treba da odgovori na pitanje "da li je dovoljno tolerantan".

"U tom svojevrsnom zakonu o ravnopravnosti hrišćanske vere prepoznajemo osnove ljudskih prava i sloboda uopšte koje su i danas aktuelne - sloboda izbora vere, pravo čoveka da je sledi i da veruje bez uznemiravanja. Pred slovima Milanskog edikta neka svako, bez obzira da li Gospodu služi kao pastir ili vernik i da li je uopšte verujući, makar u sebi odgovori - da li sam dovoljno tolerantan", naveo je Nikolić.

Svako od hrišćana, kako je istakao, bez obzira kojoj zajednici pripada mora da se zapita da li je životom i odnosom prema onima koji su u manjini zaslužio da bude naslednik onih koji su tri veka, ma koliko bili slabi i bez ikakve zaštite, imali makar isto toliko časti kao i oni koji su ih uništavali.

Nikolić je istakao da je Srbiji čast što se ova godina svetkuje u njoj, navodeći da veruje da to nije zavredila samo zato što je Konstantin rođen u Medijani, pokraj Niša.

Citirajući delove Milanskog edikta, Nikolić je rekao da su poruke cara Konstantina aktuelne i svevremenske i da ih Srbija promoviše kao opšte vrednosti čija principijelnost i humanost, na ponos čovečanstva, ostaju kroz vekove - kao putokazi i kao luč.

Predsednik Srbije je napomenuo da nije lako živeti časno, sa svojim ubeđenjem i verom, ako to nije po volji moćnika, a naročito u to vreme.

"Da parafraziram francuskog akademika i srpskog prijatelja Žan Ditura - ali zašto i ne umreti da bi se sačuvala ne narušena čast. Moglo bi se reći kako je to princip na kome se zasniva ljudska vrlina", rekao je Nikolić.

Nikolić je istakao da ova godina za Srbiju nije demonstracija kulture sećanja, već istinska slava jednog od najvećih civilizacijskih dokumenata.

"Svako neka veruje kako mu srce hoće - ovim Konstantinovim rečima vera mnogih od nas postala je vera živih i slobodnih ljudi. Tom njegovom porukom izgovorenom za večnost i večerašnjom svečanošću proglašavam 2013. godinu godinom Milanskog edikta u Srbiji", poručio je Nikolić.

Patrijarh: Srbija organski deo Evrope

Patrijarh srpski Irinej proglasio je 2013. godinom Milanskog edikta i poručio da je zahvaljujući caru Konstantinu, njegovim sledbenicima i njihovim delima Srbija bila, ali i danas jeste, organski deo one Evrope koja se ponosi hrišćanskim nasleđem, slobodom i visokim kulturnim dostignućima.

"Ovo slavlje večeras u Nišu, i sva druga koja će biti u ovom gradu, ali i u Beogradu i drugim mestima u toku godine, pomoći će nam da se reči Milanskog edikta i danas, nakon 1700 godina, čuju i zazvuče savremeno, jer su nažalost, savremeni i progoni i stradanja širom sveta, u našem susedstvu, pa i kod nas, a naročito na Kosovu i Metohiji", rekao je patrijarh.

On je ukazao da je sveti car Konstantin ediktom omogućio slobodno ispovedanje hrišćanstva u moru paganskog sveta.

"Proteklo vreme od 1700 godina je garancija da niko danas ne treba da se plaši naše svete Crkve, jer je ona upravo nadahnuta ediktom, istrajna u neugrožavanju bilo čije slobode vere i savesti", naveo je poglavar SPC.

Istakavši da je pred nama veliki događaj, patrijarh je rekao da je to i prilika da se posle mnogo vekova upitamo:

"Šta je taj akt značio za Crkvu Hristovu, posle tri veka progona hrišćana u Rimskoj imperiji zbog toga što su propovedali blagu vest Svetog Jevanđelja i svedočili Hrista Vaskrsloga i što se nisu uklapali u sliku i poredak obogotvorenih imperatora."

Stoga su hrišćani bili stavljeni van zakona kao ljudi koji propovedaju "nedozvoljenu veru", rekao je patrijarh i podsetio na mnoge mučenike tog vremena čijem se, kako je dodao, hrabrom svedočenju istine divimo.

"Zaslugom svetog cara Konstantina hrišćani su postali slobodni, postali su deo društva sa pravima koja su imali i ljudi drugih religija, sa imovinom i slobodom rada i delovanja", ukazao je poglavar SPC.

On je podsetio da je tim ediktom Crkvi garantovana sloboda, po rečima carskim:

"Da dozvolimo i hrišćanima i svima drugima slobodu izbora i da sleduju veri koju bi želeli, kao i bilo kojoj božanskoj ili nebeskoj stvari, da bi mogli i mi i svi koji su pod našom vlašću dobar i miran život voditi".

Patrijarh je kazao da je ova, 2013. godina prilika da sagledamo koliko je hrišćanstvo zaslužno za preobražaj koji je učinjen u "neznabožačkom i idolopokloničkom antičkom svetu".

Zato je, ukazao je, ovaj jubilej veliki dar i zato se ne smemo pravdati vremenom i govoriti kako su u ovom našem vremenu skoro sve vrednosti pogažene.

"Mi smo tu da se u godini ovog velikog jubileja pokažemo sposobnim prevazići svaku krizu, da smo spremni žrtvovati se za istinsku slobodu i ljudsko dostojanstvo, za onu slobodu i ono dostojanstvo koje nam je Hristos darovao", naveo je patrijarh.

On je poručio i da je ovo trenutak, ne samo da se ponosimo time što je car Konstantin "apostol među carevima" rođen u Nišu, već da se ugledamo na njegov duhovni preobražaj i sagledamo plodove koje je taj preobražaj doneo u umetnosti, kulturi, muzici, nauci, književnosti - rečju, koliko je doprineo ljudskom životu uopšte.

Milanski edikt je opšteljudska i opštecivilizacijska tekovina aktuelna u svakom vremenu, pa i u ovom našem, a koliko ćemo mi prineti plodova i ostaviti svojim potomcima, zavisi od nas, kazao je patrijarh.

Čepurin: Narodi žive dok čuvaju svoje duhovne korene

Čepurin je poručio da narodi žive dok čuvaju svoje duhovne korene.

Čepurin je izrazio zahvalnost rukovodstvu Srbije što je na proslavu jubileja pozvao hor moskovskog Sretenjskog manastira.

On je podsetio da je rimski car Konstantin, koji je potpisao Milanski edikt, premestio glavni grad rimske imperije na Bosfor, i da je Vizantija ogromni deo evropske kulturne istorije.

"Rusi i Srbe kao i drugi pravoslavni narodi nasledili su najvažnije iz Vizantije, a to je hrišćanska pravoslavna vera i odatle proističu koreni pravoslavnih naroda, Srba, Bugara, Grka, Rusa", rekao je Čepurin.

Ruski ambasador je rekao da je hor moskovskog Sretenjskog manastira, koji ima tradiciju dugu 600 godina, jedan od najboljih, ako ne i najbolji hor na svetu i da na repertoaru ima više od 200 pesama, a večeras će, kako je najavio, izvesti oko 15.

Čepurin je takođe naveo da je Rusija dala doprinos obnavljanju manastira na Kosovu, a da Sretenjski manastir niz godina sarađuje sa crkvenom školom na Kosovu.

Perišić: Niš će iskoristiti šansu da pokaže najbolje

U godini obeležavanja 17 vekova Milanskog edikta Niš dobija šansu da pokaže ono najbolje što ima i mi ćemo tu šansu iskoristiti, poručio je večeras gradonačelnik Niša Zoran Perišić na svečanosti kojom je počelo obeležavanje tog jubileja.

Perišić je istakao da je Niš domaćin najimpresivnijeg skupa ikada održanom u tom gradu, na čijem prostoru ljudi žive više od dva milenijuma i stvaraju istoriju.

Uz napomenu da je Niš oduvek bio važan deo života Srbije i da je, pored ostalog, prvi u Srbiji dobio prugu, telefonsku govornicu i da je u njemu prva učiteljica počela da radi, Perišić je istakao da taj grad i Srbija ulažu velike napore da on i danas bude privredni, kulturni, istorijski i sportski centar zemlje.

"Mi ćemo se boriti da svet vidi potencijale Niša i uveren sam da u ovoj godini velikog hrišćanskog jubileja Niš dobija šansu da pokaže ono najbolje šta ima i mi ćemo tu šansu iskoristiti", poručio je Perišić.

Program obeležavanja

Kako je prošle sedmice najavljeno, okvirni budžet za sve programe, lokalne i državne, koji će se održati tokom godine jubileja je 340 miliona dinara.

Program obeležavanja 17 vekova Milanskog edikta se nastavlja u februaru premijerom predstave "Konstantin: znamenje anđela", po tekstu Dejana Stojiljkovića i u režiji Juga Radivojevića.

U maju se u Viminacijumu otvara izložba "Konstantin i njegovo doba" i biće izvedena opera "Aida" Đuzepea Verdija, uz učešće svetskih operskih zvezda.

U junu se proslava opet vraća u Niš, najpre multimedijalnim spektaklom "Konstantinus Magnus" Aleksadra Sanje Ilića, a potom izvođenjem Devete Betovenove simfonije, koju će izvesti Beogradska filharmonija pod vođstvom dirigenta Muhe Tanga.

Centralna proslava biće održana 28. juna, kada će u Niškoj tvrđavi biti izvedena opera "Trubadur" Đuzepea Verdija.

Državni program obeležavanja jubileja završava se u oktobru praizvedbom opere "In hoc signo" po libretu Dejana Miladinovića.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Patrijarh: Da se u godini velikog jubileja pokažemo sposobnim prevazići svaku krizu